Галијашевић: Станивуковићева бубица је важно безбједносно питање, иза тога могу бити и Сарајево и Британци

• Експерт за безбједност Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ за ТВ Хепи: Партија демократског прогреса је британска странка. Њен оснивач и почасни предсједник, Младен Иванић, ученик је из Глазгова и све своје сараднике је усмјерио према Лондону – па је у Лондону, непосредно пред прошле изборе боравио, по 15-20 дана, и сам Драшко Станивуковић
• У Београду постоји заблуда да је ПДП опозициона партија. Она је на власти у Сарајеву и захваљујући Бакиру Изетбеговићу учествује у више од 50 заједничких државних агенција. Из те странке је замјеник директора Обавјештајне агенције Трифко Буха.  ОБА је покренула оперативни продор „Ушће“ према Србији, са 14 радикалних оперативно-техничких мјера: снимање, тајно ухођење, праћење, тајни претреси и слично. Операција никада није обустављена, већ је само мјењала оперативне називе
• Наравно да је Станивуковић знао шта ради када је носио бубицу. Циљ је био перфидан. Идеја да се појави на Инстаграму, како неки говоре, није кључни циљ. Кључно је било: шта регионални лидери – лидери БиХ и Србије, разговарају у неформалном разговору! У том циљу би и она сам усмјерио разговоре на такве теме
• То није покренуто само из обавјештајне службе из Сарајева. Та операција настављена је и у Београду и – са Запада. Веома је важно шта предсједник Србије Вучић разговара са српским лидерима… Сад и поводом нон-пејпера… Шта је неформални став и како то питање у неформалној комуникацији третирају три најважнија лидера на Балкану. Погледајте земље бивше Југославије и њихове кадрове: егзекуционисту из Хрватске или људе из Македоније и Црне Горе и нестабилност коју генеришу. А, погледајте капацитет кадрова који долазе из Републике Српске, БиХ и Србије – то су најјачи људи

БУБИЦА на реверу градоначелника Драшка Станивуковића у вријеме разговора врха Републике Српске са Александром Вучићем је приоритетно безбједносно питање – оцијенио је за ТВ Хепи експерт за безбједност Џевад Галијашевић.

У наставку емисије образложио је то своје увјерење и изнио више упозорења:

„Партија демократског прогреса је британска странка. Њен оснивач и почасни предсједник, Младен Иванић, ученик је из Глазгова и све своје сараднике је усмјерио према Лондону – па је у Лондону, непосредно пред прошле изборе боравио, по 15-20 дана, и сам Драшко Станивуковић.

У Београду постоји заблуда да је ПДП опозициона партија и да је у опозицији. Она је на власти у Сарајеву и захваљујући Бакиру Изетбеговићу учествује у више од 50 заједничких државних агенција.

Из те странке је замјеник директора Обавјештајне агенције!

Та агенција је покренула оперативни продор „Ушће“ према Србији, са 14 радикалних оперативно-техничких мјера: снимање, тајно ухођење, праћење, тајни претреси и слично. Операција никада није обустављена, већ је само мијењала оперативне називе.

Све те техничко-оперативне мјере се и даље изводе, а човјек који то изводи је кадар управо ПДП, замјеник директора и шеф специјалних операција обавјештајне службе Трифко Буха.

Истовремено, та партија контролише Централну изборну комисију и управља изборним активностима у БиХ. Она остварује већину, заједно са Бакиром Изетбеговићем. Дио је и Народне банке и Високог тужилачког савјета, дио је и контролних механизама правосуђа.

Наравно да је Станивуковић знао шта ради када је носио бубицу. Циљ је био перфидан. Идеја да се појави на Инстаграму, како неки говоре, није кључни циљ.

Кључно је питање: шта тако важни људи, регионални лидери – лидери БиХ и Србије, разговарају у неформалном разговору! У том циљу, он би сам усмјерио разговоре на такве теме.

Пуно је овдје намјере која означава наставак политике снимања и праћења Александра Вучића.

То није покренуто само из обавјештајне службе из Сарајева.

Та операција још траје, настављена је и у Београду и – са Запада. Веома је важно шта предсједник Србије Вучић разговара са српским лидерима, па и са градоначелником главног града Бањалуке. То је важна позиција и због величине и економске моћи Бањалуке, али и због симболичких порука које се шаљу из Бањалуке.

Изетбеговић ће ово сигурно користити за чвршће везивање ПДП и СДС за себе.

Он је то већ успио – погледајте како те странке дјелују у Сарајеву!

Да ли постоји озбиљна анализа њиховог негативног утицаја на безбједносна питања? Анализа утицаја Драгана Мектића…

Чињеница је да се у БиХ дешавају страшни безбједносни удари – и кроз разне мигрантске кризе и повратак терориста из Сирије, а безбједносне  агенције не раде ништа.

Када се узме у обзир ово тренутно питање, које је покренуто нон-пејпером – јако је важно који је неформални став и како то питање у неформалној комуникацији третирају три најважнија лидера на Балкану.

Погледајте земље бивше Југославије и њихове кадрове: егзекуционисту из Хрватске или људе из Македоније, из Црне Горе и нестабилност коју генеришу. А, погледајте капацитет кадрова који долазе из Републике Српске, БиХ и Србије – то су најјачи људи.

Политика Британије, која је напустила ЕУ, искористила је механизам ЕУ за пласман својих геополитичких планова. Њихов основни план се и види кроз то да су земље и народи који не жртвују ништа, а добијају све – Албанија и Хрватска. А једини који треба да се одрекну су Срби који треба да се одрекну Косова и Метохије и дијелова Српске.

И Бошњаци који треба да се одрекну БиХ.

Тај приступ изазива поновно заоштавање и баца у клинч Бошњаке и Србе, изазивајући њихове сукобе.

Чини се да је то једини конкретан резултат нон-пејпер иницијативе. Поново је заоштрио односе на релацији Сарајево-Бањалука.

Видјели смо да је предсједник Додик управо из тог разлога стално понављао да је мир изнад свега, мир и мирно договарање, повратак на дејтонске принципе. А, ако не можемо да се договоримо, хајде да се бар у миру разиђемо.

То питање се свакако одваја од ове цијеле балканске приче: не може се питање Косова рјешавати са питањем статуса Републике Српске или статусом Срба у Црној Гору.

Република Српска није терет никоме, па ни Србији.

Република Српска је спријечила да БиХ призна Косово – то је урадио предсједник Додик.

Република Српска је учинила све да БиХ не уђе у акционе програме НАТО-а, иако је приоритет који је утврдио Младен Иванић за вријеме свог предсједникова био улазак у НАТО.

Република Српска је земља која је обезбиједила Србији најважнији суфицит у вањском пословању. Иако је БиХ трећа држава по вањско-трговинској размјени и по значају, она је уставри једина држава која је обезбиједила милијарду евра суфицита.

Није исто пословати са ЕУ, са којом правите милијарду евра дефицита и пословати са БиХ – у којој заправо послујете са Републиком Српском.

Република Срспка је важна и самоодржива као и Србија. То су једине двије државотворне јединице које су стабилне. Видимо да су остали нестабилни.

Не би се смјело дозволити да нон-пејпер угрози стабилност онога што јесте стабилно и да Републику Српску и Србију гурне у клинч сукоба – какве најављује Бакир Изетбеговић, пријетећи ратом и другим глупостима.

Ово је добра тема за суочавање Бошњака са тиме каква је њихова позиција на Западу и са њиховим досадашњим покровитељима – Британцима.