Каран: Шмит није високи представник већ – радник на црно

Кристијан Шмит

• Професор уставног права Синиша КАРАН: Кристијан Шмит није изабран у складу са Анексом 10 Дејтонског мировног споразума, који је једини извор легитимног мандата високог представника, те самим тим нема овлашћења за обављање ове дужности
• „ПИК није ништа друго него ад хок скуп земаља без правног овлашћења. Савјет безбједности није овластио ни ад хок Управни одбор ПИК да именује новог високог представника, нити је одобрио или ратификовао Шмитово именовање, нити је о томе донесена одговарајућа резолуција Савјета безбједбости, као што сагласност није дала ни Република Српска као страна потписница Анекса 10“
• Професор Каран се и директно обратио Њемцу које намећу за високоб представника: Грађанине Шмит, можете избјећи санкције за рад на ‘црно’, ако укинете наредбу од 23. марта 2007. године којом је један ранији високи представник, апсолутни монарх, забранио све поступке пред било којим судом којим се ‘оспорава, на било који начин, једна или више одлука високог представника
  

КРИСТИЈАН Шмит није високи представник међународне заједнице, како га представљају, него класични радник “на црно” којег доводе у БиХ без правног утемељења за његово именовање, изјавио је за Срну професор уставног права Синиша Каран.

Каран је истакао да Шмит није изабран у складу са Анексом 10 Дејтонског мировног споразума, који је једини извор легитимног мандата високог представника, те самим тим нема овлашћења за обављање ове дужности, подсјетивши да је Анекс 10 /Споразум о цивилном спровођењу мирног рјешења/ Општег оквирног споразума за мир у БиХ једини извор овлашћења високог представника.

Професор уставног права је нагласио да је Анекс 10 и једини извор мандата и овлашћења високог представника, те да је та институција њиме и успостављена и су овлашћења високог представника регулисана Чланом 2 Анекса 10.

Он је појаснио да одредба Члана 5 овог анекса предвиђа да је високи представник на терену коначни ауторитет за тумачење Споразума о цивилном спровођењу мирног рјешења.

“Сходно Члану 6 Анекса 10, споразум је ступио на снагу послије потписивања, с тим да су стране преузеле обавезу /Члан 4/ да ће у потпуности сарађивати са високим представником, као и са међународним организацијама и агенцијама као што је предвиђено у Члану 9 Општег оквирног споразума”, прецизирао је Каран.

Он је додао да се Чланом 2 Анекса 10 Дејтонског мировног споразума високом представнику ставља у задатак да: прати имплементацију мировног споразума, остварује блиске контакте са странама потписницама споразума с циљем афирмације пуног поштивања свих цивилних аспеката споразума, врши координацију активности међународних цивилних организација и агенција у БиХ ради осигурања ефикасне имплементације цивилних аспеката Мировног споразума.

Професор уставног права је појаснио да је овим одредбама предвиђено да ће високи представник поштивати њихову самосталност у оквиру њиховог дјелокруга, те по потреби давати опште смјернице у вези са утицајем њихових активности на имплементацију Дејтонског мировног споразума, помагати, када то сматра неопходним, у рјешавању свих потешкоћа које се јаве у вези са имплементацијом цивилног дијела споразума, учествовати на састанцима организација донатора, подносити периодичне извјештаје о постигнутом напретку Уједињеним нацијама, Европској унији, САД, Руској Федерацији и другим заинтересованим владама, странама и организацијама, те давати смјернице за рад међународних полицијских снага Уједињених нација /ИПТФ – мисија окончана 31. децембра 2002/.

Он је нагласио да Управни одбор Савјета за провођење мира /ПИК/ нема овлашћење да именује високе представнике без одобрења Савјета безбједности УН, указавши да је такозвана одлука Управног одбора ПИК-а о именовању новог високог представника акт без правног дејства.

Професор уставног права је појаснио да ПИК није ништа друго него ад хок скуп земаља без правног овлашћења и да Савјет безбједности није овластио ни ад хок Управни одбор ПИК-а да именује новог високог представника, нити је одобрио или ратификовао Шмитово именовање, нити је о томе донесена одговарајућа резолуција Савјета безбједбости, као што сагласност није дала ни Република Српска као страна потписница Анекса 10.

Каран је истакао да ПИК нема никакво овлашћење да високом представнику даје овлашћења изван мандата из Анекса 10, нити је Савјет безбједности УН високом представнику дао било каква додатна овлашћења.

