Додик у Прањанима: И „Халијард“ је доказ да је Отаџбински покрет био на страни савезника

Извор: Танјуг/Андрија Вукелић

• Милорад ДОДИК: „Отаџбинска војска је била дио савезничких снага. Поносан сам на ове људе и на моје људе са Озрена што су то исто урадили. Срби су у Другом свјетском рату били на истој страни са савезницима“
• „Све оно што је Вучић недавно урадио у Вашингтону и ово што ми данас радимо овде, то је – нагласио је српски члан Предсједништва БиХ – један нови пут наше сарадње и пријатељства са нашим савезницима“
• Оснивач Фондације „Халијард“, амерички пилот Џон Капело, уз помоћ државе Србије гради писту и меморијални центар у Прањанима који сваке године посјећују породице ветерана и амерички званичници. У рад су се укључили и Срби из Америке. Капело вјерује да спасавање савезничких пилота у Србији, које је дуго скривано од јавности, могло бити полазна тачка за поправљање односа српског и америчког народа

СРПСКИ члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је данас у Прањанима код Горњег Милановца да је мисија „Халијард“ симбол борбе нашег народа за слободу и одраз пријатељства који наш народ носи у себи као једну од највећих својих вриједности.

У обраћању на обиљежавању 76 година од операције „Халијард“, највеће акције спасавања оборених америчких и савезничких ваздухопловаца, Додик је напоменуо да је исти такав импровизовани аеродром у Другом свјетском рату био и на Озрену код Добоја гдје су Срби спасавали савезничке пилоте, те  најавио да ће и на Озрену, бити направљен исти монумент и организовано обиљежавање као и у Прањанима, гдје су у акцији „Халијард“ спасавани савезнички пилоти.

– Ваздушни мост личи на све мостове који се граде и то је једно од највећих цивилизацијских достигнућа. Овај ваздушни мост је спасио много људи, значило је успоставити нова пријатељства и потврдити нешто што је било веома јасно у то време, а то је да је отаџбинска војска била део савезничких снага у борби против највећег зла – рекао је Додик.

Истакао је да је у то време изградња аеродрома значила велико одрицање и озбиљан путоказ.

– На један чудан начин, овај ваздушни мост спојио је ово мјесто и Бољанић код Добоја, у Републици Српској, одакле су на исти начин спасавани амерички савезнички пилоти – навео је Додик.

Он је истакао значај те акције која је указивала да је Југословенска војска у отаџбини била дио савезничких снага и да је то значило успоставити нова пријатељства, што српски народ носи у себи.

– Србија је била окупирана од Нијемаца, а Срби су били опредијељени да изграде аеродором да помогну савезницима – рекао је Додик.

Нагласио да му је посебна част што је данас у Прњанима да обиљежи овај догађај, који током свих протеклих година нису успјели да сатру.

– Отаџбинска војска је била дио савезничких снага, поносан сам на ове људе и на моје људе са Озрена што су то исто урадили – рекао је Додик и додао да су Срби у Другом свјетском рату били на истој страни са савезницима.

Захвалио је свима који су омогућили да тај догађај буде сачуван од заборава, као и предсједнику Србије Александру Вучићу што не пропусти прилику да све до сада заборављане догађаје „врати“.

– Све оно што је Вучић недавно урадио у Вашингтону и ово што ми данас радимо овде, то је један нови пут наше сарадње и пријатељства са нашим савезницима – рекао је Додик.

Оснивач Фондације „Халијард“, амерички пилот Џон Капело, вјерује да би овај детаљ из историје, дуго скриван од јавности, могао бити полазна тачка за поправљање односа српског и америчког народа.

Капело уз помоћ државе Србије гради писту и меморијални центар у Прањанима који сваке године посјећују породице ветерана и амерички званичници. У рад су се укључили и Срби из Америке.

Он вјерује да би „Халијард“ могао представљати и нови лист у односима Србије и САД. Свјестан је шта се десило 90-их, али сматра да је то била аномалија, а не право лице узајамних односа.

Осим у Прањанима, годишњица мисије „Халијард“, у октобру ће бити обиљежена и у Бољанићу код Добоја, гдје је постојала друга писта за евакуацију, а Капело наводи да преговара са властима Српске да се и ту изгради обиљежје.

По наредби генерала Драже Михаиловића, почетком марта 1944. године почела је изградња аеродрома, са којег је требало да се врши евакуација америчких авијатичара за Италију.

Стотине српских сељака из околних села радило је свакодневно са воловским запрегама током марта 1944. године да би изградили импровизовани аеродром за евакуацију.

Прво је евакуисана британска војна мисија на челу са генералом Чарлсом Армстронгом крајем маја 1944. године, а са њима и одређени број савезничких авијатичара.

У мјесту Коцељева, у Србији, са импровизованог аеродрома, настављена је евакуација америчких авијатичара 17. и 29 септембра 1944. године. Тада је са пилотима одлетио капетан Џорџ Мусулин, а амерички капетан Ник Лалић је остао да се и даље стара о евакуацији авијатичара.

Врховна команда Југословенске војске у отаџбини средином октобра 1944. године, под притиском партизанских снага, прелази са својим јединицама из Србије у источну Босну. На планини Озрен у близини села Бољанић, код Добоја, од 22. октобра до 1. новембра 1944. године било је оспособљено ново узлетиште.

Са овог узлетишта 1. новембра 1944. године у Италију је полетио авион са шефом америчке војне мисије, пуковником Робертом Мекдауелом, капетаном Џоном Милодраговићем и поручником Мајклом Рајачићем.

Са узлетишта у Бољанићу 27. децембра 1944. године за Италију је одлетио и капетан Ник Лалић, те радио-телеграфиста Артур Џибилијан.

(Срна)