Додик: Улазимо у процес враћања отетих дејтонских надлежности – нећемо се уплашити

• Најкасније у првој недјељи новембра ћемо пред Народну скупштину РС изаћи са захтјевом да се повуче сагласност за војску, индиректне порезе и ВСТС. Вратићемо и ингеренције правосуђа, укинути и забранити рад СИПА на простору Републике Српске, као и рад Обавјештајне службе. Чак и управљање нашим дијелом границе припада Републици Српској, а не БиХ   
• Одбацићемо све наметнуте законе које су доносили високи представници. Петрич је наметнуо Вијеће народа, као врхунског арбитра за одлуке Народне Скупштине (ако не прође Вијеће народа, онда одлука мора да иде на Уставни суд!). Сада су донијели и одлуку да шуме припадају нивоу БиХ
• Наш обиман захват ће изазвати реакцију. Ми који данас водимо РС смо спремни за тај захват. И за посљедице тог захвата. Ви ћете то гледати. А донијећемо и одлуку да се СИПА повуче са простора Републике Српске. Даћемо јој рок, а ако то не буде, ми ћемо морати да употребимо оно што држава има
• У БиХ ништа није одрживо. Српска би била одржива као самостална држава. Исто као и муслиманска, на некој територији, а и хрватски кантони. Заједно са неком Хрватском која је тамо. Уз међународно посредовање да би се осигурала безбједност. Са обавезом да се поштују ресурси и да се нико не мијеша у надлежности других
• Мени није тешко да то кажем. Људи ми често говоре – немој да попустиш. Хоће да кажу да сам нешто незамјењив. А опет, знамо да су гробља пуна незамјењивих људи. Мени је од мог положаја важније да имамо етаблирану идеју о Републици Српској и да се њој ништа неће десити. Свјестан сам свих опасности које то носи за мене и моју породицу. Али, немам право да изиграм наше људе. Ја то нећу!
• Никада нисмо имали више савезника, а ни веће разумијевање , баш у свијету одакле долазе оспоравања. Али, у сваком случају, наш пут је незаустављив

НА ТРИБИНИ „Слобода и самосталност Републике Српске“ – која је уз подршку Представништва РС у Србији одржана  у Београду у организацији информативно-политичких портала Све о Српској и Факти – Милорад Додик је рекао: „Да је Трамп узео други мандат, ове године бисмо обиљежили годишњицу наше независности“.

Српски члан Предсједништва БиХ на трибини је говорио у два наврата и притом рекао:  

„Босна је синоним за кризу. Она је творевина САД које су хтјеле да направе државу у којој није важно ко је која нација и да занемаре читаве комплексе историје, која је најбоље описана у књизи „Успон једне идеје“.

Три професора Универзитета у Бања Луци су на једном мјесту систематизовали знање о томе да је историја Републике Српске и значајан дио БиХ био историја слободе и устанака за ослобађање од туђинских народа.

Овдје се види генеза империјалних амбиција, чак и кроз захтјеве за прекрајање свијести и идентитета. Аустро-угарска је ишла за тим да овде буде једно писмо, нација и држава како би се смањила улога и значај нас Срба, православаца, на овој територији. Зато се захваљујем професорима који су нам открили низ историјских детаља које ћемо користити кроз практичне политичке активности. 

Овдје хоћу да причам о интервенционизму. Он на Балкану траје тридесет година и спроводиле су га САД, а ко им се супротстављао био је кажњен од њихове инквизиције. ЕУ је ту била пратилац, а најчешће полтрон.

Европска унија се овдје сама дисквалификовала у погледу владавине права, јер подржава рад суда са страним судијама и високог представника, а сада и неправног (високог представника) који се шепури по региону и представља се као високи представник.

Један дио јавности и овдје у Београду навикнут на послушност, и широм региона, некритички прихвата шта му се каже, па прихвата и њега као високог представника. 

Ми га не прихватамо док не видимо одлуку Савјета безбједности УН. У супротном смо сами сатрли могућност да се изборимо за права која имамо по Уставу. А изборићемо се у сљедећих двадесетак дана.

Имамо право да повучемо сагласност на формирање војске БиХ. По Уставу, оружане снаге не могу да прелазе из једног ентитета у други без сагласности ентитета у које долазе.

Ако неко мисли да ћемо се препасти од имена неког америчког амбасадора, па да ништа нећемо радити, или да кад Ескобар запријети санкцијама, треба да кажем `извините,  кад сам ја на реду`… е, то више није могуће. А јадна је Америка која се ослања на пријетње.

Мени је пријећено бар десет пута од стране америчких важних људи, од замјеника државног секретара до разних службеника овдје. Сад очекујем озбиљан напад таквих острашћених, који дјелују по рефлексу (док Америка има друге приоритете у погледу односа са Кином).

Американци овдје раде тако што врте исте људе и два различита концепта. Њихов нови амбасадор је био прво у Сарајеву, па у Приштини , па опет у Сарајеву. Тамо је спроводио концепт прављења државе, а овдје нам не дозвољава да о томе причамо.

Наш концепт је био да не дозволимо промјену Устава. У Бутмиру су нас одвели да преговарамо о политичким рјешењима у војној бази! Одбио сам њихове захтјеве иако су нам иза леђа били војници са аутоматима. Чак и у тоалету. Оно што је било онда и сада је као да те удари брзи воз, а сада угриз комарца.

Моћ Американаца овдје пада, и то им није лако. Јер, имали су 60 000 НАТО војника и нису успјели да интегришу Босну ни милом ни силом.

У овој књизи пише да у вријеме Невесињског устанка људи на овом простору нису дозволили највећим силама тога времена да их подјарме и да промјене идентитет – па како је могуће да данас неко то мисли да изведе?

