- Први пакистански генерал Камар Џавед БАЏВА на Минхенском безбедносном форуму открио и ово: „Када је Совјетски Савез извршио инвазију на Авганистан и кад се догодила Иранска револуција… уз делатну интелектуалну помоћ слободног света, један западни универзитет је направио наставни план за медресе, чијим посредством је џихад сервиран младим умовима у концентрисаним дозама, без контекста или објашњења…”
- Вероватно најважније сведочанство непосредне америчке умешаности у опасни исламистички експеримент звани „суверена БиХ“ представља извештај Комитета Републиканске партије америчког Конгреса из 1997. који директно оптужује Клинтонову администрацију да је „помогла да се Босна претвори у милитантну исламистичку базу“
- А да се доиста ради о експерименту потврдио је и републикански конгресман Данкан Хантер у чланку за Вашингтон тајмс од 4. фебруара 1996: „Званичници администрације су тражили место где би могли да спроведу идеје тоталног, систематског реструктуирања једног друштва. Босна је њихова нова лабораторија, која нуди много веће могућности за експериментисање него Сомалија или Хаити“
- Данашњи амерички републиканци, на челу са Трампом (али и сви иоле нормални људи) треба да знају да наследници Клинтонових и даље вуку конце у све нефункционалнијој БиХ и на КиМ, и даље инсистирајући на насилном спровођењу једног пропалог, али врло опасног експеримента „грађења државе“ уз помоћ екстремиста, терориста и џихадиста
Пише: Александар ПАВИЋ
НА недавно завршеној Минхенској безбедносној конференцији, усред силних звучних имена која иначе сваке године привлаче пажњу главних светских медија, обраћање пакистанског начелника генералштаба, Камара Џаведа Баџве, прошло је „испод радара“.
Делимичан разлог за то је сигурно тај што Пакистан, бар тренутно, није на врху листе главних светских жаришта – мада потенцијално није ни далеко.
Али, сигурно још један разлог за то неправедно игнорисање лежи и у чињеници да је генерал Баџва, говорећи о безбедносним проблемима с којима се суочава Пакистан – најпре захваљујући дугогодишњем рату у суседном Авганистану и његовом „преливању“ на Пакистан – изговорио и неке, по владајући западни естаблишмент, врло непријатне чињенице.
Говорећи о проблему савременог џихадизма, Баџва се осврнуо и на његове корене. Стога ово изузетно драгоцено сведочанство завређује нешто дужи цитат:
„ … Џихад је дефинитивно коришћен за радикализацију доста великих делова популације. Међутим, та појава није новијег датума, нити је започела после 11. септембра. Тог франкенштајна је заправо створио либерални слободни свет, уз вољну, али кратковиду сарадњу наше стране после совјетске инвазије на Авганистан 1979. године. Стога смо сви заједно одговорни за то што је светска популација уопште, а поготово муслиманска популација, постала талац те екстремистичке идеологије…
Времена су се сигурно променила од тог поднева, 10. марта 1982. када је председник Роналд Реган посветио лансирање спејс шатла „Колумбија“ заказано за 22. марта храбрим авганистанским муџахединима или џихадистима, називајући њихову борбу против совјетских окупационих снага симболом највиших људских тежњи за слободом…
Кад сам био млад, Пакистан је био нормална земља, попут било које друге на свету. Жаклина Кенеди је долетела у Карачи, Битлси су нас посетили, краљица Елизабета је отишла до Киберског пролаза да би ћаскала са тамошњим племенима. Били смо за многе омиљено туристичко одредиште. Били смо домаћини светских купова у хокеју на трави и у крикету, као и многих других мултинационалних догађаја. Свестка банка је 1963. означила Пакистан као једну од најпрогресивнијих и најдинамичнијих азијских земаља у развоју…
Седамдесете године су за нас представљале праву катастрофу, али чак ни одвајање источног дела наше земље није толико дубоко променило наше друштво као догађаји 1979. године када је Совјетски Савез извршио инвазију на Авганистан и кад се догодила Иранска револуција, одмах ту поред нас. Тек онда смо почели да учимо да нисмо само муслимани, већ сунити и шиити…
Уз делатну интелектуалну помоћ слободног света, један западни универзитет је направио наставни план за медресе, чијим посредством је џихад сервиран младим умовима у концентрисаним дозама, без контекста или објашњења. Направљен је изузетак, уз помоћ клаузуле о ‘самоодбрани’, како би се оправдала објава џихада од стране недржавних актера. Млади људи су регрутовани широм света, радикализовани, а затим одбачени пошто су нам донели успех…
Извињавам се за ову дугачку лекцију из историје. Али, мада је за вас то историја, за нас је то још увек и те како жива ствар, с обзиром да имамо велики број људи који су радикализовани, наоружани и политички и идеолошки оснажени. Није могуће само пожелети да они нестану, само зато што нам се више не допадају. Жањемо оно што смо посејали пре 40 година…“
Колико је овај говор битан само због тога што осветљава корене једног од главних глобалних безбедносних проблема данашњице, толико је битан и због фасцинантних паралела са још једним чедом тог истог „либералног слободног света“ из чије је лабораторије изашао франкенштајнски монструм савременог џихада – са „сувереном“ Босном и Херцеговином.
