- Млађен ЦИЦОВИЋ: Већи притисци и пријетње са Запада, даље урушавање Дејтонског споразума и његовог Анекса4-Устава БиХ и Дејтонске структуре БиХ, коју чине два ентитета и три конститутивна народа, дају пуно право Републици Српској да самостално тражи свој пут слободе
- Ненад КЕЦМАНОВИЋ: Почела је критична година у којој ће РС постати слободна и самостална, минимално изворно Дејтонска, или бити утопљења у бошњачку БиХ... Реално стање на терену је да се БиХ се већ распала, само што глобални дипломатски и медијски моћници то још неће да признају, него журе да у 12 и 5 нешто на брзину и силом преокрену
- Владислав ЈОВАНОВИЋ: Дејтонски споразум о БиХ је међународни мировни уговор. Ако такав уговор једна страна потписница почне да мења у своју корист, Срби као конститутивни народ имају право да траже разговор о условима за суживот, ако тога не буде – и право на самоопредељење и договор о мирном разлазу
- Миломир СТЕПИЋ: РС је заиста на преломној тачки, на којој се мора рећи да је Дејтон – српски минимум. Осамостаљење је „учињено присутним“ и њиме се баве – наравно, оспоравајући га – чак и осведочени српски непријатељи и ривали. Морају се имати план, стратегија, след тактичких потеза, разрађене различите варијанте
- Предраг ЋЕРАНИЋ: У земљи под протекторатом, високим представником и притисцима нема слободе ни за кога. Изгледи за мирни разлаз у БиХ постоје уз разумијевање и прећутни договор сила које су гарант Дејтона. До тада треба развијати економску самосталност Српске
- Жељко БУДИМИР: Дошло је време краја глобалне либералне хегемоније САД, а да то значи и крај Западног протектората у БиХ!
- Александар ПАВИЋ: Ако се не удовољава захтеву Српске за повратак изворном Дејтону, док се у исто време живот у БиХ претвара свакодневно у српску борбу за голи опстанак – шта може Српска друго да уради, шта је логичније да уради, него да тражи, ако већ не може повратак на изворни Дејтон, право да самостално одлучује о томе како ће и с ким да живи
- Александар ВРАЊЕШ: Тежња ка унитаризацији БиХ, односно бошњакизацији, умотана је у „обланду“ о грађанској држави. То је циљ бошњачких политичких потеза – од злоупотреба Уставног суда БиХ па до све чешћих позива на рат
- Синиша ЉЕПОЈЕВИЋ: На сцену моћи се враћају силе за које се на Западу вјеровало да су дио прошлости. То отвара могућност да РС сама одлучује о својој судбини. У овој фази је приоритет одбрана РС унутар формалног државног оквира БиХ, а тек послије тога долази борба за самосталност
- Зоран МИЛИВОЈЕВИЋ: Пуна примена норми изворног Дејтона прва претпоставка колико-толико стабилног положаја РС. Зато је изворни Дејтон вододелница за судбину јединствене БиХ. Ако га нема –нема ни ограничења за изражавање слободних воља конститутивних народа
- Срђа ТРИФКОВИЋ: Бања Лука мора доследно да негира сва наметнута решења, да опет на тапет стави повратак свих одузетих надлежности па и Војске Републике Српске, јер она није укинута, већ само суспендована, да инсистира на изворном Дејтону и да не дозволи да неки мистериозни „дух“ овог споразума буде присилно наметнут
- Душан ПРОРОКОВИЋ: Свако помињање српског света је праћено антисрпском хистеријом, јер је такав дискурс дуго припреман
- Срђан ПЕРИШИЋ: Запад ће покушати да из изборног такмичења искључи Додика, путем санкционисања или преко обојене револуције. У одговору на такво деловање Запада, досадашња политика Српске не сме да се повуче! Једина стратегија деловања је упорност и истрајност – без икаквих компромиса и у случају евентуалног притиска из Београда
ТРИБИНА „Слобода и самосталност Републике Српске“ одржана је у Прес центру УНС-а, у организацији информативно-политичких портала Све о Српској и Факти, уз подршку Представништва Републике Српске у Београду.
Говорили су српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, Ненад Кецмановић, Владислав Јовановић,Миломир Степић, Срђа Трифковић, Зоран Миливојевић, Жељко Будимир Предраг Ћеранић, Александар Павић, Синиша Љепојевић, Душан Пророковић, Аександар Врањеш и Срђан Перишић.
Учеснике трибине је поздравио Млађен Цицовић, шеф Представништва РС у Београду.
