Степинац папи Пију XII: Кад би Павелић владао 20 година шизматици би били ликвидирани Хрватској

Алојзије Степинац

• У писму од 14. јуна 1941: „Не сумњам, Свети оче, да се овдје води очајна борба на живот или смрт између шизме која је представљена у српству и католичанства представљеног у Хрватима“
• У писму датираном на 16. мај 1941. године Степинац наводи: „У круговима власти постоји најбоља жеља да се Хрватска претвори у католичку земљу. Ратни министар (Славко Кватерник) ми је апсолутно гарантовао – или ће Хрватска бити католичка земља или нека нестане. Жеља је оних који тренутно владају Хрватском да проведу у дјело учење Католичке цркве ставља нам обавезу да им помогнемо и да их подржимо са свом лојалношћу и снагом којом располажемо“

ДИЈЕЛОВИ писама које је загребачки надбискуп и кардинал Католичке цркве Алојзије Степинац слао папи Пију XII током 1941. године коначно су објављени и бацају потпуно ново свјетло на његову улогу у НДХ.

Из писама се недвосмислено може видјети да је хрватски кардинал не само био упознат са језивим прогоном Срба већ га је и подржавао правдајући га „мањим злом“ у односу на оно што би чинили нацисти.

Нова сазнања, на која и даље жмури већина у Хрватској, истовремено учиниће тежње да се Алојзије Степинац прогласи за свеца још дискутабилнијом.

У писмима, које је недавно у интервјуу ХРТ-у помињао и патријарх Порфирије, кардинал Степинац отворено пише о увођењу расних закона у НДХ као „начину да се удовољи нацистима“ уз опаску да је „много мање зло то што су Хрвати донијели овај закон, него да су Нијемци преузели сву власт у своје руке“.

Посебно су спорни дијелови писма из 14. јуна 1941. у којима Степинац са поприличном равнодушношћу говори о „ликвидацији шизматика“ – како су у НДХ називани православци.

„Велики је интерес Срба шизматика да уђу у Католичку цркву. Сигурно то чине под дојмом да власт подржава католичанство. Али, не може се порећи нити да их тјера и сва биједа шизматичке цркве… Вјерујем, кад би поглавник Павелић био 20 година на челу владе, шизматици би били посве ликвидирани из Хрватске“, пише буквално Степинац папи Пију XII у писмима које су објавили хрватски медији.

Загребачки надбискуп у истом писму позива Свету столицу да призна НДХ и користи прилику да још једном нагласи о каквој се „борби у новоствореној хрватској држави“ уствари ради.

„Не сумњам, Свети оче, да се овдје води очајна борба на живот или смрт између шизме која је представљена у српству и католичанства представљеног у Хрватима“, наводи надбискуп.

У писму датираном на 16. мај 1941. године Степинац наводи потребу да се православно становништво преобрати у католичанство.

„Пошто је власт католичка, осјећа се велики пораст обраћења Жидова и православних шизматика у католичанство. Морамо бити врло пажљиви приликом њихова примања, пошто су у питању материјални интереси“, наводи Степинац.

О писмима Степинца папи говорио је недавно и патријатх Порфирије у интервјуу ХРТ-у. На питање о канонизацији Степинца одговорио је врло одмерено, похваливши ангажман папе Фрање, а рад заједничке комисије представника Католичке цркве и СПЦ означио плодотворним и корисним.

„У рукама имам писма која је Степинац упућивао Пију XII у којима заиста могу да се нађу места која јесу дубоко проблематична. Што не значи да он није живео у тешком времену и да се може сагледавати у црно-белој техници“, рекао је патријарх у интервјуу.

Писмо завршава сљедећим ријечима које јасно говоре да је подржавао и залагао се за етнички и вјерски чисту НДХ и то по сваку цијену:

„На крају, потпуно искрен, могу примјетити да у круговима власти постоји најбоља жеља да се Хрватска претвори у католичку земљу. Ратни министар (Славко Кватерник) ми је апсолутно гарантовао – или ће Хрватска бити католичка земља или нека нестане. Жеља је оних који тренутно владају Хрватском да проведу у дјело учење Католичке цркве ставља нам обавезу да им помогнемо и да их подржимо са свом лојалношћу и снагом којом располажемо“.

У тренутку кад Степинац пише писмо, већ неколико недјеља постоји логор Даница покрај Копривнице, гдје усташе одводе стотине невиних Срба и Јевреја.

Двије недјеље прије Степинчевог писма, 28. априла, усташе су поубијале двјестотињак сељака српске националности из села Гудовца крај Бјеловара, а само три дана прије тог писма (12. и 13. маја) близу 400 Срба из Глине и околине.

Наравно, то нису и једине невине, цивилне жртве усташког режима у поменутом периоду. И наравно, о свим наведеним, и овде ненаведеним случајевима, надбискуп Степинац је био одмах обавијештен.

(Net.hr)