- На почетку обраћања замолио је жалбено вијеће да му умјесто предвиђених 10 минута омогући да говори 31 минут, јер, како је навео, има да каже нешто за сваку годину од када је гурнут у рат, не само у своје име већ и у име људи, патриота и српског народа који је на вјетрометини, али му вијеће ову молбу није усвојило
- Генералови адвокати затражили од петочланог жалбеног вијећа да пресуду преиначи и да Младића ослободи од оптужби, јер је претресно вијеће Хашког трибунала, којег је наслиједио Механизам, погрешно закључило да је он крив. Такође су тражили да жалбено вијеће одбије жалбу тужилаштва и потврди дио пресуде којом је Младић ослобођен од оптужби за геноцид у шест босанских општина
РАСПРАВА о жалбама на првостепену пресуду некадашњем команданту Војске Републике Српске Ратку Младићу, којом је осуђен на доживотни затвор, окончана је вечерас у Механизму за кривичне судове у Хагу завршном ријечи Младића, а пресуда жалбеног вијећа може се очекивати у наредних шест мјесеци до годину дана.
Младић је у свом обраћању судијама петочланог жалбеног вијећа рекао да је он био мета НАТО-а и да је то и сада, напомињући да је оптужница против њега „чедо НАТО-а“.
„Жив сам и здрав и живећу док има нашег племена, а ова оптужница је пала у воду“, рекао је Младић током десетоминутног излагања на крају расправе по жалбама.
На почетку обраћања замолио је жалбено вијеће да му умјесто предвиђених 10 минута омогући да говори 31 минут, јер, како је навео, има да каже нешто за сваку годину од када је гурнут у рат, не само у своје име већ и у име људи, патриота и српског народа који је на вјетрометини, али му вијеће ову молбу није усвојило.
На данашњој расправи, за разлику од јуче, он није носио заштитну маску, али је био изолован стаклом од остатка суднице.
Осуђен на доживотни затвор због геноцида и других ратних злочина у Босни и Херцеговини, по девет тачака оптужнице, док је по једној тачки која се тиче геноцида у шест општина ослобођен од оптужби.
Претходно су његови адвокати затражили од петочланог жалбеног вијећа да пресуду преиначи и да Младића ослободи од оптужби, јер је претресно вијеће Хашког трибунала, којег је наслиједио Механизам, погрешно закључило да је он крив.
Такође су тражили да жалбено вијеће одбије жалбу тужилаштва и потврди дио пресуде којом је Младић ослобођен од оптужби за геноцид у шест босанских општина.
Са друге штране, тужилаштво је затражило да се Младић прогласи кривим и по поменутој тачки оптужнице, односно за геноцид над муслиманима у општинама Фоча, Котор Варош, Кључ, Приједор, Сански Мост и Власеница 1992. године.
„Тражимо од вас да преиначите ослобађајући дио пресуде и закључите да је Младић крив за геноцид у шест босанских општина, јер је претресно вијеће погрешно закључило да није, погрешно примјењујући “критеријум знатности'“, рекла је поред осталог представница тужилаштва, које је такође оспоравало жалбене наводе Младићеве одбране.
Она је такође рекла да су Младић и тадашњи предсједник Републике Српске Радован Караџић у удруженом злочиначком подухвату имали циљ да елиминишу муслимане са одређених територија, прогонима, принудним исељењем, убијањем…
Жалбено вијеће може првостепену пресуду да потврди у цјелости, да је у неком дијелу преиначи или да је укине и наложи ново суђење.
Један од Младићевих бранилаца, амерички адвокат Драган Иветић, поновио је данас да није био у могућности да се ваљано припреми са својим клијентом за расправу и да од њега добије упутства због смањеног менталног капацитета.
Он је јуче тражио од вијећа да закаже ново рочиште за ову расправу након што испита Младићево здравствено стање и процесну способност за суђење.
Оспоравао је и наводе тужилаштва и закључке првостепене пресуде, тврдећи да је Младић осуђен за злочине које није починио.
Напоменуо је да одбрана не пориче да су други, одметнички елементи паралелног ланца командовања чинили злочине, али да то нема везе са Младићем.
Напротив, како је илустровао, једно од наређења за Жепу гласи: „Цивилно муслиманско становништво и радници УН нису мете наше операције. Саберите их, покупите, држите под стражом, али уништите наоружане муслиманске групе“.
Осврнуо се и на злочин у Кравицама поред Сребренице.
Сматра да је утврђено како је један од заробљеника почео да пуца на једног припадника МУП-а, након чега остали припадници МУП-а из освете отворили ватру на цивиле и почили злочин, али тај злочин, како је истакао, није био наређен, већ спонтан, те се не може ни приписати комаданту ВРС.
Иветић је јуче указао да су бројни почињени злочини приписани Младићу, иако он у то вријеме није још био именован за комаданта Војске Републике Српске.
Првостепена пресуда није узела у обзир ни да, након што је ВРС започела ђеловање под Младићевом командом и још неколицином официра, требало времена да се остаци ЈНА и других јединица уведу под њихову команду.
„Вијеће је погријешило што је приписало њима ове злочине и утврдило да је Младић крив“, нагласио је Иветић и истакао да постоје непосредни докази да Младић није дијелио злочиначку намјеру која би била у складу са свеобухватним злочиначким подухватом.
Младић је лично у судници присуствовао расправи и јуче и данас.
Његов главни бранилац Бранко Лукић ођавио је своје учешће, као и правни саветник Борис Зорко, јер се не слажу са начином на који Механизам жели да спроведе ову расправу, практично по сваку цијену, у време пандемије Ковида 19 и лошег здравственог стања њиховог клијента. Указали су и да српска адвокатска комора противи видео конференцији у овако важном случају.
У судници су Младића заступали амерички адвокат Иветић и правни саветник Пета-Луис Багот, а путем видео конференцијске везе расправу је пратило четворо од пет судија жалбеног вијећа, међу њима и пресједавајућа судија Приска Њамбе.
У првостепеној пресуди претресно вијеће Хашког трибунала је закључило да је Младић злочине починио својим учешћем у четири удружена злочиначка подухвата.
Претресно вијеће установило да је од 12. маја 1992. до 30. новембра 1995. Младић учествовао у удруженом злочиначком подухвату са циљем трајног уклањања босанских Муслимана (Бошњака) и босанских Хрвата са територије гдје су живјели босански Срби у Босни и Херцеговини (БиХ) прогоном, истребљењем, убиствима, нечовјечним ђелима и депортацијом.
Осуђен је и јер је, како сматрају судије Хашког трибунала, између 12. маја 1992. и новембра 1995. године учествовао у удруженом злочиначком подухвату с циљем ширења терора међу цивилима у Сарајеву кампањом снајперског гађања и гранатирања.
Такође, јер је непосредно прије 11. јула 1995. до најмање октобра 1995. године, учествовао у удруженом злочиначком подухвату са циљем елиминације босанских Муслимана у Сребреници убијањем мушкараца и ђечака и присилним уклањањем жена, мале деце, као и неких старијих мушкараца.
Од 25. маја 1995. до отприлике 24. јуна 1995, Младић је према овој пресуди учествовао у удруженом злочиначком подухвату са циљем да узме за таоце особље Уједињених нација распоређено у БиХ и притвори их на стратешким војним локацијама како би спријечио ваздушне нападе НАТО-а на војне циљеве босанских Срба.
Оптужница против Младића подигнута је 24. јула 1995. године.
Након што је био на слободи, а касније се и скривао укупно 16 година, ухапшен је у Србији 26. маја 2011, а 31. маја 2011. године је изручен Хашком трибуналу.
Додај коментар