- Бакир Изетбеговић не само да блокира сарадњу „геноцидне Српске и агресорске Србије“ на Дрини, вриједну пола милијарде евра, него, како би своме обуздавању дао хладноратовски блоковски легитимитет, додаје посредан малигни утицај Русије, а ускоро ће и Кине
- Стратегија обуздвања Џорџа Кенана у бошњчкој верзији односи се на другонационалне суграђане на половини исте државе. И најбоље би се могла дефинисати оном народном „Нека цркне и комшијина крава“. Туђа штета има толику афективну вриједност да субјективно оправдава и властиту, макар била и већа. То је нека комбинација аутодеструктивног босанског ината и ирационалне комшијске пакости
- Башчаршијски евроатлантисти заузадавају Српску, Србију, Русију, Кину у илузији да су стали у прве борбене редове глобалне конфронтације Запад и Исток. И то не са блискоисточне стране, гдје их сви виде, него, ко би рекао, са западне. Без потребе доказују да, наравно, нису сви муслимани терористи, али при том не могу да оспоре да су терористи махом муслимани и да су им мета САД и земље ЕУ
- Наслијеђе рахметли аскера Алије са мезарја на Ковачима укопава Бошњаке у унутрашње и спољашње ровове. А њихова перспектива није у зауздавању комшија у Босни, без обзира на то што је неће јединствену, а ни у безнадежном чекању да сусједна „Србија постане довољно слаба“. Напротив, тијесне везе Српске и Херцег-Босне са Србијом и Хрватском, шанса су и за бошњачке кантоне и Босну као цјелину
Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ
ДА ЛИ је Бакир преузео Кенанову стратегију за обуздавање Милорада и Александра?
Блокирао је регионалну енергетску инвестицију Српске и Србије на Дрини вриједну пола милијарде евра, коју су договорили Додик и Вучић. Ништа неочекивано, али ко му је тај Кенан?
Кенан је муслманско име, па може изазвати забуну да се ради о неком бошњачком, турском или блискоисточном стратегу. У овом случају, Кенан је презиме и није муслиманско.
Ријеч је о Џорџу Кенану (1904 – 2005.), политикологу, угледном дипломати, министру спољних послова и аутору хладноратовске стратегије обуздавања Совјетског Савеза.
У деценијама послије Другог свјетског рата СССР је, освајањем нуклеарне технологије, слањем Гагарина у васиону, већим бројем медаља на олимпијадама, ширењем социјалистичке идеологије у земље Трећег свијета, у неким областима ухватио корак са САД. Никита Хрушчов је био најавио „стизање и престизање западне конкуренције“.
Џорџ Кенан је, умјесто оружане конфронтације, која би довела до узајамног уништења, заговарао обуздавање илити зауздавање, блокирање, спрјечавање такмаца да претекне САД.
У оквиру Кенанове стратегије обузадавања, Бжежински је увукао СССР у фатално исцрпљивање у Авганистану.
Послије пада Берлинског зида, стратегија обузадавања је замијењена стратегијом предњачења у економији, наоружању, науци, култури, спорту и специјално у демократији и људским правима.
Неколико деценија САД су широм свијета плијениле свеколиком супериорношћу.
Климакс, односно врхунац и почетак краја доживјеле су у Клинтоновој ери када је америчко глобално предвођење, засновано на успјешности, помућено кажњавањем народа и држава које нису биле фасциниране суперсилом и искакале су из колоне сљедбеника.
„Амерички начин живота“ као примјер за све, „национална изузетност“, „улога свјетског полицајца“- били су потврда тезе лорда Актона да „највећа моћ највише квари“.
Кажу да је бомбардовње Српске и Србије било показна вјежба на малом резервном терену, гдје је суперсила и већим и јачим у свијету демонстраирала на шта је све спремна и да је то алармирало Русију и Кину.
Обновила је хладни рат, а овај реактуелизовао стратегију обуздавања.
САД блокирају Јужни ток и Сјеверни ток 2, као и Пут и појас и Хуавеј. Али, Њемачка по сваку цијену форсира Сјеверни,Турска је преузела Јужни ток сибирског гаса, док Кина пробија „Пут свиле“ не само куповином луке у Солуну и жељезничким спајањем са Турском.
Али, какве то има везе са слабом, недовршеном, неуспјелом, пропалом и немогућом државом на западном Балкану?
Има везе: „Видјела жаба да се коњи поткивају па и она дигла ногу“. Бакир Изетбеговић не само да блокира сарадњу „геноцидне Српске и агресорске Србије“ на Дрини, него, како би своме обуздавању дао хладноратовски блоковски легитимитет, додаје посредан малигни утицај Русије, а ускоро ће и Кине.
То је опет засновано на аксиому, илити претпоставци која се не доказује – да су западне вриједностии априори супериорне у односу на источне. Све то дјелује помало комично, али бошњачка политичка елита вјерује да ће тако БиХ препоручити за пријем у ЕУ, да ће тако анимирати НАТО да РС утјера у овај војни савез, те да ће Запад муслимане/Бошњаке коначно препознати као своје.
