Караџић: Потребна је свијест да све наше патње потичу од неоимперијализма

• „Култура, припадање, народ и сопствена држава су посљедња одбрана, али само ако смо свјесни тога и ако се свим силама тога држимо као приоритетног услова за слободу“
• „Дуговно стање“ ових савезника према Србима је толико да никад неће бити отплаћено и компензовано нити постоји таква свијест и намјера. Напротив, наставља се са неправедним односом према Србима, који су тако уз Јевреје једини народ који се бори за ваздух“

ПРВИ предсједник Републике Српске Радован Караџић изјавио је да је православље стуб српског идентитета, којим се српски народ брани, и посебно је на удару.

„А снажно је јер је интегрисало сва стара словенска вјеровања, као и народну културу, што није изгубљено са појавом хришћанства, него је постало његов дио као тековина људског рода“, рекао је Караџић за „Вечерње новости“.

Он је оцијенио да су Срби, уз Јевреје, једини народ који се „бори за ваздух“, односно који брани оно што не смије бити угрожено, а то је голи опстанак и сопствени идентитет.

„Српски народ се брани управо тим идентитетом, у чијој основи се налази стара и дубока култура. Код Јевреја јудаизам и Стари завјет, а код Срба православно хришћанство и историјска свијест о слободи“, рекао је Караџић.

Према његовим ријечима, зато је први корак у рушењу једног таквог „безвриједног“ народа означавање, стигматизација и излагање нападима од свих и свакога, што се већ дешавало пред Први свјетски рат, као и цијеле три посљедње деценије 20. вијека.

Он је нагласио да су култура, идентитет и свијест о својим вриједностима одбрана коју не могу уништити бомбама.

„Култура, припадање, народ и сопствена држава су посљедња одбрана, али само ако смо свјесни тога и ако се свим силама тога држимо као приоритетног услова за слободу. Потребна је свијест о томе да све наше патње потичу од те неоимперијалне кампање, која у међународни живот уводи безакоње и непоштовање аката које су некад гарантовали“, рекао је Караџић.

Он је навео да су „западни савезници“ Срба гаранти мировних споразума послије балканских, те након Првог и Другог свјетског рата, Повеље УН, Међународног пакта о људским правима, па Хелсиншког споразума о границама и на крају Дејтонског споразума.

Према његовим ријечима, ниједан од тих споразума нису заштитили, нити поштовали, већ су све прекршили на штету оних који им се не могу супротставити, као што су Срби.

„Дуговно стање“ ових савезника према Србима је толико да никад неће бити отплаћено и компензовано нити постоји таква свијест и намјера. Напротив, наставља се са неправедним односом према Србима, који су тако уз Јевреје једини народ који се бори за ваздух“, рекао је Караџић.