Додик: Више је Срба страдало у Сарајеву него Бошњака у Сребреници

• „Власти Републике Српске су у неком ранијем периоду усвојиле срамни извјештај Педија Ешдауна који је послужио за додатну сатанизацију Републике Српске и Срба и за оптуживање за наводни геноцид у Сребреници. А у Хагу су – немајући другу аргументацију – често употребљавали тај извјештај као главни документ и главни доказ да су власти Сроске признале геноцид и да је то завршена ствар“
• Народна Скупштина Републике Српске је укинула и поништила тај извјештај владе из тог времена, ставила га ван снаге и прогласила га нетачним. Сада имамо извјештај признатих међународних експерата да се у Сребреници десио злочин, и према Србима и према Бошњацима, а да ријеч „геноцид“ не може стоји испред догађаја везаних за 1995. годину
• Ми смо заинтересовани за истину. Нас не интересује да нешто перемо нешто своје лоше. Али не можемо да прихватимо да припрему коју раде – везану за наводни геноцид у Сребреници – искористе за причу о нама као о геноцидном народу и о Републици Српској која треба да се укине. Република Српска је слободарска и она ће наставити да живи
• Можда ни ово о чему данас овдје разговарамо није сва истина. Можда је дио истине коју смо могли да примјетимо или је нека истина која ми мислимо да јесте. Зато вас молим да будете објективни, јер нама треба само чиста истина која може да парира неистинама које су годинама овдје проводили и наметали људи са стране
• „Ми не можемо очекивати ништа добро за нас од људи који долазе са простора Аустрије и Њемачке. Зато смо морали да тражимо перфектне процедуре – ако Кристијана Шмита именује Савјет безбједности УН својом одлуком – ми ћемо сарађивати са њим. Ако га не именује и ако они желе да кажу да је то готово – за нас то није готово и ми нећемо сарађивати са њим“

У БЕОГРАДУ је одржана трибина „Деконструкција митова о сарајевском суживоту и геноциду у Сребреници“.

У Прес центру УНС-а, у организацији информативно-политичких портала „Све о Српској“ и „Факти“, а уз подршку Представништва Републике Српске у Србији.

Учеснике трибине – Дарка Танасковића, Ненада Кецмановића, Бранка Лукића и Милетa Попарића, који су говорили о страдању сарајевских Срба, и Милорада Којића, Александра Павића, Горана Петронијевића и Радомира Павловића, који су говорили поводом извјештаја Међународне независне комисије о Сребреници – поздравио је директор Представништва Млађен Цицовић.

На трибини је прво емитовано видео–обраћање српског члана и предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика.

„Све о Српској“ да преноси у цјелини:

„Драго ми је да смо се окупили и да можемо да разговарамо о релевантним темама, као што су питања рада међународних комисија за Сарајево и за Сребреницу, састављених од најпознатијих интелектуалних и моралних ауторитета који се баве питањима о којима ми данас расправљамо.

Као што знате, власти Републике Српске, у неком ранијем периоду, усвојиле су извјештај који је написала међународна заједница – прије свега ОХР – и то им је послужило за додатну сатанизацију Републике Српске и Срба, везано за догађаје у самој Сребреници.

Прије тога, разни међународни форуми су наложили да се за Сребреницу и за Сарајево направи међународна експертиза догађања и да се утврди и страдање Срба у Сарајеву. Ово друго се никада није догодило!

Нису нашли ни један други начин него да натјерају тадашње власти РС да прихвате написани срамни извјештај Педија Ешдауна који је ишао за тим да додатно сатанизује Србе и да их окриви за наводни геноцид у самој Сребреници.

Шта више, не имајући другу аргументацију, суд у Хагу је често употребљавао тај извјештај као главни документ и главни доказ да су власти РС признале, односно да су оне саме утврдиле, и да је то ствар која се рачуна завршеном.

Ми смо прије две-три године одлучили да прекинемо једну тако срамну праксу. Народна Скупштина Републике Српске је укинула и поништила тај извјештај владе из тог времена, ставила га ван снаге и прогласила га нетачним. Након тога смо одлучили да формирамо двије независне комисије, међународно састављене од важних ауторитета из свијета у областима којима се баве, која би на објективан и стручан начин – и морално верификован – предочила догађаје у Сребреници и Сарајеву.

Ми са тим послом нисмо журили – комисије су радиле неколико година.

Мени је веома драго што су такви ауторитети били укључени и што су остали до краја у томе.

Осјећам ентузијазам са којим су радили, супротстављали се наметнутим неистинама и вапили су за тим да нађу све релевантне доказе и да их прикажу у својим истраживањима.

То је резултирало чињеницом да данас имамо урађене извјештаје међународних комисија за Сребреницу и за Сарајево.

Оне су несумњиво утврдиле: да се у Сребреници десио злочин, али је учињен и према Србима и према Бошњацима, и да ријеч „геноцид“ не може стоји испред догађаја везаних за 1995. годину како се раније жељело приказати и да то не може да прође међународну класификацију таквих догађаја – да не може да се (као такав) историјски верификује.

То су јасно рекли у свом извјештају.

Извјештај врви од докумената и чињеница који ни нама који смо често у овој материји нису раније биле познате.

Скрећем вам пажњу на медијску припрему сатанизације Срба.

