- Већ је јасно да је економска криза 2020. године најгора у последњих пола века. Рецесија у светској економији, према ММФ-у, биће 4,9 одсто, а 2008-ме је светски БДП опао за само 1 одсто. За многе земље ово значи двоцифрени пад БДП
- Пет земаља је од почетка 2020. већ прогласило свој дужнички дефолт. То су: Аргентина (која у мају није била у стању да кредиторима врати 500 милиона долара), Либан, Еквадор, Белизе и Суринам. Нови кандидати за банкротирање према свету су – Ангола, Камерун, Кенија и Пакистан
- Исламабаду може помоћи једино Кина која жели да преко његове територије сагради економски коридор до Индијског океана. Турска засад није у `црвеној зони`, али су њене компаније и банке спољним кредиторима већ дужне преко $300 милијарди
ПАНДЕМИЈА је додатно погоршала ионако експлозиван проблем нагомиланих дугова у глобалном економском систему.
Дугови држава расту рекордним темпом од почетка века.
Развијене земље могу неко време акумулирати дуг без ризика од колапса финансијског система, али се земље у развоју већ суочавају са претећим последицама.
Од почетка године, пет држава већ је прогласило сопствену неспособност плаћања обавеза. Током 2021. године њихов број ће се повећавати, а и неке велике економије такође могу бити међу банкротима.
Већ је јасно да је економска криза 2020. године најгора у последњих пола века.
Рецесија у светској економији, према ММФ-у, биће 4,9 одсто, а 2008-ме је светски БДП опао за само 1 одсто. За многе земље ово значи двоцифрени пад БДП-а, а ситуација утиче и на велике, релативно диверсификоване економије у развоју као што је бразилска (очекивани пад биће – 10,5 одсто).
Економски пад значи неизбежно смањење пореске основице, што заузврат ставља многе државе пред избор – да врате дугове (њихово сервисирање може износити до трећине буџетских расхода) или да некако подрже економију у колапсу и испуне друге владине обавезе.
У априлу су се министри финансија земаља Г20 договорили о привременом мораторијуму на плаћања међудржавног дуга 73 најсиромашније државе света, али ће важити само до краја 2020-те.
Пет земаља је од почетка 2020. већ прогласило свој дужнички дефолт. То су: Аргентина, Либан, Еквадор, Белизе и Суринам.
Аргентина
Аргентина у мају није била у стању да кредиторима врати 500 милиона долара. У међувремену је влада Алберта Фернандеза успела да се договори са повериоцима о реструктуирању 65 милијарди долара дугова. Са смањивањем просечне каматне стопе са 7 одсто на 3 одсто.
Ово су веома добре вести за Аргентину економију која ће 2020-ту завршити са падом БДП од најмање 12 одсто.
Либан
За разлику од Аргентине, Либан је новајлија у клубу држава у стечају. Чак и током грађанског рата 70-их и 80-их година прошлог века, држава је редовно плаћала спољне и унутрашње обавезе. Ипак, проблеми „блискоисточне Швајцарске“ били су јасно видљиви последњих година па је државни дуг достигао 150 одсто БДП.
Ова земља 9. марта није била у стању да плати еврообвезнице у износу од 1,2 милијарде долара, што је довело до колапса националне валуте. Либанска фунта је званично везана за долар, али је на црном тржишту пала за 40 одсто.
Очекује се да ће се БДП бити смањен за 25 одсто.
Држава месечно троши стотине милиона долара на субвенционисање хране, али јој новца понестаје. У суштини је пред дилемом: хранити грађане или вратити бар део дуга.
Еквадор
У априлу је влада Еквадора била приморана да одложи исплату 800 милиона долара дуга. Ипак, земља има више од две милијарде долара златних и девизних резерви, што је пристојан износ у односу на величину њене економије. Крајем септембра, Кито је успео да се договори о програму помоћи ММФ вредном 6,5 милијарди долара.
Замбија
Прва држава чије су се јавне финансије срушиле у другом таласу пандемије била је Замбија која 16. новембра прогласила своју несолвентност.
Током последњих неколико година Замбија је акумулирала 12 милијарди долара дуга – пре свега према Кини.
За читаву Африку дужничка криза у Замбији је страшан сигнал.
Нови кандидати за банкротирање према свету су – Ангола, Камерун, Кенија и Пакистан.
У наредне три године, држава Јужне Азије са популацијом већом од 200 милиона људи мораће да пронађу више од 27 милијарди долара да би отплаћивале дугове.
Исламабаду може помоћи једино Кина која жели да преко његов територије сагради економски коридор до Индијског океана.
Турска засад није у `црвеној зони`, али су њене компаније и банке спољним кредиторима већ дужне преко $300 милијарди.
Посртање Турске може имати домино-ефекат за добар део света који се суочава са економским проблемима без преседана.
Додај коментар