- Санела Прашовић-Гаџо, генерални секретар Савеза за бољу будућност БиХ (СББ), федерална парламентарка и чланица комисије за безбједност Представничког дома Парламента ФБиХ, објавила је да је за последње три године мигрантима из Пакистана, Авганистана, Марока и Ирака путем Western Union достављено пет милиона и 880723 КМ
- То су земље у којима нема ратних дејстава, а уплате преко Western Union можете подићи једино лично уз предочену личну карту и шифру коју вам претходно достави пошиљалац. Како је онда могуће да мигранти без иједног личног документа подижу новац? И ко их то финансира?
- Министар полиције УСК Нермин КЉАЈИЋ, уз указивање да новац за мигранте из ЕУ не добија БиХ већ ИОМ, открио: „Мени је смијешна и жалосна изјава међународних организација да су у камп Бира уложиле три милиона еура. Волио бих да дођу вјештаци одговарајуће струке и да се види да улагања нису већа од милион КМ. Јако су интересантни ти њихови трошковници“
- Постоје два рјешењa. Једно је да Њемачка, земља у коју они теже, прими мигранте (из Њемачке су већ поручили да то неће јер би тај потез само подстакао нове миграције). Друго рјешење је депортација миграната у земље поријекла (што је изводиво)
Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ
КАДА је постало извјесно да ће преговори између делегације Европске уније (ЕУ) и Министарства безбједности са властима Унско-санског кантона (УСК) о пресељењу око 1400 миграната из кампа у Липи, у прихватни центар Бира у Бихаћу бити неуспјешни, и да ће мигранти зиму провести у селу удаљеном 30 километара од Бихаћа, букнуо је пожар који је захватио цио камп од којег је на крају остало само згариште.
Домаћи и свјетски медији објавили су да су мигранти запалили камп, као и да су се представници Међународне организације за мигранте (ИОМ) претходно повукли из кампа. Од тада, односно скоро мјесец дана, новинске ступце и интернет сајтове пуне вијести о тешкој ситуацији миграната у кампу у Липи.
„Помозите нам, молим вас: мигранти и избјеглице у БиХ се смрзавају, нема тоалета, струје, чисте воде“ – гласи један од низа сличних наслова на тему миграната.
Шеф делегације ЕУ у БиХ Јохан Сатлер рјешење види у распоређивању миграната широм БиХ јер по њему тежину мигрантске кризе носе свега два кантона, Унско-сански и Кантон Сарајево.
У интервјуима за федералне медије Сатлер у наведеном контексту апострофира Републику Српску, односно „49 % територије БиХ на којем нема нити једног кампа“.
И док низ свјетских медија и дио домаћих с правом указује да мигранти, након што је камп у Липи изгорио, живе у тешким условима, без струје, гријања и питке воде, нико не поставља питање како је до пожара дошло, односно зашто су мигранти запалили камп.
Врло осјетљиво је питање: и ко их је на то наговорио, односно, ко је дао идеју и с којим циљем.
Камп су чинили намјенски објекти металне конструкције са термоизолационим платнима и подном изолацијом. У њима су били кревети. У једном од таквих објеката био је ресторан. Камп је имао струју, и воду која је пумпама допремана из оближњег бунара. Тушеви су били у посебним контејнерима. Међутим, мигранти су жељели да се врате у прихватни центар Бира.
Шта је то имала бивша фабрика расхладних уређаја? Је ли могуће да су фабричке хале условније од намјенског објекта у Липи?
И у Бири су били шатори с креветима и контејнери. Први разлог незадовољства миграната је у локацији кампа у Липи.
Липа је 30 километара ван Бихаћа, а Бира се налази у граду. У Липи су мигрантима недостајали урбани садржаји, првенствено банке и банкомати.
Санела Прашовић-Гаџо, генерални секретар Савеза за бољу будућност БиХ (СББ), федерална парламентарка и чланица комисије за безбједност Представничког дома Парламента ФБиХ, објавила је податке о томе колико је уплаћено новца мигрантима који нелегално бораве у БиХ у протекле три године.
Подаци су фрапантни: мигрантима из Пакистана, Авганистана, Марока и Ирака у протекле три године путем Western Union достављен је новац у износу од пет милиона и 880723 КМ. Сувишно је напомињати да се ради о земљама у којима нема ратних дејстава, али вриједи напоменути да уплате преко Western Union можете подићи једино лично уз предочену личну карту и шифру коју вам претходно достави пошиљалац.
Како је могуће да мигранти без иједног личног документа подижу новац? И ко их то финансира?
