- Ако се на суду докаже да је силоватељ крив, његов адвокат може говорити о неподношљивим патњама свог клијента, описујући како се осећао као жена цео живот и патио. Па одједном – када је видео да поред пролази природна жена – силовао је само због својих великих душевних патњи
- Можда би ово прошло незапажено да у Единбургу не живи књижевница Џоан Роулинг. Да на свом Твитер-налогу није написала: „Не могу да ћутим! Исмејавши притом своју шкотску полицију. Имајте на уму да морате бити аутор суперпопуларне дечије бајке, најбогатији писац на свету, суперзвезда и идол неколико генерација – да бисте имали прилику да кажете: људи, може ли силоватељ да се прогласи за жену?
- „Жене“ на Западу више не постоје, то је сада дубоко застарела и прилично непристојна реч. Главни медицински часопис „Lancet“ већ вас и мене, драге читатељке, назива „телима са вагинама”. Постоји и опција „особе са јајницима“...
- У октобру је Универзитет у Сасексу отпустио 48-годишњег експерта за гендерну теорију Кетлин Сток. Зато пто се усудилада тврди да трансродне особе нису жене и да је немогуће променити биолошки пол. А није остало само на томе. Студенти-активисти су претукли Сток и гурнули је под аутобус. Још јој прете убиством и малтретирају је на друштвеним мрежама…
Аутор: Викторија НИКИФОРОВА
У ШКОТСКОЈ – планинској сепаратистичкој енклави северно од Енглеске – нова нормалност поставила је још један рекорд.
Локална полиција је пристала да силоватељ има право да се приликом хапшења прогласи за припадника било ког пола! Односно: да може да се прогласи за жену, а полицајци ће то морати да унесу у записник о увиђају.
И да га у складу са тим третирају.
Предности које преступник тиме добија су очигледне. Ако се на суду докаже да је крив, адвокат може говорити о неподношљивим патњама свог клијента, описујући како се осећао као жена цео живот и патио. Па одједном – када је видео да поред пролази природна жена – силовао је само због својих великих душевних патњи.
А на крају – уместо да заглави у затвору – да буде упућен само на !психолошку рехабилитацију“.
Уколико му цела ова игра ипак не прође, зликовац ће бити упућен у женски затвор. Тамо су услови много блажи, а неће му бити тешко да силује следећу жртву. Такви преседани већ постоје.
Последњих година осуђени за силовања се у енглеским затворима масовно декларишу као трансгендери. И, траже хитно пребацивање у женске затворе. Само су невероватни напори адвоката и заштитника људских права успорили овај процес.
Шкотско законодавство је, иначе, састављено на старински начин, у складу са биологијом и здравим разумом.
У тој земљи се силовањем сматра присилни полни однос уз помоћ пениса. Али, сада власници пениса могу да се прогласе женом.
Можда би ово прошло незапажено да у Единбургу не живи књижевница Џоан Роулинг.
Да на свом Твитер-налогу није написала: „Не могу да ћутим!“ Исмејавши притом своју шкотску полицију.
Имајте на уму да морате бити аутор суперпопуларне дечије бајке, најбогатији писац на свету, суперзвезда и идол неколико генерација – да бисте имали прилику да кажете: људи, може ли силоватељ да се прогласи за жену?
Њу ће можда чак и чути.
Ово није први пут да се Роулинг заузела за своје сестре.
Претходни пут је била огорчена што су трансгендери почели да жене називају „особама са менструацијом“.
За тај свој став дебело је платила.
Корпорације су пораскидале уговоре са њом, глумци који су се прославили у „Хари Потеру“ одрекли су је се, издавачи су почели да одбијају да штампају њене књиге, а постала је и предмет мржње на друштвеним мрежама.
Узгред, њен демарш није довео ни до чега. Реч „жене“ доследно и методично се избацује из савременог речника.
Главни медицински часопис „Lancet“ већ вас и мене, драге читатељке, назива „телима са вагинама”. Постоји и опција „особе са јајницима“.
„Жене“ више не постоје, то је сада дубоко застарела и прилично непристојна реч. Међутим, на томе се прича не завршава.
У новембру су трансродни активисти на друштвеним мрежама објавили фотографију куће Роулинг и њену адресу. Одмах је добила претње смрћу.
Надам се да ће јој светска слава и вишемилионски капитал омогућити да се спасе. Али, обратите пажњу како се све брзо окренуло: како је одбрана трансродних особа довела до тога да жена, која се усудила да проговори против тог лудила, апсолутно ризикује свој живот.