Исти тај „либерални слободни свет“ је, користећи своје „прагматично“ тумачење џихада, дугорочно дестабилизовао не само Пакистан (као и Сирију, Ирак, Либију…), већ и БиХ, односно бившу СФРЈ, некад мирну земљу коју су походила светска имена и туристи из свих делова света, у којој је верски радикализам био практично непознат.
И не само да је „либерални слободни свет“ испирао мозгове младих људи на простору бивше Југославије (најпре у БиХ и на Косову и Метохији) и радикализовао их, већ је и активно увозио већ радикализоване борце са свих меридијана, уљкучујући и Авганистана и Пакистана. И, разуме се, наоружавао их.
Бројна су сведочанства о томе, чак и из самих западних медија. Вашингтон пост је 1996. писао о саудијској операцији дотурања оружја у вредности од 300 милиона америчких долара муслиманској влади у Сарајеву током претходне три године, „уз знање и прећутну сарадњу Сједињених Држава“. Вол стрит журнал је 2001. писао о балканским везама Ал Каиде – поготово у БиХ, али и о америчкој подршци терористима и отвореним џихадистима у редовима ОВК уочи и током НАТО агресије на СР Југославију 1999.
Изузетно важно сведочанство представља и књига Несвети терор: Босна, Ал Каида и успон глобалног џихада, коју је написао бивши аналитичар америчке Националне агенције за безбедност, Џон Шиндлер, у којој се бар делимично осветљава и америчка улога у том послу.
Но, вероватно најважније сведочанство непосредне америчке умешаности у опасни исламистички-засновани експеримент звани „суверена БиХ“ представља извештај Комитета Републиканске партије америчког Конгреса из 1997. који, такође се позивајући на раније извештаје Конгреса, директно оптужује Клинтонову администрацију да је не само знала за, већ и „помогла да се Босна претвори у милитантну исламистичку базу“.
У темељима данашње БиХ, којом, осим нефункционалности, параџемата и притајених терориста, доминирају и све учесталије претње новим ратом из уста Бакира Изетбеговића, стоји давнашња амбиција Алије Изетбеговића да спроведе своју Исламску декларацију у дело. Та амбиција, међутим, није могла ни да почне да се спроводи у дело без претходне, практично безрезервне подршке Алији од стране тог истог „либералног слободног света“, без америчког охрабривања Алије да одбаци Кутиљеров план и последњу шансу за очување мира у БиХ, да није било перманентног фаворизовања Алијиних исламиста, на штету православаца – али и католика и умерени(ји)х муслимана – у БиХ.
Том и таквом БиХ и дан-данас управљају представници тог истог „слободног либералног света“ одговорног за стварање пошасти глобалног, од западних учењака извитопереног исламистичког „џихада“. Садашња америчка амбасадорка у БиХ је живи пример. Као и недавно (на срећу) уклоњени Хојт Брајан Ји.
Они и њима слични и даље мисле да је могуће насилно утеривати људе који су до сада некако успели да преживе тај њихов цинични експеримент у још чвршћи загрљај сарајевских (више или мање) притајених исламиста.
А да се доиста ради о експерименту потврдио је и републикански конгресман Данкан Хантер у чланку за Вашингтон тајмс од 4. фебруара 1996:
„По Клинтоновој политици, Босна ће остати наша одговорност до краја овог века, и надаље. Ту постоји једна много шира и дубља посвећеност него што амерички народ мисли. То далеко превазилази границе обичног ‘миротворства’… Званичници администрације су надалеко и нашироко тражили место где би могли да спроведу ове њихове идеје (тоталног, систематског реструктуирања једног друштва). Босна је њихова нова лабораторија, која нуди много веће могућности за експериментисање него Сомалија или Хаити“.
На том трагу, чак је и недавна студија једног шпанског „тинк-тенка“ назвала БиХ „новим франкенштајном Европе“.
Ових дана се у држави Мериленд одржао тзв. СРАС (Conservative Political Action Conference), највећа годишња конвенција америчких конзервативаца, на којој је већ другу годину за редом говорио и амерички председник Трамп.
Осим отвореног противљења управо горе-наведеном глобалистичком „либералном свету“ и његовим постулатима, укључујући и погубној политици Хилари и Била, конференција се такође бавила и угроженошћу хришћанских популација широм света, најпре на Блиском истоку, али и на другим местима.
Зато је добро подсетити данашње америчке Републиканце, на челу са председником Трампом (али и све иоле нормалне људе), на извештај њихових колега из 1997, на чињеницу да наследници Клинтонових и даље вуку конце не само у све нефункционалнијој БиХ већ и на КиМ – и да настављају да угрожавају не само овдашње хришћанске (али и муслиманске) популације, већ и стабилност читавог региона, својим даљим инсистирањем на насилном спровођењу једног пропалог, али и даље врло опасног експеримента „грађења државе“ уз помоћ екстремиста, терориста и џихадиста.
Нико нема право да експериментише на живим људима.
А, уз то, знамо како се прича о Франкенштајновом чудовишту завршила…
2 Коментара