Цицовић: За нас је слобода друго име за Републику Српску
-Исто тако, када год би Срби одбранили своју слободу, нашао би се неко да прети и уцењује , не да би заштитио друге, него да би свео нашу слободу на минимум. Ту слободу наадају толико безочно, да ових дана нападају идеју српског света, иако она није акциони програм освајања туђе земље или слободе, него одбрамбена политика националног идентитета српског народа, традиције, културе, вере, језика у време уцена и претњи, рекао је Цицовић.
Он је указао да је БиХ неслободна јер је под протекторатом високих представника, те да је политичка борба једини начин да се заустави терор, притисци и уцене западних земаља и њихових представника, те да се БиХ врати на изворни Дејтон.
-Већи притисци и пријетње са Запада, даље урушавање Дејтонског споразума и његовог Анекса4-Устава БиХ и Дејтонске структуре БиХ, коју чине два ентитета и три конститутивна народа, дају пуно право Републици Српској да самостално тражи свој пут слободе, јер је за нас слобода друго име за Републику Српску.
Трибина је понудила одговоре на најважнија питања са којима се суочава РС, а која подразумевају стручну научну анализу како се без авантуризма може и мора осигурати легитимно право српског народа у БиХ да нормално живи и развија национални идентитет.
Учесници су проценили да би повратак изворном Дејтону био минимални гарант и да то треба да буде почетна тачка у разговорима о будућности БиХ. Као савезници су идентификовани Русија и Кина, због принципијелног залагања за поштовање међународног права, али и зато што су геополитички односи међу великим силама промењени у корист ових земаља.
Као изазови су означени даљи притисци западних дипломата на руководство РС као и на руководство Србије, те је апеловано да ни Бањалука ни Београд не подлежу уценама изасланика земаља чија је моћ у опадању.
Као и на претходним трибинама, указано је на опасност и чак изгледност новог покушаја обојене револуције са циљем свргавања Милорада Додика са власти у РС и последичне унитаризације Босне и њеног уласка у НАТО пакт.
Јовановић: Двадесет пет година протектората није замена за слободу
Владислав Јовановић је објаснио да је право на самоопредељење легитимно право РС. Главни аргумент за то су растакање Дејтонског споразума и недобронамерни поступци према Републици Српској.
– Дејтонски споразум о БиХ је међународни мировни уговор. Ако такав уговор једна страна потписница почне да мења у своју корист, то другој страни аутоматски одрешује руке да свој угрожени витални интерес остварује на други начин. Зато, РС може да пледира за унутрашњи демократски договор о суживоту у БиХ под равноправним условима, а ако то није могуће, због апсолутизма већинског народа, да се као конститутивни народ позове на право на самоопредељење и предложи договор о мирном разлазу.
– Двадесет пет година наметнутог протектората није замена за слободу, већ је онемогућавање аутентичне слободе и начин како је мењана суштина Дејтона на штету дејтонских надлежности, рекао је Јовановић и истакао да РС има дужност да заштити своје дејтонске надлежности и да тражи реституцију оних које су ранији високи представници пренели на заједничке органе БиХ.
Она на то има право јер је, како је подсетио Јовановић, РС ентитет са међународно признатом унутрашњом државношћу у оквиру БиХ.
Он је оценио да разградњу БиХ праве „националистички појединци из политичког руководства бошњачког народа са циљем да добију политичку надмоћ над Хрватима и Србима“, а решење је у „укидању страног протектората и изворном Дејтону као најбољем оквиру за очување самосталности РС“.
Кецмановић: Постоји готов сценарио под фирмом легитимне опозиције
Ненад Кецмановић је оценио да је почела критична година у којој ће РС постати слободна и самостална, минимално изворно Дејтонска, или бити утопљења у бошњачку БиХ.
– Бајден је рекао да се „САД неће мијешати у унутрашње ствари других земаља“, али је зато у БиХ послао политичке специјалце Габриела Ескобара и Метјуа Палмера да замијене Шмита чији су избор за високог представника блокирале Русија и Kина у СБ УН. Палмер,годину дана пред изборе, спрема изборне реформе, а Ескобар је дошао код Додика да „запријети санкцијама онима који опструишу америчку политику и воде Српску у изолацију и економски очај“.
Западни медији нису објавили Додиков одговор – неуобичајено оштар – зато што се боје да не постане масовна реакција државника у свијету који неће да трпе ароганцију моћи више не једине суперсиле, рекао је Кецмановић .
