- Прва је била Маова „историјска резолуција“ у којој су анализирани погрешнни кораци његових политичких противника у првим деценијама постојања КПК и био оправдан период партијских чистки које је организовао. Друга је написана под руководством Денг Сјаопина и није само подупрла његов смели економски програм, већ и критиковала последње године Маове владавине и његову „културну револуцију“
- Немачки стручњак за Кину Данијел ЛИС: Сијева резолуција о партијској историји требало би да пружи њену позитивнију верзију, истакне прошле успехе и умањи или чак маргинализује контроверзне догађаје као што су Велики скок или Културна револуција. То треба да обезбеди нови оквир за разматрање прошлости, садашњости и будућности, заснован на поносу и самопоуздању. И да помогне Сију да 2022-ге годије трећи мандат
- Медијски простор Кине већ је припремљен за даље Сијево уздизање у „историјску личност“. Агенција Синхуа је ових дана објавила: «Си Ђинпинг је несумњиво кључна фигура у управљању током нашег историјског развоја. Он је човек тврдих убеђења и смео у деловању, човек дубоких мисли и осећања“. А „Женмин Жибао“, централни лист Кине: „Он је благослов за Партију, земљу, народ и кинеску нацију“
ЦЕНТРАЛНИ комитет Комунистичке партије Кине је пред усвајањем „Историјске резолуције“ којом ће симболично сумирати 100-годишње постојање главне политичке снаге НРК.
Досад су документи ее врсте у Кини усвајани само два пута.
Прву „историјску резолуцију“ је 1945. иницирао Мао Цедун – још пре свог доласка на власт. А друга је – у форми „великог прегледа историје КПК – 1981. под руководством Денг Сјаопина.
Оба пута се појава „историјских“ поклопила са прекретницама у развоју земље. Јер, ти документи су лидерима давали прилику да на свој начин тумаче кључне догађаје у земљи, па и политику својих претходника.
На пример, Маова „историјска резолуција“ анализира погрешне кораке његових политичких противника у првим деценијама постојања КПК, оправдавајући период партијских чистки које је организовао.
Денг је, с друге стране, искористио своју резолуцију не само да поткрепи свој смели економски програм, већ и да критикује последње године Маове владавине и његову „културну револуцију“.
Како се најављује, Си Ђинпинг се, за разлику од својих претходника, неће фокусирати на контроверзне аспекте партијске историје, већ на достигнућа КПК и земље.
– Резолуција о партијској историји требало би да пружи њену позитивнију верзију, истакне прошле успехе и умањи или чак маргинализује контроверзне догађаје као што су Велики скок или Културна револуција. То треба да обезбеди нови оквир за разматрање прошлости, садашњости и будућности, заснован на поносу и самопоуздању“, рекао је Данијел Лис, стручњак за модерну Кину са немачког универзитета у Фрајбургу.
То истовремено значи да ће таква рафинирана верзија историје странке чинити основу кинеских школских уџбеника, филмова и новинских публикација, што ће у наредним деценијама обликовати јавно мњење у земљи.
Бивши аустралијски премијер Кевин Руд, који говори кинески и који се више пута лично срео са Сијем, рекао је да његов концепт историје утврђује „идеолошки оквир који оправдава све веће и веће мешање странке у политику, економију и спољну политику земље.“
Јанг Дали, стручњак за Кину са Универзитета у Чикагу, уверен је да најновија „историјска“ неће имати већи значај за јачање улоге партије у животу земље, јер последњих година државни врх КПК већ приметно ојачан.
Он наглашава: „Али, резолуција ће помоћи Си Ђинпингу да остане лидер Кине и након два мандата. Иначе, пошто се ове године обележава 100. годишњица КПК, а чини се да је Кина заиста успела у свом развоју, Си је желео да консолидује своје вођство таквим историјским документом“.
Последњих година се наратив о улози кинеских лидера своди на то да је Мао ујединио нацију и помогао јој да „стане на ноге“, да је Денг Кини донео просперитет након векова сиромаштва, а да је Си земљу учинио јаком и увео је у нову еру националне моћи.
О улози вођа треће и четврте генерације кинеског руководства – Ђијанг Цемина и Ху Ђинтаоа – углавном се ћути.
Си је – од доласка на власт 2012. године – поставио два „стогодишња циља“: да до 100. годишњице оснивања КПК 2021. земљу учини „умерено просперитетном“ и да је трансформише у „велику модерну социјалистичку земља“ до 2049. године, када ће Кина прославити 100 година од свог модерног оснивања.
Први циљ је већ благовремено постигнут: крајем прошле године Кина је свечано објавила потпуно искорењивање сиромаштва у земљи.
О Сијевом трећем мандату ће се одлучивати крајем 2022-ге. Тада ће, како се претпоставља, бити разматрано и ширење његових овлашћења.
Лис наглашава: „Си још увек мора да превазиђе извесну унутрашњу партијску опозицију, јер су се дуго времена и старосна ограничења сматрала главним достигнућем КПК у решавању проблема сукцесије. Садашња резолуција је још једно средство за легитимисање превазилажења утврђених норми за постизање будућих циљева“.
Медијски простор Кине већ је припремљен за даље Сијево уздизање у „историјску личност“.
Агенција Синхуа је ових дана објавила:
« Си Ђинпинг је несумњиво кључна фигура у управљању током нашег историјског развоја. Он је човек тврдих убеђења и смео у деловању, човек дубоких мисли и осећања који је способан да сачува наслеђе а устремљен је ка иновацијама“.
Слична похвала Сију појавила се и на страницама „Женмин Жибаоа“, централног листа Кине, који оцењује да је он «благослов за Партију, земљу, народ и кинеску нацију“.
Додај коментар