- Надају се и да ће „биологија“ и исељавање учинити своје (отуд и ликовање на вијести о исељавању Хрвата из БиХ) те покушавају што дуље задржати статус кво
- Цијена такве политике је уништавање државе БиХ и бошњачка је политика ту цијену изгледа спремна да плати
- Како Устав БиХ познаје конститутивне народе као носитеље суверенитета Босне и Херцеговине, Изетбеговић одбијањем принципа да један народ другом не бира политичке представнике заправо Хрватима у БиХ отима њихов суверенитет и покушава их претворити у својеврсну националну фолклорну мањину
Пише: Јурица ГУДЕЉ и Dnevnik.ba
У РАЗГОВОРУ за Н1 Изетбеговић је говорио о свему и свачему, но најважније је то што је отворено казао како је за њега (али и цјелокупну бошњачку политичку, медијску и академску сцену) неприхватљиво да хрватски народ бира своје легитимне политичке представнике, који би онда у име народа обнашали власт на свим разинама.
Тиме Изетбеговић јасно поручује хрватскоме народу у БиХ да их не сматра сувереним, него Бошњацима подчињеним народом те да их види као једну фолклорну заједницу, а не као политички народ. С једне стране то је потпуно увредљиво за хрватски народ у БиХ, а с друге стране представља потпуно отворено негирање Устава БиХ у чијој преамбули стоји да Босну и Херцеговину творе три конститутивна народа и два ентитета.
Како Устав БиХ препознаје конститутивне народе као носитеље суверенитета Босне и Херцеговине, Изетбеговић одбијањем принципа да један народ другом не бира политичке представнике заправо Хрватима у БиХ отима њихов суверенитет и покушава их претворити у својеврсну националну мањину.
Но, како би са себе скинуо терет одговорности за негирање Устава БиХ, Изетбеговић у причу о постизању договора за измјене Изборнога закона БиХ, у складу с пресудом у предмету Љубић, уводи и странке тзв. бошњачке љевице. Тако каже: „Све у чему се сложе ХДЗ и љевичарске странке, ако нађу баланс у томе, СДА неће бити проблем. Свако рјешење гдје се они усугласе, неће бити проблем да се ријеши“.
Тиме не само да покушава „врућ крумпир“ промјена Изборнога закона увалити тзв. бошњачкој љевици, него зорно показује како на бошњачком политичком спектру не постоји никаква разлика у односу према Хрватима. Све су стране ту сложне и сматрају да Хрвате чим прије треба претворити у завичајно-фолклорну заједницу. К тому, показује и потпуно одсуство било какве жеље да се дође до рјешења, али и поткапацитираност СДА јер властитој опорби даје шансу да води политику у име Бошњака, иако је бошњачки народ доминантно гласовао за СДА на посљедњим изборима.
Потом долазимо до његова сјајног „открића“ да су представници међународне заједнице у БиХ заједно с СДА „кичма политичког живота у БиХ“.
„Међународна заједница се узда у СДА. То је кичма политичког живота у БиХ, то осјећам из контакта с њима. Ствари које су се рјешавале ми смо то рјешавали са међународном заједницом. Реформску агенду смо ми писали заједно с њима, акцизе заједно радили, закон о раду заједно. Ми смо главни сурадник. Да немате СДА и међународне заједнице, са оваквим недостатком унутарње кохезије и неспремности на компромисе, у овој земљи би настао неред. То двоје држи БиХ на окупу”.
Изетбеговић, пак, није овдје открио је ли СДА судјеловала у изради наметнутих амандмана на Устав БиХ и Изборни закон БиХ којим су одузета политичка права Хрватима и која су довела до тог да се бошњачким гласовима може изабрати хрватски члан Предсједништва БиХ, а што је ову земљу довело на зачеље свих еуроинтегративних процеса?
Је ли СДА судјеловала у изради наметнутог Статута за Мостар, због чега се у граду на Неретви избори нису одржали већ десет година?
Јесу ли спискови „неподобних“ политичара, којима је ОХР забрањивао политичко дјеловања, писани у централи СДА?
Је ли СДА судјеловала у креирању правосудног сустава у који грађани немају повјерење?
Одговоре на та питања могли бисмо чути у неком о сљедећих интервјуа бошњачког члана Предсједништва БиХ.
А како би „побјегао“ од проблема у властитом дворишту, Изетбеговић се окренуо према сусједнима – Хрватској и Србији. Тако сада отвара причу о границама, о кориштењу водних ресурса о „мостовима који затварају БиХ“. На тај начин он покушава дезавуирати јавности како у БиХ тако и у регији, јер тежиште пребацује на наводно лоше међудржавне односе како би скренуо позорност с процеса који се одвијају унутар БиХ. Тако изградњу мостова, кориштење водних ресурса и гранична питања он ставља у исту раван с Измјена изборног закона БиХ.
Но, напосљетку је ипак до краја открио карте и јасно казао како ће Бошњаци, као од шале, поновно наметнути Хрватима члана Предсједништва БиХ (феномен Комшић), и то због тога што Човић „иритира Бошњаке“.
„Ако господин Комшић ништа није радио годинама, рецимо, за њега је радио господин Човић својим односом према Додику, односом према Бошњацима, према Исламској заједници, изјавама о исламској држави. Тако да је испровоцирао Бошњаке и направио једну енергију на којој се врло лако без велика труда господин Комшић може вратити на позицију члана Предсједништва. Кад и ако се то догоди, сваки Хрват и онај који је против господина Човића ће морати у тај тамо ХНС и 90 посто ће бити резултат за господина Човића”.
Није, дакле, рекао како ће тамо неки „грађани“ изабрати Комшића за хрватског члана Предсједништва, него управо Бошњаци. Тешко је остати досљедан у тако замршеном клупку неистина и полуистина које плете предсједник СДА.
Коначан циљ бошњачке политике у БиХ, неовисно о тому је ли она „лијева“ или „десна“, је уништити државу трију конститутивних, уставотворних народа, и на њеним темељима изградити националну државу Бошњака. Први корак у остварењу тог плана је из политичке арене потпуно елиминирати Хрвате.
Но, већ на том првом кораку су запели, јер га покушавају провести већ пуних 18 година. Сад се надају, ако већ не може другачије, да ће „биологија“ и исељавање учинити своје (отуд и ликовање на вијести о исељавању Хрвата из БиХ) те покушавају што дуље задржати статус кво.
Цијена такве политике је уништавање државе БиХ и бошњачка је политика ту цијену изгледа спремна платити.
Изметбеговића ће на крају сам себи одгристи јаја и одвајањем Хрвата из заједнице немогућег остати на босанској тепсији са два раздвојена лонца сарајевски и бихаћки !!! Срби и Хрвати у БиХ требају се договорити и вратити територије Србима до Мостарске регије и тим успоставити заједничку границу а направити две тепсијице од муслимансе популације која је добила тј.отела србске територије уз помоћ тадашње хдз и хво и Ната!!! Те котлове оставити изоловане и препустити их самоуништењу!!!
Sve idé kako je dogovoreno odavno. HR za hrvate. SR za srbe a BiH za bosnjake.