Ћеранић: Видљиво је да је Америка одсутна с Балкана иако је у Сарајеву жељно очекују

• Предсједник Србије је показао да умије да се носи са новим техникама политичке борбе, али и да их примјењује, како на домаћем терену, тако и у сусједству. Исти они који су га оптуживали да је претјерано присутан на политичкој сцени њихових држава (Македоније, Црне Горе, БиХ) сада га обасипају похвалама
• Један од исхода Вучићеве посјете Сарајеву је најава економског самита Србије и БиХ у Београду, што подржава идеју о стварању „мини Шенгена“, чему се политичко Сарајево до сада здушно противило. А „мини Шенген“ није ништа друго до други назив за Берлински процес, како је економско увезивање земаља Западног Балкана још 2014. године назвала Ангела Меркел
• Да ли ће кроз западнобалканске интеграције бити више или мање БиХ, више или мање Републике Српске – зебња постоји и у Сарајеву и у Бањој Луци…

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

ДОЛАЗАК предсједника Србије Александра Вучића у Сарајево изазвао је разумљиву медијску пажњу. Не ради се само о посјети првог човјека државе у сусједству с којом Босна и Херцеговина настоји да успостави што бољу сарадњу, већ о посјети државника који је током свог никад заборављеног доласка у Меморијални центар Сребреница – Поточари доживио велике непријатности.

Да није било хитре и благовремене интервенције МУП Републике Српске, чији припадници су се у маси окупљеној у Поточарима кретали у цивилу, питање је какав би био крајњи исход свега тог врелог љета 2015. године.

Ни након шест година у Београд из Сарајева није отишла нити ријеч извињења, а о томе да истрага и даље тапка у мјесту (боље речено, није никад ни била покретана) сувишно је и говорити.

Предсједник Вучић је гандијевским маниром већ наредне године позвао Изетбеговића да посјети Београд, а јавности је приказана нестварна слика двојице државника нагнутих над шаховском таблом.

Сувишно је рећи да је побједник у мечу био Вучић, некадашњи пионирски првак Београда.

Вучић је у Сарајеву био и у августу 2017. године. Ове, 2021. године, дошао је у пратњи хуманитарне помоћи Србије Сарајеву у виду 5 000 доза вакцине Астра Зенека, неопходне здравственим радницима у борби против пандемије. На аеродрому га је дочекало трочлано Предсједништво БиХ, а ријечи хвале за државнички потез нису штедјели ни Комшић ни Џаферовић.

Предсједник Србије је добио још једну шаховску партију. Ипак, трновит пут од каменовања у Поточарима до захвалности у Сарајеву није био лак.

Предсједника Србије претходних година из Сарајева су гађали праћкама, јајима и копљима, отровне стрелице су упућиване најчешће из уста оних који су му се на аеродрому поклонили. Разумљиво, било је и дисонантних тонова. Тако је министарка спољних послова, Бисера Турковић, нашла ману вакцинама у смислу да их купује само сиротиња, и да их треба испитати, јер се производе у Индији. Убрзо је добила адекватан одговор и то са више адреса.

Министарка није знала да је Индија у фармацеутској индустрији и информационим технологијама једна од водећих земаља свијета, као ни да постоји само једна Астра Зенекина вакцина која се производи на различитим мјестима на основу лиценце.

Тако су вакцине поново показале да пандемија није питање које се тиче само здравства већ и политике. И геополитике.

Иако незванично, све чешће се помињу ковид пасоши као улазнице за авион, али и у ресторане и спортске објекте, што је већ случај у Израелу. Напоредо с тим наводе се и произвођачи чије вакцине ће бити мјеродавне за ковид путну исправу, те се за пут у ЕУ као важеће наводе Фајзерова, Астра Зенекина и Модернина. Руске и кинеске вакцине на овом списку нема, иако поједине земље ЕУ попут Мађарске имунизују становништво и једном и другом.

По ријечима предсједнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, најкасније у марту ће се представити приједлог креирања дигиталних  пасоша о вакцинисању широм Европске уније како би се олакшала путовања на континенту. Међутим, појединачна набавка вакцине, односно цјепива или цепива (израз који се преконоћи усталио у Србији) у земљама ЕУ постала је реалност, што може довести до кризе идентитета ове заједнице.

Уосталом, предсједник Србије је својим даром Сарајеву, односно Федерацији БиХ, доказао да сусједи више могу помоћи једни другима него имагинарне наднационалне институције.

До уназад годину дана, главна планетарна тема, што се области безбједности тиче, били су тероризам и посљедице које су по глобалну безбједност стварале терористичке акције највећих расадника тероризма, попут Ал Каиде и фантомске Исламске државе. Занимљиво, тероризам је са страница и сајтова свјетске штампе нестао као „руком однесен“ и уступио мјесто „краљици“ (корони).

Тероризам није могуће тумачити без сагледавања политичког контекста. Постао је свјетска пошаст јер су терористичке организације биле потребне мегакорпорацијама за извођење геополитичких радова, у првом смислу овладавањем природним ресурсима сјевероафричких и блискоисточних земаља.

Као и сваки алат који више није потребан и почиње сметати, тероризам је „бачен у грм“. Вакцине су постале нове алатке за геополитичко одмјеравање снага, али се изгледа у овој дисциплини Руси боље сналазе.

Предсједник Русије Владимир Путин је, позивајући се на највише медицинске ауторитете своје земље, изјавио да је вакцина Спутник V отпорна и на нове сојеве вируса корона, који су већ почели сијати нову страх у европским земљама. Тако су руска вакцина и Русија као партнер додатно добили на значају.

Тога су, наравно, свјесни у западним центрима моћи, те се помаља нови пројекат у смислу еколошке безбједности и свега што се може повезати са глобалним загријавањем. Глобално загријавање јесте проблем, али је, с друге стране, ова тема врло погодна за нове економске санкције и притиске.

На кога?

На Русију, наравно.

Суптилне методе геополитичке борбе вјероватно ће изаћи на нови терен, а све у циљу стицања енормних профита и, паралелно с тим, сиромашења ширих слојева становништва.

Корпорације су више него очито постале главни геополитички играчи док им државе служе као средство.

Предсједник Србије је показао да умије да се носи са новим техникама политичке борбе, али и да их примјењује, како на домаћем терену, тако и у сусједству. Исти они који су га оптуживали да је претјерано присутан на политичкој сцени њихових држава (Македоније, Црне Горе, БиХ) сада га обасипају похвалама.

Видљиво је да је Америка одсутна с Балкана, иако је у Сарајеву жељно очекују.

Она је и даље окупирана својим унутрашњим односима и подјелама. Обојене револуције су се вратиле кући. Узалуд их покушавају пребацити у Русију. Излаз се покушава наћи у покретању нових сукоба у Украјини, али је Русија за такав развој ситуације овог пута више него спремна.

Један од исхода Вучићеве посјете Сарајеву је најава економског самита Србије и БиХ у Београду, што подржава идеју о стварању „мини Шенгена“, чему се политичко Сарајево до сада здушно противило.

А „мини Шенген“ није ништа друго до други назив за Берлински процес, како је економско увезивање земаља Западног Балкана још 2014. године назвала Ангела Меркел.

Да ли ће кроз западнобалканске интеграције бити више или мање БиХ, више или мање Републике Српске – зебња постоји и у Сарајеву и у Бањој Луци…