- Чињеница је да нам раскорак између Устава и праксе није донио ни бољи живот, ни функционалнији, ефикаснији, рационалнији или мање скуп систем, нити је успоставио унутрашњу кохезију или повјерење. Десило су, заправо, све супротно томе
- Дјеловање високих представника погубно за БиХ. Много пута смо о томе упозоравали и у овој Народној скупштини и наводили бројне примјере њиховог манипулативног дјеловања којим су, излазећи из свог мандата, кршили међународно право и упорно контаминирали политички простор у БиХ, сврставајући се на страну једних, а радили против интереса других. То нису биле добре услуге неког међународног представника, већ оруђе којим се вршила нелегална централизација земље
- О нереду који је за собом оставио Валентин Инцко свједочи сама БиХ – тијесна, скучена, свађалачка мала, неуспјешна формација, тешка и својим грађанима и свом окружењу. Вјерујем да је могла бити много боља, али уз инволвираност толиких мешетара, једноставно речено, није јој се дало
- Новим уставним актом, Република Српска биће потврђена у свом пуном, дејтонском уставноправном капацитету, али и као модерна европска политичка заједница њених народа и грађана, која уважава све своје дејтонске и међународне обавезе
- ОХР и стране судије у Уставном суду БиХ, осим што су апсолутно неспојиви са процесом европских интеграција, представљају непроцјењиво средство бошњачке политике у обрачуну са Републиком Српском
ПРЕДСЈЕДНИЦА Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је, у обраћању на посебној сједници НСРС о враћању надлежности, да је Српска од потписивања Дејтонског споразума и успостављања постојеће БиХ, у континуитету била изложена различитим изазовима и притисцима.
– Посебно треба поменути оне који су политичке природе и усмјерени на умањење њене уставноправне позиције и Уставом гарантованих надлежности, с циљем потпуне реконфигурације уставне природе БиХ, као сложене државне заједнице коју сачињавају два ентитета и три конститутивна народа – рекла је предсједница Српске.
Она је истакла да се због разних интервенција, наметања и притисака, институционални живот у оквиру БиХ одвија супротно оном што је прописао Устав и да је то вјероватно јединствен примјер у цивилизованом свијету да институционални живот неке земље регулишу закони који нису у складу са уставним рјешењима, односно уставом те земље, јер из њега нису ни проистекли.
– Чињеница је да нам тај раскорак између Устава и праксе није донио ни бољи живот, ни функционалнији, ефикаснији, рационалнији или мање скуп систем, нити је успоставио унутрашњу кохезију или повјерење. Десило су, заправо, све супротно томе – рекла је предсједница Републике Српске.
Она је истакла да је дјеловање високих представника погубно за БиХ.
– Много пута смо о томе упозоравали и у овој Народној скупштини и наводили бројне примјере њиховог манипулативног дјеловања којим су, излазећи из свог мандата, кршили међународно право и упорно контаминирали политички простор у БиХ, сврставајући се на страну једних, а радили против интереса других. То нису биле добре услуге неког међународног представника, већ оруђе којим се вршила нелегална централизација земље, што је и произвело систем супротан Уставу, а у међуетничком смислу потпуно отуђење – нагласила је предсједница Цвијановић.
Она је рекла да „смо посљедњих мјесеци свједоци смо још једног таквог нелегалног дјеловања, којим је Валентин Инцко, на самом крају свог ионако бесмисленог битисања у БиХ, наметнуо измјене и допуне Кривичног закона БиХ, узурпирајући овлаштења демократски изабраних институција, на начин сасвим супротан европским принцишима, али и пракси демократског свијета“.
– О нереду који је за собом оставио свједочи сама БиХ, тијесна, скучена, свађалачка мала, неуспјешна формација, тешка и својим грађанима и свом окружењу. Вјерујем да је могла бити много боља, али уз инволвираност толиких мешетара, једноставно речено, није јој се дало – истакла је предсједница.