Он је упозорио на став Запада да је Додик „напросто лош примјер који не треба да се шири, него га прије но што добије још једне изборе ваља силом уклонити са власти.“
Кецмановић је указао да постоји готов сценарио под фирмом легитимне опозиције, слободе медија и легалног НВО сектора који ће правити скандале, афере, протесте, штрајкове и слично, „али се у двадесет година праксе показало да и на то постоје одговори“.
– Реално стање на терену је да се БиХ се већ распала, само што глобални дипломатски и медијски моћници то још неће да признају, него журе да у 12 и 5 нешто на брзину и силом преокрену, закључио је Кецмановић и подвукао да је РС приморана да сама креира оно где ће остварити своје жеље и потребе.
Степић (из приложеног излагања): Постоје крупне спољашње и унутарнационалне препреке
Миломир Степић се сагласио са оценом да је РС на преломној тачки, на којој се мора рећи да је Дејтон – српски минимум.
– Осамостаљење је „учињено присутним“ и њиме се баве – наравно, оспоравајући га – чак и осведочени српски непријатељи и ривали. Морају се имати план, стратегија, след тактичких потеза, разрађене различите варијанте, односно „мапа пута“, јер постоје крупне спољашње и унутарнационалне препреке које треба прецизно идентификовати и на њих припремити правовремене и ефикасне одговоре, упозорио је Степић.
Ћеранић: Шта ћемо са Die deutsche Welt, La mondo Italiano или The English World?
Предраг Ћеранић је скренуо пажњу на феномен „српског света“ који смета „босанском лонцу“ јер га сматрају синонимом за „велику Србију“.
– Израз се појавио у 19. вијеку у српском културном миљеу и није сметао јер је аналоган појмовима „Русский мир», Die deutsche Welt, La mondo Italiano, Lumea Romaneasca или The English World. Зависно од контекста, има лингвистичко, културолошко, духовно и политичко значење. Ако Срби од Софије до Трста говоре истим језиком, користе ћирилицу, гледају тв станице и претражују по интернету портале на српском језику – зашто би такав „Српски свет“, који означава кохезионе нити унутар једног народа, било коме сметао? И, ако из Бања Луке до Београда, Скопља, Тиране или Подгорице могу доћи без пасоша, са личном картом, ако теретна возила три пута брже стигну на дестинацију на коју су се упутили, није ли то један исти свијет називали га „српски“, „бошњачки“ или „албански“?
То је суштина „Отвореног Балкана“ који је без Црне Горе и БиХ само дјелимично испунио циљ. Али у БиХ свака идеја која помаже економији или бољем међунационалном разумијевању нема изугледа на успјех – објаснио је Ћеранић.
Он је такође навео да двоструки стандарди, нарочито у судским процесима и фразе о „грађанској држави“ Србе удаљавају од БиХ и јачају тежње ка самосталности.
„У земљи под протекторатом, високим представником и притисцима нема слободе ни за кога. Изгледи за мирни разлаз у БиХ постоје уз разумијевање и прећутни договор сила које су гарант Дејтона. До тада треба развијати економску самосталност Српске и непрестано указивати да живимо у неуспјелој држави“, закључио је Ћеранић.
Будимир: Дејтон је мимимум, али је толико окрњен да је Српска угрожена
Жељко Будимир оценио је да је дошло време краја глобалне либералне хегемоније САД, а да то значи и крај Западног протектората у БиХ!
– Дејтон је закључен у епохи ,,либералне хегемоније” САД. Војна интервенција НАТО пакта ради наметања краја рата и успостављања Западног протектората у БиХ, била је једна од њихових највећих победа. Уследила је,,изградња државе” по (нео)либералној концепцији, где је главни инструмент у спровођења те политике спољног интервенционизма био ОХР.
За Вашингтон, Дејтон је био,,тачка” на рат, после које је требало наметнути промене, и то правно-политичким деловањем Високог представника и домаћих политичких номенклатура Запада, рекао је Будимир и објаснио да је у следећој фази, када су САД биле више заузете у другим деловима света, изградњу унитарне грађанске БиХ преузеле муслиманске политичке елите – с циљем да мајоризују Србе и Хрвате.
Међутим, по Будимиру, глобална либерална хегемонија САД након Авганистана остаје „само сан глобалистичких елита у Вашингтону“, па и недејтонска БиХ „као рукавац такве политике“ постаје тешко одржив.
Он је, као и Степић, оценио да Дејтон представља минимум, али је он толико дерогиран да је опстанак РС угрожен. Ако не буде повратка на темеље Дејтона, једини излаз је самосталност РС, закључио је Будимир.
