- У време трајања операције „Фарз“ (Божја заповјед) Армије БиХ 1995. на подручју Завидовића и Возуће, припадници одреда „Ел муџахедин“, међу којима и борци из афроазијских земаља, починили су више од 50 убистава ратних заробљеника, цивила и санитетског особља српске националности. И одсјецањем глава, а методе мучења и злостављања подразумјевале су – одсјецање ушију, наношење убодних рана по разним дијеловима тијела…
- Јединице Другог и Трећег корпуса Армије РБиХ са преко 23.000 војника извршиле су напад на подручје које је имало мање становника од војника у нападу. У нападу муџахедина, војника Сакиба Махмуљина и полицајаца под контролом Шефика Џаферовића спаљено је до темеља 66 села, уништено преко 5.000 кућа, 12 цркава и један средњовјековни манастир, срушена гробља, од којих су нека стара и преко пет вијекова, убијено 465 војника и цивила, те протјерано више од 22.000 људи
- Кључни свједок који је изазвао буру реакција и негодовања у радикализованој бошњачкој јавности био је генерал Фадил Хасанагић. Он је потврдио да су припадници одреда „Ел муџахедин“ били у сталном контакту с Махмуљином и извршавали његова наређења
Аутор: Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ
КАДА је Тужилаштво БиХ, по налогу главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца, отворило истрагу против генерала Сакиба Махмуљина 2012, на терет му је стављен удружени злочиначки подухват у извршењу кривичног дјела ратни злочин – геноцид.
Оптужница, која је подигнута послије тога, умањила је његову одговорност и имала полазиште у тзв. командној одговорности, при чему је редукована на мањи број непобитно утврђених злочиначких аката.
Маратонско суђење генералу Сакибу Махмуљину окончано је послије пет година крајем јануара 2021. првостепеном пресудом и затворском казном од 10 година затвора.
Махмуљин није одслужио казну већ се чекала одлука Апелационог вијећа Суда БиХ којом је поништена пресуда и наложено ново суђење које је ових дана подигло јавност на ноге.
Оптужени Сакиб Махмуљин се и у обновљеном суђењу терети да је у вријеме рата и оружаног сукоба у БиХ као командант 3. корпуса Армије РБиХ, у чијем саставу је дјеловао и одред „Ел муџахедин“, поступао противно одредбама међународног хуманитарног права и Женевских конвенција.
У време трајања операције „Фарз“ (Божја заповјед) Армије БиХ 1995. на подручју Завидовића и Возуће, а у којој су припадници одреда „Ел муџахедин“ починили ратне злочине над заробљеним војницима и цивилима српске националности, Махмуљин није ништа предузео како би то спријечио, а након почињеног злочина извршиоци нису кажњени.
Подсјетимо, припадници одреда „Ел муџахедин“, међу којима и борци из афроазијских земаља, починили су више од 50 убистава ратних заробљеника, цивила и санитетског особља српске националности. Препознатљив знак њиховог дјеловања било је одсјецање глава, а методе мучења и злостављања подразумјевале су – одсјецање ушију, наношење убодних рана по разним дијеловима тијела, везивање и премлаћивање разним предметима, везивање заробљеника у згрченом положаје са омчама око врата, које би се услијед помјерања стезале и гушиле жртве.
Од посљедица злостављања многе жртве су имале трајне посљедице и инвалидност.
Након рата пронађени су посмртни остаци само десетак жртава које су идентификоване и сахрањене, док се за тијелима осталих још увијек трага.
Махмуљин се терети да је починио кривично дјело – ратни злочин против ратних заробљеника, ратни злочин против рањеника и болесника и ратни злочин против цивилног становништва.
Пред Судом БиХ свједочило је око 70 свједока оптужбе од којих је њих 11 дало исказе уз мјере заштите. Приложено је више од 900 доказних материјала, којим је потпуно доказана кривица оптуженог.
Операције „Фарз 95“ и „Ураган 95“, које су водиле јединице муслиманске Армије РБиХ са муџахединима одреда „Ел муџахедин“, пратила су најмасовнија ритуална клања у историји ратовања.
Након што су муџахедини уз подршку НАТО авијације освојили коту Паљеник, јединице Другог и Трећег корпуса са преко 23.000 војника Армије РБиХ извршиле су напад (на подручје које има мање становника од војника у нападу) на нешто више од 4.000 војника.
У нападу муџахедина, Махмуљинових војника и полицајаца под контролом Шефика Џаферовића спаљено је до темеља 66 села, уништено преко 5.000 кућа, 12 цркава и један средњовјековни манастир, срушена гробља, од којих су нека стара и преко пет вијекова, убијено 465 војника и цивила, те протјерано више од 22.000 људи.
Војна операција НАТО снага под именом „Намјерна сила“, покренута десет дана прије напада муџахедина на Возућу, манифестовала се рушењем свих радио-релејних уређаја и средстава везе Војске Републике Српске на Озрену, те најбитнијег релеја, названог по највишој коти на том дијелу „Краљица“, и представљала је директну подршку муџахединима из ваздуха.
Иако су прва ритуална клања извршена и у Тешњу, под покровитељством тадашњег шефа полиције Шемсудина Мехмедовића, ипак су на возућком, озренском ратишту, у зони одговорности некадашњег начелника ЦСБ Зеница а данас члана Предсједништва БиХ Шефика Џаферовића и команданта Трећег корпуса Армије РБиХ генерала Сакиба Махмуљина, ови злочини били нека врста идентификационог кода.
Иако су исказе давали бошњачки официри безбједњаци и аналитичари, кључни свједок који је изазвао буру реакција и негодовања у радикализованој бошњачкој јавности био је генерал Фадил Хасанагић.
Формално, Фадил Хасанагић је именован за главног команданта операције „Фарз“ и као командант 35. дивизије био је дужан да заузме трећину Озрен планине, спали Возућу и друга насеља. Током свједочења пред Судом БиХ он је потврдио да су припадници одреда „Ел муџахедин“ били у сталном контакту с Махмуљином, извршавали његова наређења и о својим потезима директно га извјештавали.
„Муџахедини су искључиво слушали наредбе генерала Махмуљина и он је могао спрјечити њихове злочине“, свједочиће Хасанагић пред судом БиХ.
О злочинима муџахедина Махмуљин је усмено и писано био обавијештен, и од свог помоћника за обавјештајне послове Едина Хусића, и то службеном забиљешком од 15. 9. 1995. у којој „му препоручује“ да се изврше „провјере“ у логору муџахедина.
Хасанагић је пред судом открио посебан статус који су имали муџахедини, те потврдио улогу Махмуљина и других генерала, а прије свега улогу Алије Изетбеговића.
Свједочио је о детаљима посјете тадашњег команданта Главног штаба Расима Делића, Сакиба Махмуљина и предсједника Алије Изетбеговића 35. дивизији у Завидовићима, када их је упознао о стању у зони одговорности дивизије, додавши да му је Махмуљин, одмах након рапорта, наредио да напусти мјесто смотре.
https://www.pecat.co.rs/2021/12/pisma-iz-tamnog-vilajeta-pomilovanje/
Додај коментар