Међутим, додала је, „узимајући у обзир дешавања која су претходила овом недемократском и нелегалном дјеловању Валентина Инцка, а међу њима посебно покушаји отимања имовине Републици Српској од стране Уставног суда БиХ и њено неуставно додјељивање нивоу БиХ на регулисање, у којем и даље сједе троје страних судија, јасно је ко су и шта су прави окидачи за садашњу кризу у БиХ“.
Предсједница Републике Српске је рекла да је из тог разлога и сазвана данашња сједница Народне скупштине Републике Српске, те да је међу тачкама дневног реда је и Декларација о уставним принципима, кроз коју се још једном указује на базичне уставне принципе на којима почива дејтонска БиХ, а који су претходних година у континуитету релативизовани и грубо кршени, како од стране политичких актера са сједиштем у Сарајеву, тако и од стране одређених међународних актера, међу којима централно мјесто заузимају високи представници, који свих ових година дјелују као политички субјект са сједиштем у Сарајеву.
– У суочавању са грубим кршењем домаћег и међународног права, које за циљ има умањивање уставног капацитета Републике Српске, пред њеним институцијама, носиоцима најдоговорнијих функција, али и свим политичким актерима, поставља се основно питање: на који начин се ефикасно супротставити овом, усудићу се рећи, бесправном дивљању – истакла је предсједница.
Она је нагласила да се у „малициозним интерпретацијама актуелне кризе у БиХ, посебно од оних који су ту кризу и продуковали, готово свакодневно чују измишљотине о некаквом рату или узурпирању нечег што наводно припада нивоу БиХ“.
– Република Српска нема намјеру узурпирати било шта што по Уставу припада неком другом нивоу власти. Ниједна активност институција Републике Српске не излази и неће излазити из уставног оквира, нити ће угрозити Уставом предвиђену расподјелу надлежности – поручила је предсједница Цвијановић.
Она је нагласила да је Народна скупштина Републике Српске, као највише представничко тијело, право мјесто да се још једном истакне да на политичкој агенди у Српској не постоји никакав рат или сецесија.
– Наша једина платформа дјеловања јесте заштита уставноправног положаја Републике Српске, онако како је он предвиђен Дејтонским споразумом и његовим Анексом 4 и отварање могућности за коначно искрене и партнерске односе са политичким представницима других народа. Цијенимо да би ово служило очувању и оздрављењу БиХ – рекла је предсједница Српске.
Предсједница Цвијановић сматра да је то „пријеко потребно јер је већ годинама на сцени једнострано, лобистичко и адвокатско дјеловање појединих међународних фактора искључиво у корист једног конститутивног народа чији политички представници, све док имају такве адвокате на својој страни, одбијају могућност било каквог дијалога са политичким представницима друга два народа о свим питањима кључним за судбину БиХ“.
Подсјетила је да је позив за разговоре упућен, између осталог, и на основу закључака Народне скупштине, али и на друге начине, те да су такви позиви редовно игнорисани.
– Али, ми и даље позивамо на разговоре и наставићемо то да радимо, јер мултиетничка земља, која није у стању да одговори потребама свих, није у стању да постане успјешна – сматра Цвијановић.
Предсједница Српске је истакла да је, када се погледају ефекти свих нелегално наметнутих одлука и стање у којем се упорно налази БиХ, јасно да је Република Српска доведена у ситуацију у којој, уколико жели да задржи своје основне прерогативе, мора да реагује.
– Ми сматрамо да је једина права и једина могућа реакција она која се реализује правно-политичким инструментима који су нам на располагању управо на основу Дејтонског споразума, Устава БиХ, Устава Републике Српске и међународног права. Дакле, ово није револуција и ми нисмо никакви ни револуционари, ни побуњеници, већ људи који желе уставни ред, а не неред, и који желе очување оних вриједности и принципа који су дали шансу БиХ да након тешког рата отпочне свој нови живот и сама управља својим процесима – рекла је предсједница Цвијановић.
У тим процесима, додала је она, у којима би учествовали домаћи актери, била би појачана и улога и одговорност свих за очување заједничке земље.
