Фото: РТРС
- „Једни сматрају да је БиХ потписивањем Дејтонског споразума почела процес интеграција. Друга мишљења иду у правцу стварања унитарне земље, трећа ка томе да је потребно сачувати сву аутономију, а четврта да БиХ треба да се разиђе мирним путем“
- „Високи представници покушавају централизовати земљу и одузети нам аутономију… Стални проблем су и стране судије у Уставном суду БиХ, као и непоштовање Устава БиХ. Све то ствара апсолутну нестабилност“
ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ Предсједништва БиХ Милорад Додик истакао је данас у Атини да Република Српска покушава одбранити свој статус и аутономију, да не тежи сецесији, те да се искључиво залаже за поштовање изворног Дејтонског мировног споразума.
Додик је рекао да у БиХ постоји консензус о европским интеграцијама, али да је потребно радити на многим економским и политичким параметрима.
„Не можемо говорити о европском путу, а да не говоримо о актуелној политичкој ситуацији у БиХ. Многи сматрају да БиХ има системску грешку у смислу свог постојања. Различита су мишљења – према једном од њих, потписивањем Дејтонског споразума БиХ је почела процес интеграција. Друга мишљења иду у правцу стварања унитарне земље, трећа ка томе да је потребно сачувати сву аутономију, а четврта да БиХ треба да се разиђе мирним путем“, рекао је Додик на Економском форуму „Делфи“.
Нагласио је да у свијету не постоји земља у којој високи представник одлучује о унутрашњим питањима, те да је међународна заједница у БиХ, посредством високог представника, наметнула многе реформе које не дају ефекат.
„Због свега тога БиХ је данас знатно комплекснија земља, а многи чак сматрају и пропала, па чак и земља замрзнутог конфликта, која не може да нађе базични унутрашњи консензус“, додао је Додик.
Казао је да није сигуран да постоји мјесто за БиХ у ЕУ и да су унутар Уније присутни двоструки стандарди, а као примјер навео је Сјеверну Македонији која је испунила све услове, а још чека на чланство.
„Морамо ријешити многа економска и политичка питања, а ситуација се од почетка преговора доста промијенила, као и сами услови за приступање“, рекао је Додик.
Он је навео да у БиХ није дозвољено да се говори о било чему другом осим о самој БиХ, иако ентитети и конститутивни народи желе да разговарају о многим другим темама, те да високи представници покушавају централизовати земљу и одузети аутономију Српској.
Додик се осврнуо и на компликованост политичког система у БиХ, подсјећајући на чињеницу да се Предсједништво БиХ састоји од три члана, али да Хрвати константно губе свог представника, јер актуелни хрватски члан (Жељко Комшић) није представник хрватског народа.
Он је као проблем навео и да још није формирана Влада Федерације БиХ.
„Стални проблем су и стране судије у Уставном суду БиХ, као и непоштовање Устава БиХ. Све то ствара апсолутну нестабилност“, оцијенио је Додик и подсјетио и на проблем мигрантске кризе.
Говорећи о социјално-економским параметрима, Додик је рекао да је БиХ и за вријеме бивше Југославије била неразвијена, те да се мало улагало.
„Рат је додатно, а сада и пандемија, осиромашио земљу, што је појачало економске и социјалне проблеме, али када говоримо о економској ситуацији у БиХ не постоји јединствен индикатор. Мора се посматрати стање у ентитетима. Република Српска, упркос свему, биљежи раст БДП-а, стопа криминала је нижа у односу на многе земље у региону, а безбједност је изузетно добра“, рекао је Додик.
На питање зашто млади одлазе из БиХ, Додик је рекао да то није специфичан проблем само за БиХ, већ за многе државе у региону и шире, попут Хрватске, Бугарске и Румуније.
Додик је задовољан договором да туристи из БиХ у Грчку улазе на начин на који то чине туристи из Србије – уз негативан пи-си-ар тест или сертификат да су вакцинисани.
Додај коментар