- Рекао да је „европски пут“ БиХ тренутно у блокади и додао: „Разлог за то су блокаде и криза које су узроковале политичке снаге из ентитета Република Српска, само зато што им је законски забрањено негирање геноцида и слављење ратних злочинаца. Грађани БиХ су тренутно таоци оних који сматрају да је њихово неотуђиво право негирати геноцид и одликовати пресуђене ратне злочинце“
- „БиХ је држава коју чине два ентитета, три народа, али и четири политичке групације – бошњачка, српска, хрватска и грађанска. Ова посљедња је барем двоструко заступљенија у Парламентарној скупштини БиХ и Парламенту ФБиХ од хрватских странака. Упркос томе, ову групацију желе да „збију“ у бошњачку квоту од 33 одсто“
ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Бакир Изетбеговић учествовао је на 10. конференцији предсједника парламената земаља Југоисточне Европе и држава чланица Вишеградске групе, која је одржана у Будимпешти и том приликом оптужио Српску за застој БиХ на путу ка ЕУ.
Изетбеговић је подсјетио да је европски пут БиХ тренутно у застоју.
– Разлог за то су блокаде и криза које су узроковале политичке снаге из ентитета Република Српска, само зато што им је законски забрањено негирање геноцида и слављење ратних злочинаца. Грађани БиХ су тренутно таоци оних који сматрају да је њихово неотуђиво право негирати геноцид и одликовати пресуђене ратне злочинце – устврдио је Изетбеговић, преноси Кликс.
Навео је и наводне примјере дискриминације у Републици Српској, додавши да предводници такве политике угрожавају Дејтонски споразум, а самим тим и мир и стабилност.
– Посљедице такве антиевропске и антицивилизацијске политике не сносимо само ми у БиХ, већ она може дестабилизовати цијели регион, па и ЕУ – казао је Изетбеговић.
Позвао је државе чланице ЕУ на нулту стопу толеранције „према креаторима деструктивне политике“, те на „коришћење механизама којима се може зауставити и спријечити дестабилизација прилика“.
Указао је и на потребу спровођања одлуке Европског суда за људска права и елиминисање дискриминације у изборном процесу.
– БиХ је држава коју чине два ентитета, три народа, али и четири политичке групације – бошњачка, српска, хрватска и грађанска. Ова посљедња је барем двоструко заступљенија у Парламентарној скупштини БиХ и Парламенту ФБиХ од хрватских странака. Упркос томе, ову групацију желе да „збију“ у бошњачку квоту од 33 одсто, иако бошњачке и грађанске странке чине 60 одсто гласачког и парламентарног тијела – изјавио је Изетбеговић.
Истакао је и наводне „злоупотребе овлашћењња домова народа“, али и незадовољство странака са хрватским етничким предзнаком због начина избора представника у институцијама власти.
– Оба захтјева могуће је ускладити измјенама Устава и Изборног закона, али се то мора урадити упоредо. У спровођењу одлука Европског суда могуће је повећати шансе хрватских странака у избору чланова Предсједништва, али се истовремено морају редуцирати надлежности домова народа искључиво на заштиту прецизно дефинисаних виталних националних интереса – појаснио је Изетбеговић.
Подсјетио је да су уклањање вета у процесу доношења одлука и редуцирање овлашћења домова народа захтјеви Европске комисије и Венецијанске комисије.
– Због тога од представника ЕУ очекујемо да, у складу са властитим принципима, активним ангажманом помогну у доношењу адекватног рјешења за измјене Устава и Изборног закона БиХ – поручио је Изетбеговић.
Додај коментар