– Чувати ОХР, стране судије, водити међународну и домаћу кампању против оних са којима наводно желите заједно живјети, правити нелегалним интервенцијама истог тог ОХР-а и тих страних судија простор за доминацију, не води БиХ у будућност, већ у упорно самооспоравање – поручила је предсједница Републике Српске.
Она је рекла да се једино враћањем у легалне токове и процесе ова криза може превазићи и тиме уједно помоћи и БиХ да нормално профункционише.
– Истини за вољу, тој дејтонској БиХ никада и није пружена права шанса, јер се од самог почетка настојала вршити ревизија њене уставноправне структуре. Гледајући цјелокупан конгломерат различитих тијела, агенција, институција који је током година успостављен на БиХ нивоу, јасно је да су ријетке оне надлежности које су пренесене са ентитетског на ниво БиХ у складу са уставноправним рјешењима, односно на основу споразума између ентитета, а да је највећи број њих креиран непосредном интервенцијом високих представника или представљају резултат различитих међународних или европских пројеката – рекла је предсједница Цвијановић.
Она је додала и да је „чињеница да су многа од наметнутих законских рјешења верификована у Представничком дому Парламентарне скупштине, али да су и даље неуставна“.
– Наиме, не смије се изгубити из вида да потврђивањем оваквих законских рјешења у ПС БиХ није отклоњен веома битан процесни недостатак који се огледа у чињеници да високи представник, у складу са важећим позитивноправним рјешењима, не може бити овлашћени предлагач пред ПС, што таква законска рјешења, без обзира на њихово потврђивање, чини нелегалним – истакла је Цвијановић.
Она је нагласила да постојећа ситуација и потреба за рехабилитацијом изворних уставних рјешења пред Републику Српску поставља задатак израде новог уставног акта, што и представља једно од опредјељења исказаних кроз Декларацију о уставним принципима.
– Таквим новим уставним актом, Република Српска биће потврђена у свом пуном, дејтонском уставноправном капацитету, али и као модерна европска политичка заједница њених народа и грађана, која уважава све своје дејтонске и међународне обавезе – рекла је Цвијановић.
Предсједница Српске је подсјетила да су гашење ОХР-а и одлазак страних судија из Уставног суда БиХ садржани и у условима за приближавање Европској унији, те да је давно истекло вријеме кад је требало да напусте домаћи систем.
Свако њихово даље задржавање, рекла је предсједница, чини БиХ још неспособнијом да развије унутрашњи дијалог потребан за њено оздрављење.
– Сматрам да би БиХ данас била далеко успјешније друштво да је Европска унија имала стварну и ефективну видљивост и простор за дјеловање. Са ОХР-ом и страним судијама, и тај пут, је, нажалост, обесмишљен стварајући увјерење да служи једино уставној трансформацији при чему се фингира европска перспектива. Нажалост, то тако изгледа – рекла је Цвијановић.
Она је нагласила да ОХР и стране судије у Уставном суду БиХ, осим што су апсолутно неспојиви са процесом европских интеграција, представљају непроцјењиво средство бошњачке политике у обрачуну са Републиком Српском, што потврђују и јавно изнесени ставови политичких актера из Сарајева.
– Да ли је нормално или ненормално реаговати на то стање? Нормално је, ако земља хоће да буде нормална. Да ли је уопште могуће градити будућност у земљи у којој се неки од конститутивних народа, а сада су то два од три, па све и да је само један, боре за права која им по Уставу припадају? – пита предсједница Републике Српске.
Она је рекла и да је „настојање Републике Српске да се супротстави насиљу којем је изложена, по правилу суочено са пријетњама санкцијама“.
– Онима који их призивају и који њима пријете, јер се позивамо на Устав и тражимо провођење Устава и заговарамо истинску мултиетничност, морамо рећи да су у свијести грађана Републике Српске таква времена давно прошла. Треба их питати и шта ви то хоћете од нас да ћутимо, трпимо и чекамо да нас у потпуности затрпају мржња и деструкција политичког Сарајева? И онда ћете нас санкционисати јер нећемо да то чекамо? – упитала је предсједница.
