- Цитирала амандман XXIX на Устав Федерације БиХ који гласи: „(1) Службени језици Федерације БиХ су Босански језик, Хрватски језик и Српски језик. Службена писма су латиница и ћирилица“
- „Није мане ни хрватским заступницима, јер се ни они нису потрудили да проведу Уставну обвезу да у неким кантонима са хрватском већином ускладе назив језика Бошњачки у Босански. Видимо да је то нажалост знак једнакости у борби против БиХ. СНСД = ХДЗБиХ“
- Посебно јој смета што амандман LXXI РС-а, гласи: Службени језици у Републици Српској су: језик Српског народа, језик Бошњачког народа и језик Хрватског народа. Службена писма су ћирилица и латиница. Још тврди: „Оаква формулација је уграђена у Устав РС, само из разлога да се избјегне Босански језик, као равноправни језик у Босни и Херцеговини“
СТРАНКА за БиХ огласила се поводом одбацивања иницијативе о конститутивности Срба у ФБиХ, те босанког језика.
Саопштење за јавност ове странке преносимо у цјелости:
„Странка за БиХ подсјећа да Милорад Додик и СНСД одбацују иницијативе о констутивности Срба у Федерацији БиХ, јер би како кажу „имала опасне намјере“.
Те опасне намјере су уствари страх од босанског језика, који је бошњачки народ усвојио као један од језика којим се пише и говори у Босни и Херцеговиони, а Додику то смета, без обзира на то што је то Уставно право конститутивних народа.
„Људи се уствари боје, зато су сурови. Напад је одбрана коју наређује опрезност и тако нема лијека суровости, јер нема лијека људској несигурности”, навео је Мехмед Меша Селимовић.
Заступници у Заступничком дому Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине подржали су Иницијативу, успркос томе што су заступници странака СНСД-а и ХДЗ-а гласали против. Дакле није мане ни хрватским заступницима, јер се ни они нису потрудили да проведу Уставну обвезу да у неким кантонима са хрватском већином ускладе назив језика Бошњачки у Босански. Видимо да је то нажалост знак једнакости у борби против БиХ. СНСД = ХДЗБиХ.
Могло би се рећи да је то, како рече Arthur Schopenhauer: „Пушемо у балоне од сапунице што дуже можемо и што веће можемо иако добро знамо да ће се ти балони распршити.”
Наиме, у Anexu 4. – Устава БиХ у Преамбули стоји:
Бошњаци, Срби и Хрвати, као конститутивни народи (заједно са другима) и грађани Босне и Херцеговине, одређују Устав БиХ.
Члан II. 1. Људска права и фундаменталне слободе, регулира да ће се осигурати највећи ниво међународно признатих људски права и слобода, да ће се директно примјењивати Европска конвенција за заштиту људских права и слобода у њеним протоколима, а у Уставу је набројано 13 права, а у Anexu I Устава 15 конвенција, повеља, уговора.
Сам Опћи Оквирни споразум је сачињен на босанском, хрватском, енглеском и српском језику.
Амандман XXIX на Устав Федерације БиХ: гласи: (1) Службени језици Федерације БиХ су Босански језик, Хрватски језик и Српски језик. Службена писма су латиница и ћирилица.
Дакле, без обзира на понашање појединих кантона, када су у питању језици и писма, констутивних народа, кантони су дужни да поштују одредбе Устава Федерације Босне и Херцеговине.
У пракси имамо примјену права конститутивности у службеним гласилима Босне и Херцеговине и Федерације БиХ. Тако да се „Службени гласник Босне и Херцеговине“ и „Службене новине Федерације БиХ”, објављују на Босанском и Хрватском језику, латиницом и Српском језику, ћирилицом и то наизмјенично по језицима: БХС, БСХ, ХБС, ХСБ, СБХ, СХБ, тако да је задовољена равноправност сва три језика.
Међутим, Амандман LXXI РС-а, гласи: Службени језици у Републици Српској су: језик Српског народа, језик Бошњачког народа и језик Хрватског народа. Службена писма су ћирилица и латиница. Оваква формулација је уграђена у Устав РС, само из разлога да се избјегне Босански језик, као равноправни језик у Босни и Херцеговини.
Добро би било да Додик, који се понаша као да више воли Србију од било којег житеља Србије, објасни зашто у Закону о службеној употреби језика и писма Републике Србије члан 1, гласи: У Републици Србији је у службеној употреби српски језик, и у употреби је ћириличко писмо, а латиничко на начин како утврђује тај Закон (СЛ Гласник РС бр. 45/91 до 32/10).
Да завршимо о страху који показују, без икакве потребе, представици СНСД-а и ХДЗБиХ: „Страх је главни извор предрасуде и један од главних извора окрутности”, казао је Bertrand Russell.
Додај коментар