То се види кроз сегмент извјештаја о Сребреници: један важан медијски ауторитет из Италије – који је, на жалост, у међувремену умро – анализирао је како су се према Србима, Бошњацима и Хрватима и према њиховом сукобу односили медији у Америци и Европи и како су они то приказивали. Види се да су медији 700-800 пута у анализираном периоду говорили негативне ствари о Србима, а о муслиманима – само једном. То говори о томе колика је била несразмјера приступа према актерима грађанског рата у БиХ и како је на тај начин додатно припреман терен за додатну сатанизацију.

Нама је то јасно, али морамо да учинимо да то буде јасно и јавности – прије свега нашој, и да чињенице које су изнесене морају да буду јавно дистрибуиране до мјере да постану власништво свих људи који овдје живе. Јер, јасно је да превара са којом је ишао међународни фактор- да увелича страдање у Сребреници и да га квалификује како жели, а да минимизира страдање Срба у Сарајеву за време грађанског рата (а, успут, сигурно је више Срба страдало у Сарајеву него што је Бошњака страдало у Сребреници) говори о томе да стално морамо бити будни и говорити о томе.

Зато поздрављам овај скуп и посматрам га као дио напора да се на објективан начин прикаже све оно што је тамо урађено. Ми смо заинтересовани за истину. Предлагали смо да се и бошњачке структуре из Сарајева, а и хрватске из БиХ, укључе у формирање једне заједничке неутралне комисије која би избјегла политички утицај Америке и Европе, које су и стајале иза ове срамне квалификације геноцида. Али, они су то одбили, те смо ми одлучили да направимо међународну комисију.

Драго  ми је што ви овдје, својим данашњим учешћем, не дозвољавате да то буде само један бљесак – у смислу да је постојала комисија. Не!

Ово је материјал о коме треба упорно разговарати и давати своје оцјене. Ви сте, управо, ауторитети који на тај начин томе могу и да приђу.

Нас не интересује да перемо нешто своје лоше – Срби су се показали у овом времену према онима који су чинили злочин према другима: да треба да се предузму мјере одговорности. Увијек нам је било неугодно када смо видјели да се са друге стране не подузимају никакве мјере одговорности за оне који су чинили злочине над Србима. Али, мислим да је моралније и политички исправније, и да одговара неком нивоу цивилизацијског достигнућа: да сваког оног који је био спреман да изврши злочин (без обзира што је то било вријеме рата) мимо прописа и закона ратовања – апсолутно треба да му се суди.

И, Срби су у томе чиста образа, ми немамо разлога да од било кога слушамо да нисмо урадили свој посао. А, они су урадили свој посао прековремено, па су осудили и оне Србе који нису учествовали у томе, измишљајући неку причу о колективној одговорности и удруженом злочиначком подухвату које не познаје ни један сегмент права у свијету.

То је измишљена прича коју је требало примјенити само на нас. И, то је примјењивано масовно.

Ја сам и посматрач и учесник многих догађаја из тог времена. Био сам посланик Народне Скупштине РС од њеног првог засједања, учесник сам доношења одлуке о формирању РС и Војске РС, гласао сам за то. Апсолутно сам увјерен да идеја Републике Српске мора да остане чиста и беспрекорна и да ми морамо да одбацимо сваку врсту сатанизације и прљања тог имена и тога процеса.

Рат свакако доноси свашта, па и ствари које нису у оквиру закона и морала. Ми смо спремни да и на ту тему причамо, али не можемо да прихватимо да припрему коју раде – везану за наводни геноцид у Сребреници – треба да искористе за причу о нама као геноцидном народу и о Републици Српској која треба да се укине.

Република Српска је слободарска и она ће наставити да живи.

Ово је значајан допринос који чинимо да она на најбољи начин да допринос истини. Истина је незаобилазна.

А када ће они ступити на сцену – видјећемо.

Можда ни ово о чему данас овдје разговарамо није сва истина. Можда је дио истине коју смо могли да примјетимо или је нека истина која ми мислимо да јесте. Зато вас молим да будете објективни, јер нама треба само чиста истина која може да парира неистинама које су годинама овдје проводили и наметали људи са стране.

Зато они више нису тако добро дошли као некад. Они су странци са лошим намјерама. Ми у Републици Српској немамо намјеру да никоме дајемо бланко повјерење.

И сами видите да је основна расправа ових дана о томе да ли долази високи представник или не долази. Видимо масовно кршење међународног права. Када се побуните са нивоа и капацитета који ми имамо овдје, из Републике Српске, онда нам кажу да је Америка тако одлучила и да је то за њих завршена ствар. Можда (за њих), али, за нас – није!

За нас је то још један почетак борбе за истину и за правду.

Ми не можемо очекивати ништа добро за нас од људи који долазе са простора Аустрије и Њемачке. Зато смо морали да тражимо перфектне процедуре – ако га именује Савјет безбједности УН својом одлуком – ми ћемо сарађивати са њим. Ако га не именује и ако они желе да кажу да је то готово – за нас то није готово и ми нећемо сарађивати са њим.

То ће, наравно, изазвати многе дискусије. Можда ћемо организовати и неке округле столове на ову тему.

Али, данас треба да се усмјеримо на извјештај међународне комисије и желим да се још једном захвалим члановима те комисије који су били вољни и спремни да раде без икакве користи, само уз мале надокнаде у погледу путних трошкова и боравка овдје. Они су сљедбеници и зависници од истине. зато је ово важно.

Ово је једна од капиталних ствари које је Републике Српска урадила и према томе тако и треба да се односимо.

Желим успјех у данашњој расправи и жао ми је што нисам међу вама, јер ми то обавезе нису дозволиле, али будите сигурни да ћу пропратити сваку вашу дискусију.