- Полазимо од тога да након 27. маја мјесто Високог представника у БиХ остаје празно. Сви они који намјеравају да сарађују с држављанином Савезне Републике Њемачке Кристијаном Шмитом, који себе назива високим представником, то чине на властиту одговорност и ризик, јер он нема потребан мандат Савјета безбједности УН
- Безгранично тумачење „бонских овлашћења“ (тзв. „друге мјере“, дио 15. став 2, тачка ц) доводи до тога да Валентин Инцко има право узети „калашњиков“, отићи у Бањалуку и стријељати све посланике Народне скупштине Републике Српске. И према његовом тумачењу „бонских овлашћења“, он ће бити у праву!
- Канцеларију Високог представника сматрамо кочницом развојног пута БиХ и инсистирамо на њеном безусловном гашењу. То је тај случај када су се предности одавно претвориле у непоправљиве недостатке
АМБАСАДА Руске Федерације у Босни и Херцеговини објавила је због чега је све одбила да се придружи изјави амбасадора Управног одбора Савјета за спровођење Мировног споразума у БиХ.
Навела је за то шест разлога.
Амбасадори Управног одбора Савјета за спровођење мира (Русија се није сложила са изјавом) најоштрије су осудили ескалацију тензија која долази од стране неких политичких лидера као одговор на недавну измјену Кривичног закона, као и кораке које је предузела Народна скупштина РС, а који би нарушили стабилност и омели ефикасан рад органа власти, наводи се на веб-страници Високог представника.
Саопштење амбасаде Русије преносимо у цјелости:
1. 27. маја високи представник Валентин Инцко поднио је оставку и тиме завршио свој мандат. Он није имао никаква овлашћења за увођење измјена и допуна Кривичног закона. Ако су партнери сматрали Валентина Инцка важећим Високим представником, испада да су након 27. маја у БиХ постојала два Висока представника, што је апсурдно. Друга тумачења су језуитска логика. Полазимо од тога да након 27. маја мјесто Високог представника у БиХ остаје празно.
Сви они који намјеравају да сарађују с држављанином Савезне Републике Њемачке Кристијаном Шмитом, који себе назива високим представником, то чине на властиту одговорност и ризик, јер он нема потребан мандат Савјета безбједности УН-а.
2. Увијек смо се противили употреби „бонских овлашћења“. Чак и уз претпоставку да су иста постала темељ одлуке Валентина Инцка, чак ни њихово најшире тумачење не даје му за право да се мијеша у активности законодавне власти. Штавише, безгранично тумачење „бонских овлашћења“ (тзв. „друге мјере“, дио 15. став 2, тачка ц) доводи до тога да Валентин Инцко има право узети „калашњиков“, отићи у Бањалуку и стрељати све посланике Народне скупштине Републике Српске. И према његовом тумачењу „бонских овлашћења“, он ће бити у праву!
Треба ли БиХ такав Високи представник?
3. Одлуку Народне скупштине донијело је легално изабрано демократско тијело власти. Нема сумње у његову легитимност. Својим волунтаризмом, Валентин Инцко поставља питање – чија је демократија јача: његова или Народне скупштине? Његова или Градског вијећа Мостара? Његова или скупштине Зеничко-добојског кантона?
За нас ту нема дилеме.
4. Још једном наглашавамо да Управни одбор не би требао имати никакве везе са 14 услова. Ово је питање само БиХ и Европске уније. Ако одређени дио међународне заједнице у БиХ жели послати неки сигнал Сарајеву, они би то слободно могли – као опција – урадити преко изјаве специјалног представника ЕУ у БиХ, којој се, по жељи, амбасадори Управног одбора могу придружити у свом личном својству.
5. Озлоглашени програм 5+2, посебно његов дио о „позитивној оцјени“ ситуације у БиХ. Посљедња одлука Валентина Инцка јасно је и увјерљиво показала да је управо Уред Високог представника главни творац дестабилизације у БиХ и то чини намјерно. Јер, свима је било јасно каква ће реакција услиједити након овог непромишљеног корака. Штавише, ОХР подгријава ситуацију не само у БиХ, већ и у цијелој регији.
Поставља се питање – је ли могуће у таквим условима замислити да би се неко при здравој памети одлучио да позитивно оцијени стање у БиХ?
6. Огорченост и жаљење остаје након читања посљедњег пасуса изјаве. Горчина од самозадовољства и опијености снагом такозване међународне заједнице. Високог представника већ смо споменули. Испоставља се да наши партнери БиХ сматрају немарним студентом који не успијева положити „испите“ и ријешити се међународне супервизије.
Више од четврт стољећа, суверена држава која је заузимала позицију несталне чланице Савјета безбједности УН-а мора „поновити годину“…
Управо из ових разлога канцеларију Високог представника сматрамо кочницом развојног пута БиХ и инсистирамо на њеном безусловном гашењу. То је тај случај када су се предности одавно претвориле у непоправљиве недостатке.
Стога – мора бити затворена.
Додај коментар