Ћеранић: Додик је ухватио на кривој нози и СДА, и „међународну заједницу“, и опозицију у Српској

• Откуд Додику „петља“ за тако нешто, ко је иза, ко га подржава – то је била главна тема сарајевске и бањалучке чаршије. Додик нема обавјештајну службу која би му предочила ситуацију на регионалној и међународној сцени, али некако зна да Сједињене Државе имају преча посла од стања у БиХ, да ЕУ не жели ратиште у свом дворишту, да је Русија јача него икад и потпуно одлучна да заштити своје савезнике, а да је у Кини сазрела свијест да више не може бити пасивна на геополитичкој сцени
• Предсједница Српске, Жељка Цвијановић, налази се у посјети Сједињеним Државама, гдје ће бити примљена на прилично високом нивоу. То, ако ништа друго, указује да ни америчка реакција према званичницима Српске неће бити онаква какву је у Сарајеву (и опозицији) очекују
• Дизања тензија ће сигурно бити, нарочито након што Народна скупштина Српске усвоји закључке, а потом и законе. Бакир Изетбеговић настоји вратити точак историје уназад па призива нови Вашингтонски споразум са Хрватима. При томе заборавља у каквом су положају Хрвати у Федерацији БиХ, нарочито у кантонима с бошњачком већином
• Босна и Херцеговина се враћа Дејтону, који је једини може сачувати. И вријеме је да се договором конститутивних народа у БиХ, преко легитимних представника, заустави спирала зла која преко стотину година периодично разара БиХ

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

НАКОН промјене власти у Црној Гори, што је био резултат парламентарних избора од 30. августа 2020. године, догодила се и промјена и на челу Агенције за националну безбједност (АНБ).

Влада је изабрана 4. децембра, а премијер Кривокапић је, сходно овлашћењима које му закон пружа, већ 17. децембра 2020. године именовао Дејана Вукшића, ранијег предсједника Скупштине општине Котор, за новог директора. Убрзо по ступању на дужност Вукшић је покренуо истрагу против неколико функционера АНБ због оптужби да су се бавили незаконитим прислушкивањем новинара и политичара.

Дритан Абазовић, потпредсједник Владе Црне Горе а надлежан за безбједносни сектор, јавно је изнио да је бивши директор ове агенције, Дејан Перуничић, „налогодавац незаконитог праћења политичара, новинара и људи са јавне сцене“. Уједно, Абазовић је устврдио да је АНБ податке до којих је дошла на незаконит начин објављивала на порталу Udar.me.

Истрагом је утврђено да је била озвучена и канцеларија Миливоја Катнића, Главног специјалног тужиоца Црне Горе. То је био разлог да се приведе некадашњи директор Перуничић.

„Увиђајем је пронађено оперативно техничко средство, утврђен је спољни пут до мјеста за пријем сигнала и мјесто гдје се вршила експлоатација прислушног уређаја“, обавијестио је јавност специјални тужилац Мирослав Турковић.

Суђење Перуничићу води се у Вишем суду од маја ове године иза затворених врата. Тако се то ради у државама које се залажу за владавину закона.

Аналогија са ситуацијом у Босни и Херцеговини има колико хоћете. Осим завршнице, јер се у БиХ против директора Обавјештајне агенције подигне оптужница, он чак и приведе, а сутрадан из затвора пусти и настави да обавља директорску дужност. Убрзо дође до смјене главне тужитељице Тужилаштва БиХ.

Из Српске одавно указују на злоупотребе у раду ове агенције. Узалуд.

Нелегално снимљених разговора у БиХ не недостаје. Свако мало па се појаве на одабраном порталу, а потом видео или аудио запис пренесу и други.

Једна од жртава био је и сада већ бивши предсједник Високог судског и тужилачког савјета, Милан Тегелтија. Било је и других „високих мета“. Сними, објави, дискредитуј – то је мото за који изгледа још нема противдејства.

