Цвијановић: Какав је 1. март празник кад је био окидач за зло и трајно неповјерење?!

• Први март ће увијек асоцирати на нелегитимни референдум одржан уз противљење српског народа, на брутално убиство српског свата, рањавање православног свештеника и паљење српске заставе на сарајевској Башчаршији, као и на то да су убице остале некажњене

ПРЕДСЈЕДНИК Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је Срни да 1. март није празник у Српској, нити га доживљавамо као дан независности БиХ, „јер дан државности или независности неке државе треба да буде дан који окупља, а не који разједињује, дан који покреће позитивне емоције, а не који асоцира на убијање и друге страхоте, као што је то случај са БиХ“.

Цвијановићева је истакла да се Уставни суд БиХ, нажалост, много пута ставио у функцију политичких циљева у БиХ, не само по питању празника, већ и других ствари креирајући правила, умјесто да штити уставност, али то је на један начин помогло Републици Српској да разумије све замке које су јој намијењене у развлашћивању, али и упорном понижавању.

Она је нагласила да ће 1. март увијек асоцирати на нелегитимни референдум одржан уз противљење српског народа, на брутално убиство српског свата, рањавање православног свештеника и паљење српске заставе на сарајевској Башчаршији, као и на то да су убице остале некажњене.

Управо тиме је најављена трагедија и ужаси који су услиједили у ратно вријеме, али и континуирано неповјерење присутно током свих година након рата.

– Ако, на примјер, представници међународног фактора, упорно причају да вјерују у суживот, помирење, равноправност, а онда упорно игноришу став једних и покушавају дати легитимитет оном што није прихватљиво за све, онда можемо рећи да је из тога Република Српска, такође, извукла поуку – нагласила је предсједник Српске.

Она је оцијенила да су све то примјери двоструких стандарда, али и навијачког односа оних који би, ако су заиста пријатељи свих народа у БиХ, требало да имају сасвим другачији приступ према потребама и интересима свих.

– Шта рећи о повлађивању кад је у питању 1. март, или хајци коју воде бошњачки политичари и међународни представници ‘уз малу помоћ пријатеља из Уставниг суда БиХ’ када је у питању 9. јануар, или о односу према жртвама, или политичким одлукама тог тешког ратног времена или свему оном што се дешавало у поратним годинама, а подразумијевало је само одузимање од Републике Српске?

Све је јасно јер је мјесец након тога избио грађански рат и трагични сукоб народа у БиХ . Какав је то онда уопште празник кад је био окидач за зло, страдање и трајно неповјерење – закључила је Цвијановићева.