- Екеперт за безбедност Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ: Рат је могућ јер о њему не одлучују ни Срби ни Бошњаци, него деструктивне западне силе. Мене развој ситуације плаши. Бојим се да међународне околности, начин на који су све припремили, не води добром
- Да ли је председник СДА само гласноговорник једне геополитичке операције у којој је намењено страдање Бошњака и Срба? Изетбеговић ставља бошњачку и српску главу на пањ, као и будућност БиХ, јер нико не зна како ће се ти процеси завршити. Ово нису деведесете и свет више није униполаран. Постоји велико партнерство две снажне исламске земље, Ирана и Турске, са Русијом
- О Бошњацима: „Да ли смо као нација постали неспособни да водимо било какву рационалну политику, уместо да будемо послушници империја што нам је, по свему судећи, историјски усуд: од османлија, Аустроугарске, Трећег рајха, Броза па до данас?“
ЛИДЕР бошњачке Странке демократске акције Бакир Изетбеговић је недавно, гостујући у емисији „Резиме“ на Федералној ТВ, поново запретио је ратом Србима у Републици Српској.
– Ако људи хоће да живе, морају бити спремни да умиру, ако хоће мир, морају бити спремни на рат. То би неизбежно прво кренуло на Брчко, на ентитетским линијама, па тамо где су повратници, јер би доживели вероватно непријатности, па бисмо ми морали да их штитимо, и њих, и државу, и Брчко – рекао је Изетбеговић.
Експерт за безбедност и борбу против тероризма Џевад Галијашевић за 24седам каже да о изјавама лидера СДА треба рационално размишљати.
– Сигуран сам да Срби и Бошњаци у БиХ не желе рат и да им је жеља да заједно живе и раде. Али, и једни и други су имали искуство да, упркос својим жељама, уђу у ратни сукоб. Ко онда одлучује о рату и миру у БиХ? То је оно о чему размишљам и зашто озбиљно гледам на ове изјаве Бакира Изетбеговића.
– Он не одлучује о рату и миру. Изетбеговић је политички безначајан човек који може само код полуписмене светине бошњачког народа да се представља важним и да продаје ову причу – рекао је он и додао да је “лако лидеру СДА да позива на сукобе када не зна како то игледа”:
– За разлику од Бакира Изетбеговића, који се крио у каси Народне банке, ја сам прошао прошли рат и знам како је то страшно страдање народа и да изазива геополитичке последице много даље од места где се догађа. Зато не бих никоме пожелео ратне сукобе, а поготово не Србима, Бошњацима и Хрватима.
Шта спрема Запад?
Галијашевић посебно истиче опасност од страног фактора, чије активности у последњем периоду говоре да треба бити опрезан.
– Ми на просторима бивше СФРЈ, имамо масовно окупљање старе тзв. ратне дипломатије САД, Велике Британије и Немачке. Погледајте долазак Хила у Београд, Метју Палмера и Ескобара… При томе, Ескобар није никакав дипломата него човек који је повезан са специјалним операцијама у којима се примењују насиље, ликвидације, тровања, државни удари… Дакле, он се не бави дипломатијом ни у каквом смислу, али га ми овде као иностраног изасланика доживљавамо као дипломату. Додајте томе и Кристијана Шмита који је из министарства одбране деведесетих учествовао у управљању процесима наоружавања хрватске војске, био 12 година државни секретар министарства одбране Немачке и десетак година у Бундестагу водио комисију за одбрану.
– Чињеница је да ми још не знамо шта желе САД и Велика Британија. Да ли желе да по класичној матрици реше хрватско питање и да сукобе Србе и Бошњаке, а да Хрвате у БиХ претходно одвоје од Срба, односно – да одвоје хрватско политичко питање конститутивности и легитимног представљања од српског националног питања и проблема са којима се суочава Република Српска?
– Дакле, питање је шта странци желе. Желе ли рат Срба и Бошњака како би сукобили, динамично и понекад чудно, партнерство Русије и Турске? Желе ли да се Москва и Анкара одмеравају преко леђа Срба и Бошњака, како би САД кроз подршку муслиманима добила подршку исламског света и онда могле јаче да наступе према Кини? Да ли је њихов план повратак ауторитета, након што су га изгубили због ратова у Сирији, Ираку и бекства из Авганистана – каже експерт за безбедност. И додаје:
– Треба покушати да се схвати да ли се ти геополитички процеси сада одвијају по матрици коју смо видели деведесетих и да ли зато полтрони и, са становишта међународне политике, безначајни људи попут Изетбеговића прете ратом. Да ли је председник СДА само гласноговорник једне геополитичке операције у којој је намењено страдање Бошњака и Срба?
