- У атмосфери Титана пронађен винилцијанид, органско једињење захваљујући којем жива бића могу да преживе у свету метанских језера
- Титан је по много чему јединствено место. Његов атмосферски притисак сличан је Земљином, атмосфера је богата азотом (чини више од 78 одсто атмосфере наше планете)
- Титан је и једино место у Сунчевом систему (осим Земље, наравно) где пада киша и ствара се магла. Поред тога, има мора, језера и реке које садрже течни метан и етан уместо воде
НАСА је званично потврдила постојање посредних доказа да на Титану – највећем Сатурновом сателиту – постоји живот.
Саопштила је да је у атмосфери тог Сатурновог месеца пронађен винилцијанид, органско једињење захваљујући којем жива бића могу да преживе у свету метанских језера.
Истраживачка сонда „Касини“ обезбедила је доказе о овоме и доставила их на Земљу у јулу прошле године.
Научници су отада обавили додатне тестове како би у потпуности елиминисали фактор грешке. И, управо су објавили – сензационално откриће.
Винилцијанид се може назвати аналогом земаљских молекула фосфолипида који су уграђени у делимично пропусне ћелијске мембране без којих живот не би био могућ.
Сада хемичари сугеришу да су Титанова метанска језера станишта милијарди једноћелијских микроорганизама.
Још указују: да у тим језерима могу постојати сложенија бића.
Титан је по много чему јединствено место.
Његов атмосферски притисак сличан је Земљином, атмосфера је богата азотом (чини више од 78 одсто атмосфере наше планете).
Титан је и једино место у Сунчевом систему (осим Земље, наравно) где пада киша и ствара се магла.
Поред тога, Титан има мора, језера и реке које садрже течни метан и етан уместо воде.
Научници већ дуго говоре о могућности живота на Титану.
Многи истраживачи су, међутим, веровали да је то немогуће, јер је Титан веома удаљен од Сунца, па је на њему – прехладно.
Поред тога, његова атмосфера је богата и отровним метаном, а на Титану уопште нема воде.
Гледање на Титан је изменила недавна студија групе научника коју је предводио Дејвид Шеловеј са америчког Универзитета Корнел која је показала да је живот на Титану могао да се формира и без течне воде.
Захваљујући томе што цијановодонична киселина (или водоник-цијанид – HCN) може створити погодне услове за настанак живота.
Та киселина је отровна за људе. Налази се у дуванском диму и ослобађа се током разградње полиуретана. Међутим, чак и у нашем телу цијановодонична киселина обавља корисне функције – на пример, производе је неурони да би побољшали ефикасност преноса нервних импулса.
Поред тога, луче је леукоцити и доприноси смрти штетних микроорганизама.
http://fakti.org/otkrica/nasa-na-titanu-najvecem-saturnovom-satelitu-postoji-zivot
Додај коментар