Да ли су животи жена уопште важни?
Ово је данас веома упитно.
Једно је ако имате геј оријентацију, тамну боју коже, инвалидитет, ментални поремећај, зависност или- још боље – све то заједно. Али, ако то немате, а дозволите себи да говорите против нове нормалности – нико за вас неће дати ни новчић.
Тужно је гледати како су се под ударом нашле ватрене феминисткиње.
Радикали, који су деценијама ударали по патријархату, побожно се држећи курса и усрдно се колебајући са „линијом партије“ – одједном су се суочили са невољом одакле је нису очекивали.
У октобру је Универзитет у Сасексу отпустио 48-годишњег експерта за гендерну теорију Кетлин Сток. Зато пто се усудилада тврди да трансродне особе нису жене и да је немогуће променити биолошки пол.
А није остало само на томе.
Студенти-активисти су претукли Сток и гурнули је под аутобус. Још јој прете убиством и малтретирају је на друштвеним мрежама. А Сток, за разлику од , нема пара за обезбеђење.
Увек је тужно гледати како револуције једу њихову децу.
Дантон је претио Робеспјеру док су га водили ка гиљотини. Робеспјер је до ње стигао само неколико месеци касније.
Ужас је у томе што ова револуција у законима, нравима и моралу води формирању неколико привилегованих `сталежа`, али ће гејеви, лезбејке, трансгендери, квири и све дугине нијансе сукобити у пакленом обрачуну и на најсуровији начин маргинализовати већину.
Од свих тих разрачуна – који су почињали од невиних спорења око заменица „он“, „она“ и „они“ — највише ће страдати већина жена. Оне обичне цисгендерне, оне које воле мушкарце, које раде, остају у другом стању и рађају.
Њих у „новој нормалности“ као да уопште нема, иако у буквалном смислу стварају ивот и богатство наше планете.
Забрањује се да буду називане женама. А могу да буду тучене, силоване и убијане – до миле воље. Вређане и малтретиране – такође.
Да ли сте видели много активисткиња које се боре за реална права жена, рецимо – на боловање и породиљско?
Неее!
Активисткиње се сликају у топлесу. Или репују по црквама.
Нормалних жена нема ни у филмовима, ни у модном, ни у шоу-бизнису. А убрзо ће их почистити и из спорта — остаће само трансгендери.
Жена на Земљи су милијарде, а свој глас немају.
Жене су најугњетаванија и осуђена на безгласност – не мањина, већ већина човечанства.
Жене сатерују у нова гета управо оне западне земље у којима је изгледало да су жене успеле да у своје време остваре неку равноправност.
У Шкотској би могле да о себи данас говоре: „Ја сам обична шкотска жена коју су тукли трансгендери и застрашивали гејеви“
Гвинт је, међутим, у томе што оне то немају где да кажу. За њих трибина не постоји. А и сама реч „ жена“ постала је безмало некоректна.
Ове јесени је у студентском удружењу Кембриџа представник за женска питања постао мушкарац – 21-годишњи Мајло Ејре-Морган. И, одмах је објавио да су „биолошке жене“ по својој природи крањи десничари (читај: склоне фашизму) и да се он зато спрема да од њих штити трансгендере и представнике других маргинализованих гендера.
Сви знамо да Кембриџ није тек универзитет. Да се ту кују британски партијски кадрови и да ћемо младог Мајла, ако негде не омане, још гледати на високим положајима глобалне бирократије. Јер, то је тенденција.
У једном уваженом листу читам како постарији критичар жену-режисера назива „режисерком“. То је солидан критичар који је увек писао „отмено суптилно и умно“, а сада се види како га то `боде`, па покушава да помало иронише.
А у свему, у суштини, нема ничег смешног.
Све те „ауторке“, „режисерке“ и сличне кованице чисто су изругивање женама.
То „к“ су у 19. веку убацивали када су, на пример, хтели да о некој глимици (актриси) нешто презриво напишу, па су је називали „актјорком“.
Зар су Татјана Лиознова, Лариса Шепитко и Динара Асанова биле режисерке?
Зар је Мајя Плисецкаја била „танцјорка“, а Марина Цветајева — ауторка?
Дискриминација жена почиње са таквим језичким експериментима, а завршава се оним што сада посматрамо у Шкотској.
А то је веома кратак пут. Свега неколико година.
Хајде да и не крећемо тим путем.
Додај коментар