Такозвана `имплементација Дејтона` је имала за циљ да нестане политички субјективитет и Устав, јер по њему, Република Српска има све елементе државе и има права да са регионом има везе на специјалним основама и да се на тај начин креће и у регионалној и глобалној политици.

У Републици Српској, ОХР је наметнуо праксу коју сам ја прекинуо када сам поново постао предсједник Владе (2006-те). Одлуке Владе су морале прво да иду на одобрење у ОХР, па тек онда, тако кориговане, да иду на сједницу и буду усвојене. Питао сам секретара да ли постоји уговор са ОХР, јер тога нема у Дејтону. Рекао је да нема. Заказали смо седницу Владе и са дневним редом од 147 тачака.

Одмах је дошао из ОХР да протестује. Питао сам га како се зове. Каже: Крис Бенет. Звао сам секретара и рекао – напиши да је Крису Бенету забрањен улазак у Владу. То је био мој одговор и тако смо срушили праксу лажљивог ОХР-а.

По Дејтону, не постоји ОХР, само високи представник, али Педи Ешдаун је написао: „Имао сам 700 службеника, 35 милиона мјесечно да разградим Дејтон.“

А имао је мандат он УН баш за супротно – да чува Дејтон.

Нема ту велике памети. Ја увијек калкулишем да ли ће оно што радим наштетити народу и Републици Српској. Сад кад сам увјерен да неће, моје лично кретање није уопште важно.

Мислим да морамо да уђемо у процес доношења одлука у Народној Скупштини. Веома сам захвалан коалиционим партнерима на подршци. Најкасније у првој недјељи новембра ћемо ући са обимним дневним редом: са захтјевом да се повуче сагласност за војску, индиректне порезе и ВСТС. Чак и управљање нашим дијелом границе припада Републици Српској, а не БиХ.

Вратићемо и ингеренције правосуђа, укинути и забранити рад СИПА на простору Републике Српске, као и рад Обавјештајне службе.

Одбацићемо све наметнуте законе које су доносили високи представници.

Петрич је наметнуо Вијеће народа, као врхунског арбитра за одлуке Народне Скупштине (ако не прође Вијеће народа, онда одлука мора да иде на Уставни суд!).

Сада су донијели и одлуку да шуме припадају нивоу БиХ.

Наш обиман захват ће изазвати реакцију. Ми који данас водимо РС смо спремни за тај захват. И за посљедице тог захвата.

Ви ћете то гледати.

Донећемо одлуку да се СИПА повуче са простора Републике Српске. Даћемо јој рок, а ако то не буде, ми ћемо морати да употријебимо оно што држава има.

Разговарао сам са пет-шест предсједника европских влада и кажу ми да је свима у Европском савјету јасно како ће се то све завршити, само је питање – како доћи дотле.

Велике силе су умијешане у свако рјешење. Нисам вјеровао кад је Трамп изашао и казао да води политику немијешања, а то је рекао и Бајден па нам је послао псе рата.

Али, дошао је тренутак када морамо промовисати ову ствар и ја сам овдје највише ради тога да добијем разумјевање од вас и јавности да имамо право на уставну позицију.

Нећемо радити ништа осим оно што пише у Уставу БиХ.

Цимерман је рекао да је признање Босне била грешка. И Роберт Бадинтер је у једном интервјуу рекао да је његова Комисија сугерисала да би референдум на коме би гласали сви грађани Босне могао да укаже на вољу народа за независном државом и да је признање Босне била грешка.

И сад ми живимо ту грешку!

У Босни нема консензуса ни око чега, све је подијељено. Оно што је некоме комеморација, други славе као дан побједе.

У БиХ ништа није одрживо. Српска би била одржива као самостална држава. Исто као и муслиманска, на некој територији, а и хрватски кантони. Заједно са неком Хрватском која је тамо. Уз међународно посредовање да би се осигурала безбједност. Са обавезом да се поштују ресурси и да се нико не мијеша у надлежности других.

То је коначно рјешење које може да да резлтат за успјешан живот.

Сасвим природно, ми бисмо се везали за Србију, али не би никад изгубили државни суверенитет Републике Српске, одмах да знате. Као што би муслимани чинили са неким другим свијетом, а Хрвати са Хрватском.

Сви би се до те мере развили да би регионална интеграција далеко лакше прошла него што би сада било да оваква-никаква Босна треба да донесе одлуку да улази у неке интеграције.

Наравно да неће ући!

Овако, нама долази Марфи и каже да ће се борити за евроатлантске интеграције. Шта се ти имаш борити за наше интеграције, болан?

Сјашите више са нас!

Мени није тешко да то кажем. Људи ми често говоре – немој да попустиш. Хоће да кажу да сам нешто незамјењив. А опет, знамо да су гробља пуна незамјењивих људи. Мени је од мог положаја важније да имамо етаблирану идеју о Републици Српској и да се њој ништа неће десити.

Свјестан сам свих опасности које то носи за мене и моју породицу. Али, немам право да изиграм наше људе. Ја то нећу!

Ја разумијем да наши људи хоће да живе у слободи самостално, а не са сталном неизвјесношђу, Уставним судом и СИПА, јер 9700 лица из српске војске је данас на потенцијалном списку за прогон од стране Тужилаштва и Суда БиХ.

Нама треба јавна подршка. Никада нисмо имали више савезника, а ни веће разумијевање , баш у свијету одакле долазе оспоравања.

Да је Трамп узео други мандат, ове године бисмо обиљежили годишњицу наше независности, па се ово може сматрати малим застојем.

Али, у сваком случају, наш пут је незаустављив.