Свијет

За „генетске маказе“ – Нобела за хемију добиле Францускиња Шарпантје и Американка Даудна

РАЗВИЛЕ МЕТОД РЕДИГОВАЊА ГЕНА КОД ЉУДИ, ЖИВОТИЊА, БИЉАКА И МИКРООРГАНИЗАМА

Џенифер А. Даудна и Емануел Шарпантје

  • У Стокхолму саопштено да њихове „маказе“ дају огромну моћ коју треба користити врло пажљиво, али да је то технологија која ће отворити огромне могућности човјечанству

ФРАНЦУСКИЊА Емануел Шарпантје и Американка Џенифер А. Даудна добитнице су овогодишње Нобелове награде за хемију за развој методе модификовања генома, техника познато као СRISPR/Cas9 помоћу које је могуће је могуће редиговати геноме животиња, биљака и микроорганизама, као и људи – саопштила је данас Краљевска шведска академија наука.

Оне су развиле такозване „молекуларне маказе“ које могу да модификују људске гене, метода која обећава да ће једног дана моћи да се лијече генетске болести.

Награда им се додјељује за развој „методе измјене гена“ са алатком којом може „поново да се испише кодекс живота“, саопштио је жири у Стокхолму објављујући добитнике награда.

„Огромна моћ лежи у овој генетској алатки. Не само да је револуционисала основну науку, већ је дала иновативне измјене и довешће до креативних нових медицинских третмана“, рекао је Клес Густафсон, предсједавајући Нобеловог комитета за хемију.

Густафсон је као да као резултат њиховог рада геном сада може бити измјењен тако да се „поправи генетска штета“.

Он је упозорио да „огромна моћ ове технологије значи да треба да је користимо врло пажљиво“ али да је исто тако јасно да је то технологија и метода која ће отворити огромне могућности човјечанству.

Францускиња (51) и Американка (56), су шеста и седма жена које су добиле Нобелову награду за хемију од 1901. године.

Престижна награда иде уз златну медаљу и новчану награду од 10 милиона круна, односно преко 1,1 милион долара.

Прошлогодишњи добитници Нобелове награде за хемију су Џон Б. Гудинаф, М. Стенли Витингам и Акира Јошино за развој литијум-јонских батерија.

То је једна од пет Нобелових награда успостављених по тестаменту Алфреда Нобела 1895. године, које се додјељују за изузетне доприносе у хемији, физици, књижевности, миру, физиологији или медицини.   

Нобела за физику јуче су добили Рајнхард Хенцел, Роџер Пенроуз и Андреа Гез. За достигнућа у истраживању црних рупа.

Још остаје да се додјеле награде за књижевност, мир и економију.

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар