Тимоти Лес (приватна архива)
- „У Европи постоји одређена подршка за преуређивање Балкана и широко признање, ако се то може учинити мирним путем и ријешити стратешки проблем Запада у региону. Осјећам да за ово постоји подршка и са друге стране Атлантика… На то пристао Доналд Трамп да је остао на мјесту предсједника САД, јер је познато да је желио да ријеши статус Косова и да је био спреман да `прилагоди` границе Србије“
- „Трамп није био заинтересован за очување БиХ. Није му било стало да одржи насљеђе Клинтонове администрације – напротив, мрзио је Клинтонове. Сигуран сам да би се, да је освојио други мандат, на крају усредсредио на питање БиХ, сагледао потенцијал за рјешавање два главна проблема Вашингтона на Балкану и покренуо велику погодбу која би ријешила неријешена питања државности у региону“
- „Нације које се плаше онога што виде као српски експанзионизам имају интерес да користе догађаје из 1995. године као средство за делегитимизацију тежње Срба за националном државом“
БРИТАНСКИ експерт за Балкан – професор Центра за геополитику Универзитета Кембриџ Тимоти Лес – изјавио је да претпоставља да предсједник Србије Александар Вучић и други политички актери знају како да ријеше српско национално питање и да раде на томе на многим фронтовима, чекајући евентуални пробој, али да не постоји „мастер план“.
„То укључује европске интеграције, ближу интеграцију са Републиком Српском посебним паралелним односима, мини-Шенген и царинску унију ЕУ, и суптилно промовисање идеје о замјени територија између Косова и Републике Српске. У међувремену, Београд ускраћује признање Косова и усмјерава се на не-западне силе“, рекао је Лес.
Лес је указао на реакцију свих главних сила – САД, ЕУ, Русије и Турске – које се из различитих разлога плаше распада БиХ, по словеначком „нон пејперу“ и нагласио да то не мијења политичку реалност на терену, односно да постоје два замрзнута сукоба на границама Србије – један који укључује територију која не жели да буде дио Србије /Косово/ и онај који укључује територију која то жели /Републику Српску/.
„Нерјешавање ових сукоба блокира сопствене циљеве Запада на Балкану – стабилизацију, развој и интеграцију региона у западну сферу – и кошта Запад времена, енергије и ресурса“, рекао је Лес за Танјуг.
Он каже да најзначајнији аспект драме око словеначког „нон-пејпера“ није била реакција главних сила, већ недостатак реакције свих осталих, што подсјећа на ситуацију из 2018. године када су многи европски актери ћутали о идеји подјеле Космета.
„Из овога је јасно да у Европи постоји одређена подршка за преуређивање Балкана и широко признање, ако се то може учинити мирним путем и ријешити стратешки проблем Запада у региону. Осјећам да за ово постоји подршка и са друге стране Атлантика“, рекао је Лес.
Он сматра да би на то пристао Доналд Трамп да је остао на мјесту предсједника САД, јер је познато да је желио да ријеши статус Косова и да је био спреман да „прилагоди границе Србије“.
„Није био заинтересован за очување БиХ. Није му било стало да одржи насљеђе Клинтонове администрације – напротив, мрзио је Клинтонове. Сигуран сам да би се, да је освојио други мандат, на крају усредсредио на питање БиХ, сагледао потенцијал за рјешавање два главна проблема Вашингтона на Балкану и покренуо велику погодбу која би ријешила неријешена питања државности у региону“, рекао је Лес.
Коментаришући овогодишњу комеморацију у Сребреници и претходно усвојене резолуције у Подгорици и Приштини, Лес је оцијенио да нације које се плаше онога што виде као „српски експанзионизам“ имају интерес да користе догађаје из 1995. године као средство за делегитимизацију тежње Срба за националном државом.
„Са друге стране, Срби нерадо прихватају пуне чињенице о ономе што се догодило, трауматични утицај који је имао на Бошњаке или разлоге због којих су међународне судије Сребреницу дефинисале као чин геноцида, јер би то делегитимисало националне циљеве Срба. Ова ситуација ће вјероватно трајати све док српско национално питање остане неријешено“, закључио је Лес.
Додај коментар