Грађани Бихаћа, а међу њима је био и Аднан Тулић, замјеник главног тужиоца Унско-санског кантона, блокирали су улаз у фабрику Бира и спријечили аутобусе с мигрантима да у фабрику уђу, иако су били у пратњи полиције.
Нермин Кљајић, министар полиције УСК, у интервјуу за Фејс ТВ, објашњавао је да грађани немају ништа против миграната, да саосјећају са њима, али је уједно нагласио да су мигранти починили 3000 кривичних дјела и прекршаја, и да су Бишћани против оних који упадају у њихове куће, пљачкају, и чине њихов живот небезбједним.
Кљајић се осврнуо и на Међународну организацију за мигранте која не сарађује у истрази о паљевини, иако су изгорјели и контејнери са њиховом финансијском документацијом.
Из Европске уније је још 2018. година наглашено да новац за мигранте неће бити уплаћиван органима БиХ због корупције и криминала присутног у овој земљи, већ да ће средства бити дозначена и дата на располагање ИОМ.
Управо у ИОМ и „упире прстом“ министар Кљајић када каже да су јавне набавке које ИОМ врши нетранспарентне:
„Мени је смијешна и жалосна изјава од стране међународних организација кад кажу да су у Биру уложили три милиона еура, ја бих волио да дођу вјештаци одговарајуће струке и да се види да улагања нису већа од милион КМ. Јако су интересантни ти њихови трошковници. Ја морам казати да је приликом једне донације, наиме, двадесет возила донирано Министарству унутрашњих послова УСК, прве фактуре су испоручене у једном износу. Када смо ми сабрали, видјели смо да недостаје негдје око 136 000 КМ. Када смо реаговали, онда су повучене те фактуре и достављене нове у којима је за свако возило повећан износ од по 5000 КМ.“
Своје излагање министар Кљајић је завршио закључком: „Овдје испада да се средства за мигранте дају држави Босни и Херцеговини, а у суштини међународна заједница да 70 милион КМ, а затим преко својих представника та средства обрне и на крају они једини имају корист од тих средстава.“
Након иступа министра Кљајића огласили су се из органа БиХ и тражили да ИОМ предочи износе које добије од ЕУ на име бриге о мигрантима.
Након прозивке ИОМ је објавио да је „ЕУ од јуна 2018. године за ИОМ или путем ИОМ-а дозначила 76.851.217 еура, а до децембра 2020. потрошено је 51.560.327“.
Иако су из ИОМ таксативно навели на шта су утрошена средства, нису објашњавали зашто се нпр. хљеб свакодневно допрема из Сарајева, као да ниједна пекара не постоји у Бихаћу и околини.
Нетранспарентност јавних набавки – то је оно на шта је указао министар Кљајић. А о утрошку јавних средстава смо пуно слушали од представника међународне заједнице.
Наравно да мигрантску кризу не пропушта ни домаћи сектор. Мигрантима се продаје вода за пиће, пуњење мобилног телефона се такође наплаћује, развила се проституција као и кријумчарење преко границе. Све за новац. А мигранти га очито имају, судећи према подацима које је изнијела посланица Санела Прашовић-Гаџо.
Из УСК су децидни да не желе мигранте,
Савјет министара се понаша као успавана љепотица, ИОМ броји паре.
Рјешења која се из Сарајева нуде су исполитизована и неконструктивна: основати кампове за мигранте широм Српске, а на границу са Србијом поставити припаднике Оружаних снага БиХ.
Гдје год да смјестите мигранте они ће настојати да буду што ближе граници са Хрватском, тј. са ЕУ, јер њима није циљ да остану у БиХ већ да се домогну земаља ЕУ, првенствено Њемачке.
Њемачка мигранте више не жели, па ни ове који након што су запалили свој камп промрзли тумарају околним шумама.
Да ли ће припадници Оружаних снага пуцати на оне који покушају илегално прећи граници?
Неће добити та овлашћења. ЕУ не жели мигранте те се хрватској полицији толерише репресија коју испољавају према њима. А када је БиХ у питању, онда су представници ЕУ веома осјетљиви када су мигранти у питању.
Постоје два рјешење. Једно је да Њемачка, земља у коју они теже, прими мигранте (из Њемачке су већ поручили да то неће јер би тај потез само подстакао нове миграције). Друго рјешење је депортација миграната у земље поријекла (што је изводиво).
Биће занимљиво посматрати како ће се нова власт Сједињених Држава односити према 2000 миграната који су из Хондураса кренули према њеним границама, увјерени да ће нови амерички предсједник према њима бити толерантнији од свог претходника.
Можда нам се укаже рјешење за БиХ.
Додај коментар