Она је поручила да су Република Српска и њени представници отворени за дијалог са свима, али да неће пристати на даље угрожавање позиције Републике, под плаштом прављења неке имагинарне функционалности БиХ у којој ће се наставити приватизација и узурпација права других уз прављење простора за доминацију једних.
Предсједница Цвијановић је рекла и да не искључује могућност да неке функције буду обједињене ако ће значити бољу проходност за грађане и ефикасност институција, али да то морају бити домаћа рјешења, до којих се дошло разговором и вољом свих, а не, како је рекла, наметањем високих представника или неуставним одлукама Уставног суда на крајње манипулативан и некредибилан начин, који све држи у статусу експеримента без стварне визије о томе како градити заједничку будућност.
– При томе, морам рећи да се дебата о важним питањима не може одигравати само на нивоу БиХ јер сваки ниво власти, а то значи и БиХ и Република Српска и ФБиХ и дистрикт Брчко, имају своје институције и своје демократски, легално изабране представнике који једини могу да креирају рјешења по било којем питању, а покушаји наметања рјешења од стране високог представника не само да су неспојиви са европским путем БиХ, већ и основним цивилизацијским вриједностима на европском континенту у трећој декади 21. вијека – истакла је Цвијановић.
Предсједница Српске је рекла и да се „чини да су се многи према БиХ од почетка односили само као према експерименту, као што данас видимо, прилично неуспјешном“.
– Декларација о уставним принципима требало би да потврди нашу политичку опредијељеност за очување и поштовање Устава, као саставног дијела Дејтонског споразума, који је дао шансу да се кроз успостављање мира и новог уставно-политичког система, одвија и нови живот БиХ. Он је отворио и могућност да се договором и консензусом мијења све што сами процијенимо да треба мијењати, али није никоме споља дао право да то чини нелегалним методама, јер се међународни уговори могу мијењати анексима страна, а не одлукама ненадлежних органа – истакла је она.
Предсједница је додала да је јасна и одредба о уставном дисконтинуитету јер је Устав БиХ дио међународног уговора који није ни донесен ни ратификован од било којег органа у БиХ.
– Јасно је и да споразумима ентитета, као што су они о одбрани, порезу на додату вриједност и Високом судском и тужилачком савјету нису претходиле измјене и допуне Устава БиХ да би се створио уставни основ који прописује његов члан 3.3.а, нити је било накнадних уставних измјена. Такође и да споразуми које у складу са Уставом закључе два ентитета сами по себи не представљају амандмане на Устав који би га мијењали, што је, коначно, утврдио и сам Уставни суд БиХ још 2006. године – подсјетила је предсједница Цвијановић.
Она је навела да се Декларацијом подсјећа и на уставом утврђену одредбу да ниједан ентитет не смије пријетити или користити силу против другог ентитета, нити улазити на територију другог ентитета, што бесмисленим чини све приче о рату из Сарајева, ако се стране заиста придржавају Дејтонског споразума и Устава БиХ.
Такође, додала је, Декларација подсјећа и на Уставом предвиђено асиметрично уређење, те чињеницу да БиХ није јединствена изборна јединица, већ да су то ентитети. Њиме је, навела је предсједница, предвиђена јасна заштита колективних права, како ентитета, тако и њених конститутивних народа у заједничким институцијама БиХ.
Ова декларација је, рекла је предсједница Републике Српске, и снажан подсјетник на уставна рјешења у погледу финансирања трошкова заједничких институција БиХ путем буџета БиХ, о сфери правосуђа и, коначно, о уређењу комплетног институционалног живота.
Предсједница Српске је поручила да је Република Српска отворена за дијалог са свима и потпуно спремна да поштује своје обавезе проистекле из међународног уговора којим је успостављена БиХ.
– Институције Републике Српске желе и спремне су да учествују у свим процесима којима ће се БиХ унапређивати као заједничка држава њених равноправних конститутивних народа и свих грађана који у њој живе – истакла је предсједница Српске.
Додај коментар