Павић: Срби имају право и на више од изворног Дејтона
Александар Павић је поставио питање одакле морално право Западу да притиска РС и да на сваки захтев за повратак на Дејтон одговара претњом да ће увести санкције.
– Те силе су упропастиле могућност за мирну коегзистенцију и равноправан развој читавог европског континента после пада Берлинског зида, оне су у паду комунизма у Европи виделе не општу победу за све Европљане и прилику да континент коначно почне да дише једним плућима, већ прилику за нове геополитичке добитке, нову милитаризацију и поделу континента, бездушну пљачку бивших комунистичких држава под фирмом ”слободног тржишта” и ”неолиберализма”.
Оне су измислиле ”хуманитарну интервенцију” да би своју грабеж и нови-стари империјализам увиле у обланду високих принципа, сејући деструкцију, смрт, глад и дестабилизацију на Балкану, Блиском истоку, северу Африке, Кавказу и Средњој Азији, са перспективом ширења и на југоисточну Азију.
Да ли су они који су од Авганистана направили фабрику хероина за цео свет, који су одговорни за смрт на хиљаде цивила које су бездушно и потпуно нелегално убијали дроновима на територијама туђих земаља, као у видео игрицама – квалификовани да држе лекције и нуде решења не само нама, него било коме у свету, упитао је Павић.
Он је указао да народ РС има и право да тражи повратак изворном Дејтону од оних који су били његови покровитељи, али и много више – право да одлучује о сопственој судбини.
– То је народ чије је насилно отцепљење од матичне Југославије 1992. године подржао исти тај Запад који данас инсистира на томе да право на отцепљење унутар бивше републике те исте Југославије не постоји.
Српски народ са простора БиХ није питан ни да ли жели да буде отцепљен од СФРЈ или од својих сународника преко Дрине, нити да ли жели да живи у истој држави са сарајевским настављачима Ханџар дивизије. Ако се не удовољава захтеву Српске за повратак изворном Дејтону, док се у исто време живот у БиХ претвара свакодневно у српску борбу за голи опстанак – шта може Српска друго да уради, шта је логичније да уради, него да тражи, ако већ не може повратак на изворни Дејтон, право да самостално одлучује о томе како ће и с ким да живи, указао је Павић.
Врањеш: „Изградња државе>“ против дејтонске БиХ
Александар Врањеш говорио је о проблему бошњакизације Босне, односно о концепту да „главна нација“ тежи да национализује државу. Тако су, како је указао, Бошњаци у време послератног међународног интервенционизма хтели да постану „главна нација“ и тако добију надокнаду за наводно вишевјековно угњетавање од стране хришћанског и Истока и Запада, а добили би, поред тог статуса, и националну државу у границама данашње БиХ у којој би друга два народа постала националне мањине.
– „Бошњакизација Босне“ подржана од стране дијела међународне заједнице, која је на насилан начин покушала да „изгради државу“ БиХ какву нису могли постићи ни мировним иницијативама током рата нити у Дејтону, јесте манифестација бошњачког хегемонизма која своје оправдање проналази у политици „виктимизације“ као својеврсног „природног права“ које произлази из тврдње да су Бошњаци имали највећи број жртава у посљедњем рату те да им на основу тога припада више права у односу на друга два конститутивна народа.
– Из тог хегемонистичког пројекта и данас је присутна тежња ка унитаризацији БиХ , односно бошњакизацији, умотана у „обланду“ о грађанској држави, рекао је Врањеш и упозорио да је то циљ бошњачких политичких потеза – од злоупотреба Уставног суда БиХ па до све чешћих позива на рат.
Љепојевић: Заштитници БиХ губе моћ и преостала им је само деструкција
Синиша Љепојевић објаснио је у којој мери РС зависи од међународних околности и како их може искористити у своју корист.
– БиХ је западни срамни протекторат, па јој судбина зависи од кретања и на Западу и у цијелом свијету. Заштитници БиХ губе моћ и преостала им је само деструкција. Они више немају капацитета да одржавају илузију БиХ као државе. То је само губљење времена, а како каже пословица “Мртвац се мора покопати ма колико га вољели”.
У савременим геополитичким односима, на сцену моћи се враћају силе за које се на Западу вјеровало да су дио прошлости. То отвара могућност да РС сама одлучује о својој судбини. У овој фази је приоритет одбрана РС унутар формалног државног оквира БиХ, а тек послије тога долази борба за самосталност, рекао је Љепојевић и указао да је уз одлучност, најважније имати савезнике и подршку „ а Република Српска сада има савезнике, није сама“.
