Тегелтија: У БиХ се ствара атмосфера за укључивање у „мини Шенген“

• Указао да иницијатива Вучића, Заева и Раме није у почетку била подржана од надлежних у БиХ и Црној Гори, јер се сматрало да треба да се иде даље ка чланству у ЕУ, а да „мини Шенген“ представља затварање унутар граница, али и да се сада расположење по том питању мијења
• О сарадњи Савјета министара БиХ и Владе Србије: „Још увијек је отворено питање границе, што је ствар коју је требало одавно да завршимо. Очекивао сам да ће још прије 15 година то питање бити ријешено“
• „Проблем је што никако да се прихвати као чињеница да су односи Србије и РС дефинисани Дејтонским мировним споразумом. Нажалост, свако унапређење сарадње Србије и РС је додатно оптерећење за власти у Сарајеву и онда поново почну да се отварају нека политичка питања и неповјерење, које постоји и због неразријешеног случаја напада на Вучића у Сребреници 2015. године“
• „Није дефинисана дионица аутопута Сарајево-Београд према сјеверу, преко Тузле, јер, из Федерације БиХ праве разне калкулације и ближи су варијанти да је најбоље да се Сарајево повеже дионицом преко Добоја, јер је јефтиније и само 12 минута спорије, него да се гради пут према Тузли“

ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ Савјета министара БиХ Зоран Тегелтија сматра да се у Босни и Херцеговини створила атмосфера да се прихвати иницијатива о укључивању у „мини Шенген“, док сарадњу извршних власти Србије и БиХ оцјењује као добру у неким техничким питањима, али и указује да односе двије земље још увијек оптерећују нека питања из прошлости.

Он подсјећа да у тренутку када су иницијативу мини Шенгена покренули предсједник Србије Александар Вучић и премијери Сјеверне Македоније и Албаније, Зоран Заев и Еди Рама, она није подржана од надлежних у БиХ и Црној Гори, јер се сматрало, како каже, да треба да се иде даље ка чланству у ЕУ, а да „мини Шенген“ представља затварање унутар граница али истиче да се сада расположење по том питању мијења.

Како је рекао, на Самиту у Софији, креирано је ново тзв. заједничко регионално тржиште, које у суштини преузима два пројекта – један је „мини Шенген“, а други је Вишегодишњи акциони план за регионални економски простор, који је БиХ потписала.

„Надам се да ће овај сазив Европске комисије и лидери западних земаља промјенити свој став о Западном Балкану и да ће омогућити да регион постане саставни дио породице европских земаља, гдје припадамо, географски, културолошки и на сваки други начин“, рекао је Тегелтија у интервјуу за Танјуг.

Он истовремено истиче да се морају искористити све предности заједничког регионалног тржишта како би Западни Балкан био спреман за укључивање у ЕУ, којом год брзином земље буду приступале.

Упитан да оцијени сарадњу Савјета министара БиХ и Владе Србије и види ли препреке за унапређење те сарадње, он констатује да сарадња извршних власти увек зависи од политичких односа између двије земље.

„Још увијек је отворено питање границе, што је ствар коју је требало одавно да завршимо“, констатује Тегелтија, који је и сам годинама учествовао у раду комисије за границе Србије и БиХ, додајући да је очекивао да ће још пре 15 година то питање бити ријешено.

Додаје и да нека питања везана за ратна дешавања на просторима бивше Југославије БиХ непрестано покуша да отвори, те да је проблем што никако да се прихвати као чињеница да су односи Србије и РС дефинисани Дејтонским мировним споразумом.

„Нажалост, свако унапређење сарадње Србије и РС је додатно отпрећење за власти у Сарајеву и онда поново почну да се отварају нека политичка питања и неповјерење, које постоји и због неразријешеног случаја напада на Вучића у Сребреници 2015. године“, рекао је Тегелтија.

Он истиче да су то питања која значајно оптерећују односе, а нека од њих су „чисто животна“ и у интересу грађана у обје државе.

„Остале су неке отворене тачке, које дуги низ година нису биле ни дефинисане, попут питања подручја општина Рудо и Прибој, и дијела границе на ушћу Дрине у Саву, где река мења свој ток. То су била једина отворена питања, а данас су се поново отворила сва питања“, каже Тегелтија, уз опаску да се чини да се ово питање свјесно држи отвореним.

