Фото: Sputnik/Дмитриј Астахов
- Против није био нико, представници осталих 13 земаља имали су инструкције да буду уздржани
- Амбасадор САД је рекао да су све чланице Управног одбора Савета за спровођење мира прихватиле агенду 5+2 за затварање ОХР-а, укључујући и Русију
- Представник Русије у Савјету безбједности УН Дмитриј ПОЉАНСКИ: Москва жали због одлуке да се не подржи резолуција о укидању функције високог представника у БиХ, а именовање Кристијана Шмита без подршке СБ УН може угрозити Дејтонски споразум и погоршати политичко стање у БиХ
САВЈЕТ безбједности УН није прихватио резолуцију коју су предложиле Русија и Кина а којом би од 31. јула 2022-ге била укинула Канцеларија високог представника у БиХ (ОХР).
За резолуцију су гласале само Русија и Кина.
Осталих 13 чланица Савјета безбједности било је суздржано.
Нацрт резолуције образложио је представник Кине. Навео је да је њен циљ да се сачувају суверенитет и независност БиХ и позвао чланице СБ УН да је подрже.
Након тога је услиједило гласање на којем нико није био против.
Амбасадори западних земаља су тврдили да циљ руско-кинеске иницијативе (резолуције) није био споразум, а да је одлука ПИК-а о именовању Кристијана Шмита легитимна.
Амбасадор САД је рекао да су све чланице Управног одбора Савета за спровођење мира прихватиле агенду 5+2 за затварање ОХР-а, укључујући и Русију.
Представник Велике Британије објаснио је да је био суздржан да би спријечио преурањено ускраћивање овлашћења високом представнику.
Након гласања, Русија и Кина су изразиле жаљење што резолуција није усвојена јер сматрају да је Шмит нелегалан без потврде Савјета безбједности УН.
– Москва жали због одлуке да се не подржи резолуција о укидању функције високог представника у БиХ, а именовање Кристијана Шмита могло би да угрози Дејтонски споразум и погорша политичко стање у БиХ, изјавио је представник Русије у Савјету безбједности УН Дмитриј Пољански.
Нагласио је да Русија озбиљно схвата своју одговорност након рата у БиХ и да је убијеђена да су мир и економска стабилност могући само уз Дејтонски споразум, уз једнак статус свих народа у БиХ са њеним територијалним интегритетом и суверенитетом.
Пољански је истакао да је “пост-дејтонска” улога високог представника била оправдана, али да је БиХ 25 година касније потврдила да јој “не треба тутор”.
“Посљедице одлуке о именовању Кристијана Шмита за високог представника у БиХ су непредвидиве и потенцијално опасне, јер се њима заобилази Савјет безбједности”, нагласио је Пољански.
Према његовим ријечима, Дејтонски споразум показао је да је улога Савјета безбједности УН незамјењива у именовању високог представника у БиХ.
“Русија и Кина су одлучиле да предложе нацрт због ситуације у БиХ и генерално на Балкану”, поручио је Пољански.
Додај коментар