- Земље НАТО – рекао је Владимир ПУТИН – прелазе допустиве границе јер њихови стратешки бомбардери лете на само 20 километара од наше државне границе, а познато је да носе веома озбиљно наоружање
- Нагласио да је Москве окренута стварања Великог евроазијског партнерства и додао: „И даље ћемо јачати везе са нашим добрим суседима и пријатељима из НР Кине. Билатерални односи свеобухватног стратешког партнерства представљају модел међудржавне сарадње у ХХI веку. На покушаје неких западних партнера да забију клин у наше односе, реаговаћемо ширењем политичке, економске и сарадње у другим сферама и координираним корацима на међународној сцени“
- ЕУ наставља, оценио је Путин, да се од нас удаљава санкцијама, активностима које нису пријатељске, неутемељеним оптужбама, игноришући узајамну корист од сарадње, а историја нас учи да поделе у Европи не воде ничем добром
- „Аналогна је, ако не и још жалоснија, ситуација у односима са НАТО, који испољава отворено конфронтациону оријентацију, тврдоглаво и демонстративно приближавајући своју војну инфраструктуру нашим границама. Уништили су све механизме дијалога. На њихову војну активност, ми ћемо, наравно, адекватно реаговати, али је важно да и у Бриселу схвате да је смањење војно-политичке напетости у интересу не само Русије, већ и целе Европе и целог света
ВЛАДИМИР Путин је – наступивши на проширеном заседању Колегијума Министарства иностраних послова РФ – рекао да су последња упозорења Русије западним земљама имала ефекта јер су у „одређеној напетости“.
То је, како је оценио, добро да им не би пало на памет да се упусте у непотребан сукоб са Руском Федерацијом на њеним западним границама.
Додао је да је да зато та „напетост“ треба да остане што је дуже могуће.
За акције западних земаља у Црном мору рекао је:
„Прелазе допустиве границе јер њихови стратешки бомбардери лете на само 20 километара од наше државне границе, а познато је да носе веома озбиљно наоружање. Ми западне партнере упозоравамо на наше црвене линије, али се они према томе површно односе. Нашу забринутост због ширења НАТО на исток потпуно су игнорисали. Војна инфраструктура НАТО већ је недалеко од наших граница, системи противракетне одбране су распоређени у Румунији и Пољској, а ти системи се лако могу искористити и као ударни. Потребно је само неколико минута да им се промени софтвер“.
„ФАКТИ“ ОБЈАВЉУЈУ ТЕЗЕ СА КОЈИМА ЈЕ ПРЕДСЕДНИК РФ НАСТУПИО ПРЕД ВРХОМ МИД РФ
„И даље је отворен наш позив за самит сталних чланица СБ УН“
- Као важан задатак поставио: „Треба радити на очувању општеруског културног идентитета и даљем поједностављењу процедуре пријема сународника у држављанство Русије. Треба наћи најоптималније путеве остваривања стваралачког потенцијала многомилионског руског света“
ВЛАДИМИР Путин је први пут учествовао у проширеном заседању колегијума Министарства иностраних послова РФ.
Говорио је о приоритетним задацима МИД-а, укључујући везане за недавне промене Устава, које афирмишу Русију као суверену, самосталну и мирољубиву државу, активног члана светске заједнице.
Наводимо, уз незнатна скраћења, тезе из његовог излагања:
– Спрема се нова редакција Концепције спољне политике;
– Русија је привржена развоју партнерских, узајамно корисних, конструктивних односа са свим земљама и регионалним организацијама, па ће активно учествовати у међународним напорима против заједничких изазова и претњи, у које спадају тероризам и прекогранични криминал, ширење оружја за масовно уништавање, сиромаштво, неравноправност, климатске промене и деградација животне средине;
– Као стална чланица СБ УН, Русија ће и даље инсистирати на основним принципима Повеље УН;
– Отворен је позив Русије за самит сталних чланица СБ УН;
– Русија инсистира на једнакости и праведности у сарадњи свих у борби против пандемије ковида-19;
– Русија је један од лидера процеса глобалне декарбонизације и још активније ће се супротстављати покушајима САД и ЕУ да диктирају светску политику и стандарде у климатској области;
– Јачање веза са сународницима у иностранству је један од приоритетних задатака дипломатије, као и заштита њихових интереса, очување општеруског културног идентитета и даље поједностављење процедуре њиховог пријема у руско држављанство. Треба наћи најоптималније путеве остваривања стваралачког потенцијала многомилионског руског света;
– Треба и даље градити атмосферу добросуседства, безбедности и сарадње на постсовјетском простору;
– Кључни интеграциони пројекат је Евроазијски економски савез, усмерен на стварање јединственог тржишта роба и услуга, капитала и радне снаге;
– Сарадња у оквиру ОДКБ треба да служи поузданој заштити националних интереса, суверенитета и независности земаља учесница;
– Конкретним делима треба продубљивати партнерство у оквиру ШОС, који је један од најутицајнијих центара мултиполарног света. У нашем је интересу тешња координација спољнополитичке активности чланица ШОС;
– У сличном кључу развијаћемо и сарадњу у оквиру БРИКС, који окупља 40% светског становништва;
– Руска дипломатија је традиционалано укључена у решавање регионалних конфликата:
А) Украјина: Немачка и Француска охрабрују Украјину да крши Минске споразуме, који су одлукама СБ УН постали део међународног права. Ипак, од Контакт групе и „нормандског формата“ не смемо одустати, иако западни партнери заоштравају ситуацију испорукама оружја Кијеву и провокативним маневрима у Црном мору и другде близу наших граница. Иако се наши западни партнери, меко говорећи, површно односе према нашим упозорењима о „црвеним линијама“, а у питањима ширења НАТО ка нашим границама су се показали, благо речено, као не баш поуздани, дипломатија мора настојати да инсистира на пружању Русији поузданих гаранција безбедности на њеним западним границама;
