- Тим споразумом Вучић је заокружио своју тријумфалну седмицу, која је почела у недјељу, поразом Мила Ђукановића у Црној Гори
- Утицај Србије у Црној Гори био је јак. Након избора, још је јачи. Но ни приближно тако снажан како ће бити за двије године, ако Амфилохијева коалиција окупљена око Демократског фронта као најјачег политичког субјекта и Караџићевог ратног министра Миодрага Даке Давидовића као кичме и мозга тог савеза, након пријевремених избора који су извјесни, самостално или у коалицији са другим просрпским партијама, а без Абазовића који им у том случају неће бити потребан, освоји власт
- Идеја о малом Шенгену, дакако, није Вучићева, али он је побиједио на тендеру за извођача геополитичких радова које је запад одлучио спровести на Балкану
ПЕРО је, понекад, заиста моћније од мача.
Нарочито перо који ти је поклонио Доналд Трамп. Иако перо од њега није добио само онај ко га није тражио.
Носилац Трамповог пера, Александар Вучић, споразумом потписаним у Вашингтону није добио само кључеве Бијеле куће (тај сувенир је добила и албанска страна), него и кључеве Балкана.
Тим је споразумом Вучић је заокружио своју тријумфалну седмицу, која је почела у недјељу, поразом Мила Ђукановића у Црној Гори.
Мјесеци, па и године уложеног медијског, обавјештајног, дипломатског и лобистичког рада, као и милиони уложених еура, на концу су се исплатили. „Прегаоцу Бог даје махове“, што веле у Црној Гори.
Утицај Србије у Црној Гори био је јак. Након избора, још је јачи. Но ни приближно тако снажан како ће бити за двије године, ако Амфилохијева коалиција окупљена око Демократског фронта као најјачег политичког субјекта и Караџићевог ратног министра Миодрага Даке Давидовића, као кичме и мозга тог савеза, након пријевремених избора који су извјесни, самостално или у коалицији са другим просрпским партијама, а без Абазовића који им у том случају неће бити потребан, освоји власт.
За почетак, нова ће црногорска власт, као један од првих, ако не и први корак, повући Закон о слободи вјероисповијести...
Упозорена је, Црна Гора, и да не гради „кинески аутопут“ на Си Ђинпинговом „путу свиле“. Похлепа је била јача од опреза.
Сада ће Црна Гора, умјесто у ЕУ, ући у Вучић/Рамин „мали Шенген“. Ђукановић је то ономад одбио. И имао је право: „мали Шенген“ умјесто ЕУ је сама дефиниција оног „са коња на магарца“.
Одбила је то и Босна и Херцеговина, која ће сада, такођер, по свему судећи бити утјерана у тај савез чије је формирање знак одустајања Брисела од јединствене, велике Европе, оне која обједињава све Европе – Европе Европâ, такорећи.
Идеја о малом Шенгену, дакако, није Вучићева, али он је побиједио на тендеру за извођача геополитичких радова које је запад одлучио спровести на Балкану.
Формирање малог Шенгена је прије неколико година најављено из Француске, одакле се чула иницијатива о тродјелној Европи, коју би чиниле: 1. Западна Европа, 2. Земље Вишеградске скупине и 3. Нова Византија – дио Балкана под снажним утицајем Турске и Русије, који чине БиХ, Србија, Сјеверна Македонија, Косово, Албанија, Црна Гора.
Годинама је кључни партнер запада на Балкану био Ђукановић. Црна Гора је хваљена као „локомотива која регион вуче ка ЕУ“, „балканска добра прича“ и „регионални лидер у европским интеграцијама“.
Црна Гора је спољну политику посве усагласила са политиком ЕУ. Ушла је у НАТО. А онда је Ђукановић постао „аутократа“ а Црна Гора престала бити „демократија“ – „Фридом Хаус“, замало не рекох ЦИА, стање у земљи је оцијенио као „хибридни режим“.
Дијагноза је била тачна. Иако Црна Гора 2020. није мање „демократија“ него што је то била 2008. или 2012, нити је више „диктатура“ него што је то била речених година, док су са Запада стизали само хвалоспјеви. Исту, и још гору дијагнозу од истог доктора има Вучићев режим. Само што је Вучићев недемократски режим одређен за дуги живот, а Ђукановићев за еутаназију.
Човјек би помислио како ствар нема везе са демократијом и слободом, него са америчким интересом и кинеским аутопутем.
Побједник у сукобу између онога ко се обавезује да ће купити америчку 5Г мрежу и да ће куповати амерички капљични гас и онога ко представља 20 пута мање тржиште, а још је почео да се оглушује када му се каже „не“ – унапријед је познат.
Елем, речена дијагноза црногорског режима није била најава, него објава краја.
(аутор: Андреј Николаидис, скраћени текст)
http://balkans.aljazeera.net/vijesti/novi-balkan-milo-odlazi-neka-se-spremi-dodik
Додај коментар