Кенанова стратегија обуздавања у бошњачкој верзији односи се на другонационалне суграђане на половини исте државе. И најбоље би се могла дефинисати оном народном „Нека цркне и комшијина крава“.
Док изворна стратегија обуздвања подразумијева рационалну калкулацију властите користи и штете, дотле у локалној изведби рачуна на двоструку штету, и туђу и своју, као добитак.
Туђа штета има толику афективну вриједност да субјективно оправдава и властиту, макар била и већа. То је нека комбинација аутодеструктивног босанског ината и ирационалне комшијске пакости.
Пројекат система хидроелектрана на Дрини не само што би био реализован на 49 одсто територије БиХ, него би од разноразних дажбина донио значајна средства у заједничку босанску касу, те обезбиједио енергетску стабилност и ФБиХ. Упркос свему томе, Бакир је, по већ толико пута провјереном механизму, упутио апелацију Уставном суду БиХ, и синергијом гласова иностраних и бошњчких судија добиће жељени резултат.
И то без обзира на то што по Дејтону природни ресурси припадају ентитетима и што на исти пројекат, када је био пред уговором са Нијемцима, Сарајево није имало ниједну примједбу.
Башчаршијски евроатлантисти заузадавају Српску, Србију, Русију, Кину у илузији да су стали у прве борбене редове глобалне конфронтације Запад и Исток. И то не са блискоисточне стране, гдје их сви виде, него, ко би рекао, са западне.
Без потребе доказују да, наравно, нису сви муслимани терористи, али при том не могу да оспоре да су терористи махом муслимани и да су им мета САД и земље ЕУ.
Фиксирали су се на Србију и РС, иако им Хрвати у Херцег-Босни и Хрватској објективно праве веће проблеме градњом Пељешачког моста и Депоније уз границу, подијељеног Мостара, изборног закона.
Зашто? Хрвати су у ЕУ и НАТО, а Срби су „мали Руси“.
Стари Изетбеговић је својевремено рекао да ће Босна бити мирна “када Хрватска постане довољно демократска, а Србија довољно слаба“.
Изетбеговић јуниор је себи „утувио у главу“ ту опоруку, а свијет, па и Балкан и Србија, у међувремену се промијенио.
Хрватска је чланством у ЕУ бар формално постала демократска, али Србија не само да није слабија но што је била. Напротив, ојачала је економски, војно и политички, биљежи високу стопу раста БДП, ино-инвестиција, ојачава капацитете одбране, глобално предњачи у борби против пандемије, нуди и даје помоћ и РС и ФБиХ.
Ердоган, коме је Алија оставио Босну и Бошњаке у аманет, више инвестира у Србију него у Босну. Српски пријатељи Руси окрећу гасоводни крак према Бањалуци, али више улажу у Хрватску него у РС.
Матица Србија сарађује са прекодринским сународницима више него икад, али Србија шаље вакцине у Сарајево прије него иједна западна или исламска земља.
Комшић и Џаферовић – под притиском револтираног бошњачког народа – уздржано је примају, али када персонал, иначе Бошњацима услужног Уставног суда БиХ, самоиницијативно оде у Лозницу да прими бесплатне вакцине, Изетбеговићу је већ превршило.
Своје вакцине немамо, но туђе нећемо! Дароване вакцине, истина, нису српске него америчке и европске, али јесу из Србије коју ваља зауздавати, јер увози и руске и кинеске, а сутра ће и да их пакује и производи.
Бошњачка политичка елита на челу са Бакиром очито се не сналази у тим асиметријама у новом регионалном и међународном економском повезивњу јер не може да изађе из ратне схеме пријатељ- непријатељ с почетка 90-их када је против Срба у Србији, Српској, ЦГ и Хрватској био сав остали свијет, а Сарајево вртило мантру о агресији и геноциду.
Бивши комадант НАТО-а, Бредли, из пензије ономад заговара фронтално постројавање, али судећи по прве двије деценије – 21. вијек ипак неће бити само амерички. А наслијеђе рахметли аскера Алије са мезарја на Ковачима укопава Бошњаке у унутрашње и спољашње ровове.
Њихова перспектива није у зауздавању комшија у Босни, без обзира на то што је неће јединствену, а ни у безнадежном чекању да сусједна „Србија постане довољно слаба“. Напротив, тијесне везе Српске и Херцег-Босне са Србијом и Хрватском, шанса су и за бошњачке кантоне и Босну као цјелину.
Од унакрсне стратегије обуздавања највећу штету имаће највише сами Бошњаци.
Џорџ Кенан је стратегију обуздавања био предвидио за велесилу, а не за четири кантона. Када жаба умисли да је коњ, онда обуздавање заврши као самообуздавање.
Додај коментар