Када је ријеч о спољнотрговинској размјени Србије и БиХ, Тегелтија истиче да две земље, једна другој представљају значајне партнере, те да је Србија на трећем мјесту међу земљама у које БиХ највише извози, односно из којих увози робу.

Прошле године, извоз из БиХ у Србију био је 1,150 млрд конвертибилних марака, што је пад од 12 одсто у односу на 2019. годину, док је увоз, у 2020. 1,9 милијарди, пао за око 11,2 одсто.

БиХ има дефицит у спољнотрговинској размени са Србијом од око 743 милиона конвертибилних марака, рекао је Тегелтија и истакао да постоји велики простор за значајнији обим робне размене и унапређење сарадње.

На питање гдје су највећи проблеми у изградњи аутопута Београд-Сарајево, постоје ли политичке препреке, Тегелтија каже да постоји консензус у Савјету министара о важности повезивања Сарајева и Београда, али истиче да су коначне одлуке о правцима изградње, финансирању, у надлежности ентитета.

Он истиче да је у БиХ евидентно да се, осим онога што ради РС, ради мало, што ће успорити изградњу аутопута и повезивање Београда и Сарајева.

„Постоји јасно обећање предсједника Александра Вучића да ће Србија финансирати изградњу дијела пута од Раче према Бијељини, дефинисана је изградња заједничког граничног прелаза на Рачи, РС је завршила процес експропријације у том дијелу и вјероватно би након моста могла да се настави изградња дионице према Бијељини“, каже Тегелтија.

Он је навео и да РС тражи модалитете за изградњу дијела аутопута према Брчком и Бијељини, која би могла да почне до краја ове године, чиме би се повезала дионица од Бањалуке до Брчког.

Међутим, како каже, није дефинисана дионица према сјеверу, преко Тузле, јер, из Федерације БиХ „праве разне калкулације“, и ближи су варијанти да је најбоље да се Сарајево повеже дионицом преко Добоја, јер је јефтиније и само 12 минута спорије, него да се гради пут према Тузли.

По питању дионице према Вишеграду, остаје, каже, да се ентитети договоре како ће то ићи.

Упитан да ли Сарајево испуњава свој дио споразума о одржавању 11 мостова и изградњи прелаза, Тегелтија је категоричан да ће БиХ испоштовати све споразуме, поготово око реконструкције мостова што не изискује велики новчани износ, и подсјећа да је Србија изградила мост између Љубовије и Братунца, а да је на БиХ да изгради гранични прелаз, са чиме се касни, али да је реално очекивати да до средине ове године буде отворен прелаз и да мост буде стављен у функцију.

Када је ријеч о најављеним заједничким пројектима Србије и РС о градњи три хидроелектране у сјеверном току и градњи аеродрома у Требињу као и о незадовољству које се тим поводом чује из Сарајева, Тегелтија каже како не вјерује да ти пројекти могу бити заустављени.

„Нажалост, политичко Сарајево често показује неразумијевање за важне инфарструктурне пројекте из области енергетике, изградње аеродрома… „, каже он и подсјећа на случај са опирањем БиХ градњи Пељешког моста, те да се слично понавља и са градњом хидроелектрана у горњем сливу ријеке Дрине.

„Сигуран сам да привредне активности не могу зауставити никакви непотребни судски процеси, као ни питање којим Сарајево оспорава власништво Србије на хидроелектранама Зворник или Бајина Башта“, сматраТегелтија.

На питање да ли планира сусрет са премијерком Србије Аном Брнабић каже да је због пандемије корона вируса мало званичних сусрета, али да очекује да ће заједнички обележити отварање граничног прелаза на мосту који повезује Љубовију и Братунац.

Теме за разговор су, каже, увијек сарадња, посебно економска и њено унапређење, а као примнарно истиче изградњу ауто пута Сарајева и Београда.

„Јер, ако сада у тренуцима када сви покушавају да нађу начин да се повежу, заостане изградња аутопута, онда ћемо направити огроман заостатак који тешко да ћемо у неком будућем времену брзо да достигнемо“, закључио је Тегелтија.