Б) Западне земље користе и миграциону кризу на белоруско-пољској граници као нови повод за раст напетости. Русија остаје опредељена за дијалог власти и опозиције у Белорусији и истовремено ће безусловно наставити продубљавање интеграције са Белорусијом и реализацију свих 28 усвојених савезних програма;
В) Активним посредовањем Руије заустављен је конфликт у Нагорно Карабаху и настављају се напори за регулисање спорних питања између Азербејџана и Јерменије;
Г) Озбиљни су задаци по питању Авганистана, посебно после америчког повлачења. Они се тичу контаката са Талибанима, заједно са суседним земљама, у циљу успостављања грађанског мира и друштвеног поретка, неутрализације терористичких структура и нарко-криминала. Потребне су и допунске мере за стабилизацију Централне Азије и наших јужних граница;
– Због стабилне тенденције премештања тежишта светске политике и економије из Евроатлантског у Азијско-пацифички регион, мора се наставити енергични развој односа и трговинско-инвестиционих веза са земљама АПР, уз оријентацију на реализацију наше иницијативе великих размера за стварање Великог евроазијског партнерства, као јединственог, широког и отвореног простора безбедности и узајамно корисне економске и хуманитарне сарадње;
– И даље ћемо јачати везе са нашим добрим суседима и пријатељима из НР Кине. Билатерални односи су нам достигли највиши ниво у историји – ниво свеобухватног стратешког партнерства и представљају модел међудржавне сарадње у ХХI веку. На покушаје неких западних партнера да забију клин у наше односе, реаговаћемо ширењем политичке, економске и сарадње у другим сферама и координираним корацима на међународној сцени;
– Сличан нам је прилаз и у односима са нашим посебно привилегованим стратешким партнером – Индијом. Ширићемо многодимензионалну блиатералну сарадњу, јер Индију видимо као један од независних и снажних центара мултиполарног света, са нама блиском спољнополитичком философијом и приоритетима;
– Стабилности, безбедности и развоју у АПР доприноси и наша сарадња са АСЕАН-ом и АПЕК;
– Русија ће и даље бити непристрасни посредник у решавању конфликата и криза на Блиском Истоку. Захваљујући нашем директном ангажовању побеђен је међународни тероризам у Сирији, спречен распад те државе и води се процес унутрашњег регулисања, заједно са Турском и Ираном. Наша дипломатија треба да се и даље ангажује на регулисању односа Сирије са другим арапским државама, као и на обезбеђењу међународне хуманитарне помоћи;
– Принципијлени значај има и ангажовање на решавању израелско-палестинског спора и конфликта унутар Либије;
– Русија ће појачати комплексно ангажовање у сарадњи са земљама Африке. Појачаће се афрички департман МИД-а, а за 2022. се планира одржавање Другог самита Русија-Африка;
– Расте интерес за сарадњу земаља Латинске Америке и Кариба са Русијом. Круг земаља са интензивном сарадњом расте и тај процес треба подржати;
– Када су европски послови у питању, са жаљењем морамо констатовати да се могућности за сарадњу смањују. Иако је ЕУ и даље наш водећи трговинско-економски партнер, ранија плодна сарадња пролази кроз озбиљне тешкоће. ЕУ наставља да се од нас удаљава санкцијама, активностима које нису пријатељске, неутемељеним оптужбама, игноришући узајамну корист од сарадње. Ми смо притом и суседи, а историја нас учи да поделе у Европи не воде ничем добром. Русија је наравно заинтересована за добросуседске и конструктивне односе са европским државама, али све зависи од спремности друге стране;
– Аналогна, ако не и још жалоснија ситуација је у односима са НАТО, који испољава отворено конфронтациону оријентацију, тврдоглаво и демонстративно приближавајући своју војну инфраструктуру нашим границама. Уништили су све механизме дијалога. На њихову војну активност, ми ћемо, наравно, адекватно реаговати, али је важно да и у Бриселу схвате да је смањење војно-политичке напетости у интересу не само Русије, већ и целе Европе и целог света. Без објашњења су протерали наше дипломате, а онда се нашли увређени што смо затворили њихову мисију. Они не желе сарадњу? И не треба, никад је и нисмо много желели. Али мислим да ће они ипак пожелети, већ шаљу такве сигнале. А зашто су онда протеривали дипломате, из спорта?
– Слично се може рећи и за руско-америчке односе, од којих у многоме зависи очување глобалне безбедности и стабилности. Ти односи су сада, меко говорећи, у незадовољавајућем стању. Дипломати обе земље имају велике проблеме, смањене амбасаде не могу нормално ни да функционишу, а камо ли да се баве развојем билатерале. Све су то последице провокативне линије америчких власти, започете још пре пет година. Чак су нам одузели непокретности у нашем власништву, супротно свим међународним нормама и правилима, о Бечкој конвенцији и да не говоримо. Самит са Бајденом у Женеви је ипак отворио неке могућности за дијалог и постепено регулисање односа. Започет је заједнички рад на проблемима стратешке стабилности и информатичке безбедности. У многим питањима се наши интереси, процене, позиције, разилазе, често и кардинално, али ми смо отворени за конструктивни дијалог;
– Из питања која сам набројао види се како велико оптерећење носи дипломатска служба, и како оно постепено расте. Држава ће о вама и даље водити рачуна, повећевати и социјалне гаранције. Донети су нови закони о дипломатској служби, уведен нови систем повећаних плата, повећан број запослених. Хвала вам свима за савестан рад, уз посебну захвалност и нaјбоље жеље ветеранима!
Приредио и превео: ВК
Додај коментар