„Грађанин Шмит нема, нити може да присваја било какво правно ваљано овлашћење по основу Анекса 10 нити по било ком другом основу”, нагласио је Каран, додавши да је ПИК “неформална група држава”, ад хок група без икаквих правних овлашћења /како га и Европски суд за људска права назива/”, појаснио је Каран.

Он је констатовао да правни савјетници ОХР-а не могу одлучивати о процедури именовања, додавши да Анексом 10 високи представник није добио извршна и наредбодавна овлашћења, као ни законодавна.

„Из Анекса 10 не произлази доношење закона и других прописа умјесто легалних и легитимних органа ентитета и институција БиХ. Високи представник ни по ком основу не може да намеће законе, мијења ентитетске уставе, не може ‘заледити’ банковне рачуне странака, укинути нижестепене судске одлуке, забранити одређеним лицима именовање на политичке функције, смијенити функционере на највишем политичком нивоу или лица на неким другим кључним позицијама”, прецизирао је професор уставног права, упитавши гдје су границе интервенционистичких овлаштења високог представника и да ли таква граница уопште постоји.

Каран је нагласио да су самоприграбљена диктаторска овлашћења високог представника супротна људским правима, посебно праву на правично и јавно суђење по основу члана 6 Европске конвенције о људским правима и право на слободне изборе по основу протокола број један уз Европску конвенцију.

Професор уставног права је истакао да је поштовање Дејтонског споразума кључни елемент поштовања владавине права /Члан 1, тачка 2 Устава БиХ/ и ниједна институција ни правни ни политички субјекат не могу бити изнад закона, устава, судских и политичких одлука, а посебно не изнад одлука донесених демократским процедурама у органима државне власти, посебно органа представничке, народне демократије у којима се усвајају закони.

Нажалост, констатовао је Каран, високи представници у БиХ су показали презир према овим основним принципима те нанијели огромну штету правној и политичкој култури БиХ.

“Ни од Вас се не очекује ништа друго. А када бисте хтјели могли бисте избјећи санкције рада на ‘црно’, грађанине Шмит, ако бисте укинули наредбу од 23. марта 2007. године којом је један ранији високи представник, апсолутни монарх, забранио све поступке пред било којим судом којим се ‘оспорава, на било који начин, једна или више одлука високог представника’.

Престаните да се мијешате у рад судских и законодавних органа /што је и кривично дјело трговине утицајем/, а посебно Уставног суда што су и признали неки ваши претходници /један бивши судија Уставног суда признао је да постоји ‘прећутан договор између Суда и високог представника да Суд… увијек потврђује меритум његових закона…’. Довољно смо већ понижени чињеницом да имамо стране судије који одређују нашу судбину неуставним одлукама од највеће важности /питање државне имовине, конститутуивности народа, симбола и обиљежја…/”, навео је Каран.

Он је позвао Шмита да призна да не постоји правни основ за тзв. “бонска овлашћења”, или да има, како каже, тзв. “извршна овлашћења” и ако ово све уради и одмах напусти ове просторе, рад на “црно” може бити опроштен.

“Други начин, грађанине Шмит, да будете лишени казне /Инспекције рада/ за рад на ‘црно’ је Ваш долазак у БиХ као туристе”, поручио је Каран.

Осврнувши се на досадашњи рад високих представника за БиХ, Каран је подсјетио да су само до 2009. године, високи представници прогласили 105 амандмана на уставе ентитета, донијели више од 800 одлука, више од 300 прописа и извршили око 500 смјена /вансудске казне без икаквог процеса или могућности жалбе/, а да за то нису имали никакво упориште у Дејтонском споразуму, нити у међународном праву.

Он је указао да је тиме високи представник постао најважнији неуставни уставотворац и незаконити законодавац у БиХ.

“Дјелујући као уставотворна и законодавна власт високи представник је вршио ревизију Устава БиХ, пореметивши Уставом утврђену и јасно одређену конфедерално-федералну равнотежу између конститутивних народа, ентитета и БиХ с циљем јачања тенденција за централизацијом и унитаризацијом БиХ кроз мајоризацију”, рекао је Каран.

Он је констатовао да је БиХ са високим представником постала несуверена, неефикасна, квази држава, протекторат модерног доба, истовремено кршећи људска права и слободе конститутивних народа и грађана.

(Срна)