Након „пада“ Тегелтије догодило се оно што је било само питање времена – смијењена је главна тужитељица Тужилаштва БиХ. И овој смјени је претходио тајно сачињени снимак објављен у медијима.

Окрени-обрни, реализују се стратешки циљеви Странке демократске акције – Суд и Тужилаштво БиХ морају бити под партијском контролом. Ради политичког обрачуна са Републиком Српском и политичким неистомишљеницима у Федерацији БиХ.

О „дуплим стандардима“ када је ријеч о процесима вођеним против лица осумњичених за ратни злочин сувишно је и говорити.

Када се томе дода „Инцков закон“, натурање Кристијана Шмита за високог представника у БиХ и поред изричитог противљења двију сталних чланица Савјета безбједности УН – сасвим је била логична реакција из Републике Српске у виду захтјева за враћање БиХ на „фабричка подешавања“, односно инсистирање на слову Дејтона или изворном Дејтону.

Из Сарајева је услиједила очекивана и већ неколико пута виђена реакција: оптужбе на рачун лидера СНСД за кршење Дејтонског мировног споразума (иако се не наводи ни једна ставка из тог међународног споразума која је прекршена), позивање међународне заједнице да реагује, и пријетња ратом.

БиХ непрестано доказује да је немогућа држава у којој је све могуће.

Изгледа да је Милорад Додик „ухватио на кривој нози“ и СДА, и тзв међународну заједницу, и опозицију у Српској. Услиједила је најприје невјерица, а затим и успаниченост код наведених.

Откуд Додику „петља“ за тако нешто, ко је иза, ко га подржава – то је била главна тема сарајевске и бањалучке чаршије.

Додик нема обавјештајну службу која би му предочила ситуацију на регионалној и међународној сцени, али некако зна да Сједињене Државе имају преча посла од стања у БиХ, и да су окупиране кризом у Тајванском заливу. Зна Додик да ЕУ не жели ратиште у свом дворишту, да је Русија јача него икад и потпуно одлучна да заштити своје савезнике, да је у Кини сазрела свијест да више не може бити пасивна на геополитичкој сцени и да мора заузети страну.

Једноставно, више ништа није исто.

Од санкција Додику и његовим сарадницима за сада нема ништа. Инцков приједлог упућен ЕУ у наведеном смислу „кисели“ се од маја мјесеца.

Предсједница Српске, Жељка Цвијановић, налази се у посјети Сједињеним Државама, гдје ће бити примљена на прилично високом нивоу. То, ако ништа друго, указује да ни америчка реакција према званичницима Српске неће бити онаква какву је у Сарајеву (и опозицији) очекују.

Разговори ће се одвијати у дипломатским оквирима. Оно што се да очекивати биће подршка опозиционим партијама, што је отворено најавио Габриел Ескобар у америчком Конгресу. Значи, медијска паљба по званичницима Српске плаћена новцем америчких пореских обвезника, стимулисање протеста по бањалучким улицама, чести и дуготрајни састанци појединих опозиционара са америчким и британским дипломатама итд.

Да ли ће све то дати резултат, видјећемо након општих избора. Дизања тензија ће сигурно бити, нарочито након што Народна скупштина Српске усвоји закључке, а потом и законе које је најавио предсједник Додик.

Звецкање оружјем и пријетња ратом остаће јалова жеља појединих, јер ни Сједињене Државе ни ЕУ оружане сукобе у БиХ неће дозволити.

Бакир Изетбеговић настоји вратити точак историје уназад па призива нови Вашингтонски споразум са Хрватима. При томе заборавља у каквом су положају Хрвати у Федерацији БиХ, нарочито у кантонима с бошњачком већином.

Босна и Херцеговина се враћа Дејтону, који је једини може сачувати. И вријеме је да се договором конститутивних народа у БиХ, преко легитимних представника, заустави спирала зла која преко стотину година периодично разара БиХ.

Може ли опстати Босна и Херцеговина? Наравно да може, али не Босна по мјери једних, већ по мјери свих.