- „БиХ и Србија немају закључен уговор о граници, јер Србија инсистира на претходној размјени територија, на што ми нисмо спремни. Границе БиХ су познате и међународно признате и једино је тако могуће закључити уговор, а тек након тога двије државе требају разговарати о уређењу пограничних питања, у складу са праксом која се примјењује у ЕУ и у свијету“
- „Питање које оптерећује односе БиХ и Хрватске јесте и негирање пресуда Хашког трибунала о удруженом злочиначком подухвату током рата у БиХ, што вријеђа жртве и уноси неповјерење. На концу, ту је неријешено питање имовине БиХ у Републици Хрватској, којом хрватске власти располажу и дају је под концесије, иако се ради о туђој имовини“
ПРОТЕКЛИХ десет година свог постојања Брдо-Бриони процес се етаблирао као важна платформа за регионалну сарадњу и дијалог који има за циљ рјешавање отворених питања и унапређење односа. Значај овог процеса јесте и у промовисању европске перспективе западног Балкана, рекао је у свом обраћању ба скупу Брдо-Бриони члан Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић.
„Од утемељења овог форма Процеса Брдо-Бриони, када је Хрватска постала чланица Европске уније, ниједна друга држава овог дијела Европе није остварила чланство у ЕУ, што зорно свједочи о кризи проширења. Приступање Црне Горе и Сјеверне Македоније НАТО савезу, те најављено отварање преговора о приступању Албаније и Сјеверне Македоније у ЕУ је унијело извјесну дозу оптимизма у регион. Но, ови процеси теку недовољно брзо, што је побудило сумњу у спремност Европске уније да настави процес проширења“, оцијенио је Џаферовић.
Упозорио је да је извјесно да су политичке напетости интензивиране у протеклим годинама, као и да нема довољно елана за провођење потребних реформи.
„Све то доводи до тога да се отварају расправе за које смо мислили да су давна прошлост из 30-их или 90-их година прошлог стољећа. Европа и Западни Балкан могу и морају боље од тога“, поручио је.
Оцијенио је да се са сигурношћу може рећи да је перспектива чланства наших држава у Европској унији протеклих деценија представљала најбољи и незамјењив оквир за јачање мира, стабилизацију и реализацију заједничких тежњи ка просперитету.
„Већина добрих ствари до којих је дошло у региону резултат су европских интеграција, што указује колико је моћан и важан овај процес“, казао је.
Нагласио је да Босна и Херцеговина жели добре односе са свим државама региона а у оквиру тога добре односе са својим сусједима.
„Желимо сарадњу, коректне и пријатељске односе, који ће се базирати на принципу међусобног уважавања и реципроцитета. Тражимо да се сва отворена питања рјешавају дијалогом и договором, а уколико договор није могућ, онда уз учешће институција међународног права“, навео је.
Џаферовић је истакнуо да између Босне и Херцеговине и њених сусједа постоје отворена питања и неријешени односи, који се требају рјешавати.
„Тако, Босна и Херцеговина и Србија немају закључен уговор о граници, јер Србија инсистира на претходној размјени територија, на што ми нисмо спремни. Границе БиХ су познате и међународно признате и једино је тако могуће закључити уговор, а тек након тога двије државе требају разговарати о уређењу пограничних питања, у складу са праксом која се примјењује у ЕУ и у свијету. Оно што нарочито оптерећује односе између Босне и Херцеговине и Србије јесте питање односа према прошлости, будући да институције Србије не поштују и отворено негирају пресуде Међународног суда правде и Хашког трибунала, којима су та питања ријешена.
– У вези с тиме, односе нарушава и чињеница да се већи број осумњичених за ратне злочине, међу којима и они који се терете за учешће у геноциду у Сребреници, крију у Србији. Нажалост, тамошње правосудне власти не показују интерес нити да их изруче нити да их процесуирају“, казао је.
На концу, наводи Џаферовић, потребно је ријешити и низ отворених питања између Србије и БиХ која се тичу имовине и сукцесије. Хидропотенцијал БиХ се користи без споразума и накнаде, а најновији примјер је најављена изградња Хидроцентрале Бук Бијела на међународној ријеци Дрини, без споразума са државом Босном и Херцеговином и без одговарајуће студије о еколошком утицају, што је осим за БиХ везано и за Црну Гору.
Босна и Херцеговина и Република Хрватска имају неријешено питање границе, јер иако је Споразум о граници потписан, он никада није ратификована.
„На то се надовезује и спорна изградња Пељешког моста, будући да је Хрватска кренула у тај пројекат, кршећи право БиХ на слободан приступ отвореном мору, који је загарантован међународним правом. Међу отвореним питањима је и одлука Хрватске о изградњи одлагалишта нуклеарног отпада у Трговској гори, непосредно уз границу с БиХ, те полагање плиноводних цијеви коритом ријеке Саве, без сагласности државе БиХ, чиме је повријеђена граница БиХ. Питање које оптерећује односе БиХ и Хрватске јесте и негирање пресуда Хашког трибунала о удруженом злочиначком подухвату током рата у БиХ, што вријеђа жртве и уноси неповјерење. На концу, ту је неријешено питање имовине Босне и Херцеговине у Републици Хрватској, којом хрватске власти располажу и дају је под концесије, иако се ради о туђој имовини. У исту врсту проблема спада и чињеница да Хрватска експлоатише хидропотенцијал Бушког језера, без споразума са државом БиХ“, казао је.
Упркос отвореним питањима, остварена је значајна билатерална сарадња Босне и Херцеговине са Србијом и Хрватском, кроз посјете на највишем нивоу, мада се и на овом плану у протекле двије године појавио нови проблем, а то је заобилажење Предсједништва БиХ као колективног шефа државе који једини има мандат да представља БиХ, упозорио је Џаферовић.
(Фена)
Додај коментар