- Вејн ЏОРДАШ: Да је Јовица Станишић био учесник у злочиначком удружењу, за шта га терети оптужница, не би 1993. године водио ЦИА у БиХ да нађе масовне гробнице
ОДБРАНА Јовице Станишића, бившег шефа ДБ Србије, у сриједу је посљедњег дана изношења завршних ријечи на поновљеном хашком суђењу Станишићу и Франку Симатовићу Френкију, бившем команданту ЈСО, поново апострофирала сарадњу Станишића са америчком обавјештајном агенцијом ЦИА.
Како наводи „Блиц“, Станишићева одбрана је навела да је он 1991. године ступио у контакт са агенцијом ЦИА и да је 1993. навео ЦИА на локације масовних гробница у БиХ.
Ово није први пут да се Станишић доводи у везу са ЦИА, подсјећа лист и наводи да је адвокат Вејн Џордаш, бранилац Станишића, у сриједу је у финалу изношења завршне ријечи опет потегао сарадњу са ЦИА као адут свог клијента.
„Станишић је ступио у контакт с ЦИА 1991. године и био је поуздани саговорник“, рекао је данас Џордаш.
Он је судијама рекао да Станишић не би 1993. године водио ЦИА у БиХ да нађе масовне гробнице да је био учесник у злочиначком удружењу, за шта га терети оптужница.
Станишића је пред хашким судом 2019. године као агента ЦИА означио и сер Ајвор Робертс, бивши британски амбасадор у Србији, који је свједочио на позив одбране Станишића.
Првог дана изношења завршних ријечи, 12. априла, Тужилаштво је затражило казну доживотног затвора за Станишића, шефа ДБ-а између 1991. и 1998. године, и Симатовића, команданта Јединице за специјалне операције ДБ, где је на разним пословима радио између 1978. и 2001. године.
Другог дана је завршну ријеч дала одбрана Станишића, а било је много ријечи о томе коме су заправо на ратишту одговарали Жељко Ражнатовић Аркан и његова „Српска добровољачка гарда“.
Док Тужилаштво тврди да се Аркан и његова јединица могу повезати са Станишићем и Симатовићем „на више начина“, одбрана тврди да је Аркана контролисао Радован Стојичић Баџа, функционер српске полиције.
Одбрана је на крају излагања затражила да Станишић буде ослобођен.
Станишић и Симатовић терете се да су учествовали у удруженом злочиначком подухвату на челу с тадашњим предсједником Србије Слободаном Милошевићем, чији је циљ био уклањање Бошњака и Хрвата са дијелова територија БиХ и Хрватске ради успостављања етнички чисте српске државе.
Послије првостепеног суђења, Хашки трибунал је 2013. Станишића и Симатовића ослободио кривице, али је Апелационо вијеће 2015. усвојило жалбу Тужилаштва и због неправилности у поступку наложило да суђење буде поновљено по истој оптужници.
Апелационо веће одлучило је да, по први пут у историји тог суда, у потпуности обнови једно суђење.
Ново суђење почело је у љето 2017. године, док би се пресуда, према ранијим најавама, могла очекивати овог маја.
Станишића и Симатовића су власти Србије ухапсиле 2003. године. Станишић се због болести од јула 2017. налази на привременој слободи у Београду.
Ни један, ни други нису присуствовали изношењу завршних ријечи.
Додај коментар