- „Када је проглашена независност, у Србији никоме није падао на памет да је призна. Чему ова зависност независног Косова од признавања наше независности од Србије? Независност није проглашена да би се некадашња зависност од Србије заменила зависношћу наше државе од признања Србије“
- Грешкама назвао то што је европски посредник означен као статусно неутралан и то што је дијалог започео „без експлицитних принципа“, нарочито када су у питању очекивања од исхода, већ се уместо тога применио приступ „корак по корак“
„ЗАШТО журимо и зашто да журимо? Ми смо независна земља. Време које пролази мора да промени стварност у Србији, донесе прихватање њихових злочина и призна нашу независност, а не да променити стварност независног Косова“, казао је у Скупштини Косова Аљбин Курти.
Пред сусрет са српским председником Александром Вучићем у оквиру обновљеног политичког дијалога у Бриселу, косовски премијер је известио посланике о досадашњем напретку у дијалогу.
Представио је „Извештај о досадашњем напретку преговарачког процеса са Србијом“. За документ каже да је „почетна тачка“ за анализу процеса, не и платформа за дијалог на којој инсистира опозиција, а коју је Курти претходно обећао тек након сусрета у Бриселу, јер га види као припрему за „наредни дијалог“.
Број регистрованих споразума, које је Куртијев кабинет пописао у архиви различитих докумената из досадашњег дијалога и у вези са њим, варира од 15 до 53, а очекивања приликом њиховог доношења, била су велика: да ће се избећи српске интервенције на Косову, укинути све паралелне структуре на Северу, унапредити регионална, НАТО и европска интеграција, економски развој и постићи коначни споразум са Србијом.
Споразумима којима се „није нужно одражавала ситуација на терену“, створила се илузија да је дијалог Косово и Србију водио ка нормализацији, тврди Курти. А заправо се са спољашњих питања у дијалогу, како је објаснио, прешло на питања унутрашњег уређења Косова, те је технички дијалог постао политички, а пажња се скренула са коначног споразума.
Србија је означена као страна која је „доследно подривала заједничке напоре за успех“, што се према Куртијевој експертизи, наводно види у великој већини досадашњих споразума.
Истовремено, кашњења у њиховој примени „створила су плодно тле за опасну дегенерацију паралелних и координисаних агенди преговарачких страна“, тврди Курти.
Та се „дегенерација“ изводила у фазама преко инцидената на терену, као што су атентат на Оливера Ивановића, „значајно одступање изборног процеса“ у четири општине на северу Косова, „могуће оркестрирано“ хапшење Ђурића, српско-руски воз и „шетње Газиводама“.
„Тиме се стварао утисак да се нормализација може постићи само одвајањем Косова, које је тада упаковано за становништво Косова као идеја за размену територија“, казао је Курти.
То што је европски посредник означен као статусно неутралан, за Куртија је један од примера штете. Такође, као грешку је означио и то што је дијалог започео „без експлицитних принципа“, нарочито када су у питању очекивања од исхода, већ се уместо тога применио приступ „корак по корак“.
Грешка је и то што се изашло у сусрет пет земаља ЕУ, како би биле део процеса, а посебно то што се „са техничких питања“ прешло на, како то Курти види, политичка питања о унутрашњим пословима Косова.
Још једну грешку ЕУ Курти види у „асиметричном приступу“ – повезивању дијалога са европским интеграцијама Косова.
Коначно, за Куртија је погрешна журба Косова у дијалогу.
„Па зашто журити? Када је проглашена независност, у Србији никоме није падао на памет да је призна. Чему ова зависност независног Косова од признавања наше независности од Србије? Независност није проглашена да би се некадашња зависност од Србије заменила зависношћу наше државе од признања Србије“, објаснио је, нагласивши на крају: Ми никоме нисмо дужни, али они су нама много дужни.
Курти је убрзо и напустио седницу, а пошто се ни након паузе није враћао, посланици опозиционих странака су из тог разлога одлучили да не наставе више рад.
Они су га критиковали да на дијалог одлази неприпремљен, да има погрешан приступ дијалогу и да иде без платформе и стратегије, као и да се „крије од Србије и међународних савезника“.
https://kossev.info/kurti-zasto-da-zurimo-u-dijalogu-sa-srbijom-mi-smo-nezavisna-zemlja/
Додај коментар