- Суочени смо са настојањима да се, у првом реду босанскохерцеговачки муслимани, представе као страни елемент у европској географији, од којег србијанска и хрватска владајућа елита треба да заштите остатак континента
- Додик позива на деструкцију државе. У томе му асистира предсједник ХДЗ-а БиХ Драган Човић, представљајући даљње сегрегирање на етничким принципима као европске вриједности. Сваки говор о изградњи функционалне или грађански уређене државе, одбацује се као бошњачки унутаризам, па чак се користе и огавне конструкције о „калифату“ или „исламизацији“ да би се оспорила прича о грађанском уређењу
ЕКСПЕРТ за геополитику и међународну сигурност, др Сеад Турчало продекан за научно-истраживачки рад и професор међународних односа на Факултету политичких наука у Сарајеву, те члан невладине организације Атлантска иницијатива, упозорава у интервјуу за портал „Радиосарајево” да су Драган Човић и Милорад Додик најопаснији за Босну и Херцеговину.
* Докторе Турчало, недавно је објављен цјеловит извјештај Савезне владе Њемачке, у којем се наводи став да у БиХ не јачају исламистичке тенденције. Па, ипак, редовито је то тема медија и високих званичника у Хрватској и Србији. Чак је и сам реис Кавазовић оцијенио је ових дана да се против БиХ води беспоштедна пропаганда. Шта, по Вама, стоји иза наведених настојања? Политички циљеви?
„Када у посљедње вријеме читам писање регионалних медија о Босни и Херцеговини, све ме то неодољиво подсјећа на садржаје рубрике Одјеци и реаговања у београдској „Политици” поткрај 80-тих и почетком 90-тих, коју сам са колегама, у оквиру једног истраживања о етномобилизацији у регији, имао прилику да анализирам прије 10-так година.
Ради се о настојањима да се, у првом реду босанскохерцеговачки муслимани, представе као страни елемент у европској географији, од којег србијанска и хрватска владајућа елита треба да заштите остатак континента. Врло слично је правдан и агресивни рат против Босне и Херцеговине, који је у том дискурсу, представљан па се често и данас настоји представити као одбрана Европе.
Медијски и политички наступи из сусједства показују да обје државе и даље нису у стању да се одрекну своје дестабилизирајуће, квазимперијалне улоге у случају Босне и Херцеговине. Оно што оба сусједа раде јесте настојање да се наметну као регионални геостратешки играчи, који ће се кроз дуготрајну дестабилизацију Босне и Херцеговине, показивати да могу дестабилизирати Европу, а истовремено се наметати као фактори стабилности управљајући својим босанскохерцеговачким луткама на концу”.
* Недавно сте, међу осталима, имамима и муалимама ИЗ у БиХ одржали семинар на тему превенције и супротстављање насилном екстремизму. Колико је та тема данас важна и колико овакав приступ може помоћи „исушивању баре”, како би се наведена појава сузбила? Наравно, у оном дијелу гдје је то заиста проблем.
„Када говоримо о насилном екстремизму, ту имамо цијелу пометњу појмовима који се користе, што често доводи до проблема, једностраног погледа на ову комплексну појаву, изједначавање радикализма и насилног екстремизма и сл. Осим тога, најчешће се оба појма своде на етикетирање муслиманских заједница широм свијета, што представља озбиљан проблем. То отежава и знанствено бављење овом тематиком. На примјер, прије 15-так година термин радикализам се најчешће доводио у везу са десничарским и неонацистичким групама, данас у доминантном броју случајева, истраживања и чланци о овој теми се односе на тзв. исламистичке групе и/или покрете.
У разговору с имамима и муалимама ИЗ у БиХ, намјера ми је била да појасним ту појмовну збрку и избјегнемо стереотипизацију, које се дешавају, те дам увиде у најшири спектар радикалних идеја и насилног екстремизма, који укључује десничарски, љевичарски, религијски и друге варијације екстремизам.
Када говоримо о босанскохерцеговачком контексту, сматрам да се пречесто под утјецајем чињенице да је један број бх. грађана, претежито из кругова склоних тзв. идеологији текфира, отишао на сиријско и ирачко ратиште, те медијског и политичког спина, цјелокупна прича о радикализму и насилном екстремизму свела на „радикализацију“ Бошњака. Притом се свјесно занемарује етнички радикализам и екстремизам, који се, између осталог, испољава кроз отворену, институционално негирање пресуда за геноцид, удружене злочиначке подухвате, те подршку осуђеним ратним злочинцима… Отворено, на дневној бази, предсједник ентитета РС, Милорад Додик позива на деструкцију државе. У томе му асистира предсједник ХДЗ-а БиХ Драган Човић, представљајући даљење сегрегирање на етничким принципима као европске вриједности. Сваки говор о изградњи функционалне или грађански уређене државе, одбацује се као бошњачки унутаризам, па чак се користе и огавне конструкције о „калифату“ или „исламизацији“ да би се оспорила прича о грађанском уређењу.
Ова врста радикализма и екстремизма је много опаснија по државу и друштво, и садржи снажнији потенцијал да се трансформира у насилну форму, јер посједује инструменте за деструкцију државе. Ако бисмо исушили политичку мочвару од етничког радикализма и екстремизма, онда би се ријешили и других радикализама и екстремизама”.
http://saff.ba/sead-turcalo-dodik-i-covic-najopasniji-su-za-bih/
Додај коментар