Миливојевић (из приложеног излагања): Изворни Дејтон је гаранција опстанка Српске
Зоран Миливојевић је констатовао да БиХ није суверена јер конститутивни народи немају могућност изражавања слободне воље с обзиром да постоји и ради Савет за заштиту мира, Уставни суд са страним судијама, високи представник са Бонским овлашћењима која илуструје „драстични Инцков закон“.
– „Европска перспектива“ и формула светле будућности са проширењем ЕУ далеко су од реалности,доведени су у питање национални интерес и воља народа, па је тражење другог простора за оптималан развој легитиман циљ. У ту сврху сви легални инструменти и призната и позната права не могу бити ускраћени једном народу.
Гаранција опстанка РС и заштите виталног интереса српског народа у БиХ, налази се – политички и међународноправно – у изворном Дејтону. Стога је пуна примена норми изворног Дејтона прва претпоставка колико-толико стабилног положаја РС . Зато је изворни Дејтон вододелница за судбину јединствене БиХ. Ако га нема –нема ни ограничења за изражавање слободних воља конститутивних народа у складу са међународним стандардима и нормама, националним интересима и потребама,а без угрожавања других, поручио је Миливојевић.
Пророковић: На дефинисању српског света готово ништа се не ради
Душан Пророковић је такође говорио о идеји српског света и указао да се “упркос заклињању појединих политичара да ће се томе посветити, на дефинисању српског света готово ништа се не ради“.
– Да би се јединствен културни простор, неопходни су јасна политичка визија, већи број конкретних пројеката и институције. Шта држава Србија, без које српског света не може ни бити, данас има од тога?
– Србија нема капацитете нити да артикулише идеју српског света, а камоли да је имплементира.
Ту и тамо може се реализовати по нека идеја, усвојити неки закон, реаговати у некој ситуацији, али је такво деловање далеко од свеобухватног приступа и дугорочног планирања. При томе, свако помињање српског света је праћено антисрпском хистеријом, јер је такав дискурс дуго припреман, иако је српска страна покушавала да смири тензије и решава питања – указао је Пророковић.
Трифковић (из приложеног излагања): Бошњаци нису свесни да је БиХ мртвац који хода
– На дуге стазе, у БиХ није могућ никакав договор. Бошњаци очекују да принудну унитаризацију донесе неко, а тај неко је све мање присутан на Балкану. Они нису свесни да је БиХ мртвац који хода и да опстаје јер га поједини међународни ментори одржавају на апаратима и у привидном стању живота. Тог мртваца треба искључити са апарата за анимацију, али је потребно стрпљење и упорност.
– Српска треба да се одупре свим притисцима самоименованих проконзула попут Палмера и Ескобара, јер они немају стварни ауторитет нити стварна овлашћења да намећу ма каква нова решења – они су покушају преваре попут бутмирског процеса, рекао је Срђа Трифковић.
Он је упозорио да Бања Лука мора доследно да негира сва наметнута решења, да опет на тапет стави повратак свих одузетих надлежности па и Војске Републике Српске, јер она није укинута, већ само суспендована, да инсистира на изворном Дејтону и да не дозволи да неки мистериозни „дух“ овог споразума буде присилно наметнут.
Перишић: Постоје међународне околности да Српска повуче последњи потез
Срђан Перишић је оценио да је политички и правни систем БиХ „у развалинама“, те да је криза кулминирала 2021, а БиХ је нестала„само што то нико није званично потврдио, јер би то било признање другог пораза Запада у кратком периоду,после краха у Авганистану и на Блиском истоку“.
Перишић је оценио да постоје међународне околности да Српска повуче последњи потез.
– Повратак Русије, и појава Кине, смањују могућност деловања САД на Балкану, без обзира што ће САД покушати да скрше отпор политике Српске. САД немају више снагу да намећу решења на Балкану – изузев да им то Бањалука и Београд дозволе, рекао је Перишић и упозорио да ће Запад покушати да из изборног такмичења искључи Милорада Додика, путем санкционисања, и/или, да подржи долазак опозиционих прозападних политичких партија на власт обојеном револуцијом.
„У одговору на такво деловање Запада, досадашња политика Српске не сме да се повуче! Једина стратегија деловања је упорност и истрајност – без икаквих компромиса и у случају евентуалног притиска из Београда“, рекао је Перишић.
Диана Милошевић
Додај коментар