– Изетбеговић ставља бошњачку и српску главу на пањ, као и будућност БиХ, јер нико не зна како ће се ти процеси завршити. Ово нису деведесете и свет више није униполаран. Постоји велико партнерство две снажне исламске земље, Ирана и Турске, са Русијом. Та сарадња више није само на геополитичкој основи, него је прерасла и на економску и комерцијалну сферу.
Ко жели рат?
Експерт за безбедност истиче да је последња ратнохушкачка изјава Бакира Изетбеговића само наставак распиривања политичких напетости које смо имали прилику да видимо претходних неколико месеци.
– Мене развој ситуације плаши. Бојим се да међународне околности, начин на који су све припремили, не води добром. Прво је Инцко, изван својих овлашћења, донео закон који је неспроводив и неуставан. Дакле, константно се радило на разарању Дејтонског споразума кроз институцију измишљених овлашћења и самовлашћа високог представника и поремећене улоге Уставног суда који доноси норме а не тумачи устав.
– Поставља се питање шта је Инцко хтео да постигне тим законом осим да искомпликује ситуацију. Јасно је да је то било наручено, као и долазак Кристијана Шмита без мандата УН, додајући ватру на већ створену конфузију. Сада имамо Изетбеговића који је део те исте конфузије. Он поново пали ватру и додаје бензин на њу. Он гура Бошњаке у сукоб иако су неспремни за рат.
– Ја вам гарантујем да су и Срби и Бошњаци, економски и психолошки, потпуни неспособни за вођење рата у БиХ. Али, онај који је способан је и послао Изетбеговића да говори глупости о рату за који се наводно треба спремати. Зато његове претње треба озбиљно схватити. Рат је могућ јер о њему не одлучују ни Срби ни Бошњаци, него деструктивне западне силе које имају огромни капацитет деструкције и не устручавају се да га употребе.
– Ми не можемо да знамо да ли то они заиста желе, али видимо да све што раде јесте гурање Бошњака и Срба у политички сукоб, а затим и у рат – казао је он.
Две колоне бошњачке политике
Галијашевић додаје да је данашња званична бошњачка политика и антисрпска и антихрватска.
– Могло би се рећи да она иде у две колоне: црно-зелена колона исламизма и црвена лажно грађанска, социјалдемократска интернационала. Основни смисао бошњачке политике је, био и остао, како да помире Тита и Алију. Они су то урадили тако што су изједначили Србе и Хрвате у својој мржњи. Бошњаци се не могу договорити са Хрватима око тако баналног питања као што је представник Хрвата у Председништву БиХ. Не могу да се договоре хоће ли га бирати заиста Хрвати или 200.000 најгорих Бошњака који знају какве последице изазива када прегласате један народ и доведете пијаног Комшића и од њега направите “калибар” политичара који брине о дипломатији – рекао је он и додао:
– Бошњачка политика не воли ни Србе ни Хрвате и она је ту своју поремећену филозофију спустила до последњег села. Врло је мало отпора у интелектуалним круговима политици коју удружено воде “Алија” и “Тито”, односно СДА, СДП и њима подложне партије. Дакле помирене су црвена (комунистичка) и зелена (ако исламизам означимо зеленом бојом) или црна интернационала (јер видимо да политички ислам има дубока обележја политичких организација: Ал Каиде, Исламске државе и, посебно, Муслиманског братства).
– Помирење тих филозофија значи да су се Бошњаци одрекли државе, да пуштају странцима да у њихово име њоме управљају и да су страном фактору дозволили да направи друштвену лабораторију у којој испитују могућности спајања два потпуно супростављена идентитета: тзв. либерално-грађанског, који је продукт комунистичког наслеђа, и исламистичког који је резултат османског наслеђа. Дакле, две најгоре диктатуре у којима су живели Бошњаци довеле су до тога да су бошњачка политичка памет и филозофија потпуно покренута у ове две колоне.
Галијашевић каже да му је “највеће разочарење то што Бошњаци не могу да се договоре ни са ким од својих комшија”.
– Жао ми је што не могу да видим одговор на питање: јесмо ли заиста неспособни да се са суседима договоримо око баналних ствари? Да ли је могуће да не можемо да се договоримо ко ће представљати мог комшију Хрвата или зашто бих ја уређивао кућу Републици Српској, ако она сама себе финансира? Да ли смо као нација постали неспособни да водимо било какву рационалну политику, уместо да будемо послушници империја што нам је, по свему судећи, историјски усуд: од османлија, Аустроугарске, Трећег рајха, Броза па до данас?
– Ту тенденцију нажалост видим и сада и она постоји и по цену да имамо рат и ново страдање, за које заиста нисмо спремни – рекао је он.
Додај коментар