Додик: Позвао сам Бореља да нам достави доказ да Српска крши Устав БиХ

• „Питао сам га: гдје пише да БиХ има право на правосуђе? Ако то има, ми смо спремни да прихватимо ту аргументацију”
• “Ми смо они који бране уставни поредак овдје, а не рушимо га! То сам успјешно објаснио комесару Борељу. Сав разговор се вртио око тога како је неопходно завршити уставну, односно изборну реформу. То, нажалост, не иде, али они имају оптимизам у том погледу да ће Бошњаци и Хрвати успјети да заврше тај договор”
• Додик је свима који високог представника позивају на дјеловање поручио да Република Српска неће поштовати његове одлуке: „Шта може да уради? Да забани политички рад Милораду Додику и да каже да ме искључује из Предсједништва? Ето, нека ураде ако мисле да им то рјешава проблем. Мислим да не рјешава, јер проблем није Милорад Додик. Проблем је њихова илузија да могу да подвалама урушавају наше институције“

СРПСКИ члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да је високом представнику ЕУ за спољну политику и безбједност Жозепу Борељу у телефонском разговору, који је трајао готово сат и по, успјешно објаснио да Република Српска брани уставни поредак у БиХ и не руши га, како се то тврди.

“Основна питања која су била у фокусу јесу стереотипи који су просути у вези са терминима како ми рушимо Устав БиХ, што наравно није тачно. Позвао сам га да нам достави доказ о томе како ми рушимо Устав. Гдје пише да БиХ има право на правосуђе? Ако то има, ми смо спремни да прихватимо ту аргументацију”, рекао је Додик данас новинарима у Лакташима.

Он је Борељу јуче поручио да нигдје нема става да је БиХ надлежна за правосуђе, осим у дијелу Уставног суда БиХ, и зато Република Српска има право да се прилагоди уставном систему БиХ.

“Ми смо они који бране уставни поредак овдје, а не рушимо га! То сам успјешно објаснио комесару Борељу. Сав разговор се вртио око тога како је неопходно завршити уставну, односно изборну реформу. То, нажалост, не иде, али они имају оптимизам у том погледу да ће Бошњаци и Хрвати успјети да заврше тај договор”, рекао је Додик.

Он је поновио став да ће из Републике Српске подржати договор који се постигне у Федерацији БиХ /ФБиХ/, али само за два нивоа, а то је Предсједништво и Дом народа.

“То ћемо подржати, јер то се и тиче њих, иако се дијелом Дом народа тиче и нас, али рјешење које буде за Хрвате, биће прихватљиво и за нас Србе у ФБиХ”, рекао је Додик.

Он је рекао да све остало у уставном законодавству мора да буде предмет договора у коме ће Република Српска веома видљиво бити укључена.

“Нико не треба да има илузије да ћемо ми подржати нешто што се договори изван ова два питања – Предсједништва и Дома народа, а да ми не будемо дали нашу сагласност претходно или да не будемо учествовали у томе и не будемо задовољни тим рјешењем. То сам пренио господину Борељу”, рекао је Додик и додао да су “морали да иду у детаље”, јер када кажете да нешто подржите, они то пребаце на општи ниво да ви “подржавате све”.

Додик истиче да је са Борељом договорио да се виде и да о томе разговарају у четири ока ако је потребно.

“Он је најавио могући долазак у БиХ и наравно да је добродошао”, рекао је Додик и додао да не може ништа лоше да каже о Борељу и да је ово био коректан разговор у коме су размијенили мишљења.

Српски члан Предсједништва подсјетио је да је БиХ у сложеној, систематској кризи базичних односа који никада нису били успостављени, да БиХ има “једног лажљивог човјека који се представља високим представником”.

“Они не знају ни сами са собом шта да раде и једина се овдје конструктивно односи према свему Република Српска која жели и види да је једино овдје могуће функционисање у складу са Уставом БиХ и ономе шта пише у њему, а не према ономе шта неко тумачи”, рекао је Додик.

Он је указао да се не могу кроз тумачење значајно мијењати уставне одредбе.

“Тачно се зна, ако је БиХ своје питање територија ријешила кроз термин да 51 одсто припада ФБиХ, а 49 одсто Републици Српској и ако је кроз Устав речено да све оно што изричито није дато БиХ припада ентитетима, то значи да је ријешено и питање шума и пољопривредног земљишта и државних и других јавних добара и да то није питање које сад треба поново постављати, како то отвара сада Уставни суд. То је питање претходно ријешено. Нема разговора о томе”, нагласио је Додик.

Он каже да, нажалост, Европљани то не желе да разумију и упорно гурају Републику Српску да “иде на парламент БиХ”, како они то зову.

“Он се не зове тако. Он се зове Парламентарна скупштина, а то по дефиницији није парламент, него је скупштина, а то је збир представника различитих скупштинских нивоа на неком простору, као што имате Парламентарну скупштину Савјета Европе, гдје иду делегације из парламената. Тако из нашег парламента делегација Народне скупштине Републике Српске од пет људи иде у Дом народа БиХ. Према томе, то није оно што они желе да направе. Они желе да направе владу од Савјета министара, што он није по дефиницији. Савјет министара је помоћни орган Предсједништва БиХ и тако пише у Уставу и Дејтонском споразуму, али они покушавају упорно да од тога направе владу”, нагласио је Додик.

Он је указао и да сада хоће од ове парламентарне скупштине, направе парламент, што је њихова политичка воља, али Република Српска треба да остане на позицији одбране Устава, што је покушао да објасни Борељу.

“Не знам колико сам успио или нисам, али сам веома јасно рекао да ми настављамо са спровођењем наше политике коју смо утврдили у вези са надлежностима и сви напори које смо имали у претходних 20 година да се дефинише шта је надлежност БиХ, шта је ентитета, кантона и тако даље, никада нису уродили плодом, зато што се прикривено, пузајући, хтјело пренијети што више надлежности и да се то замрзне”, рекао је Додик.

Српски члан Предсједништва БиХ је указао да не може реформа, како кажу у Сарајеву, од прије 10 или 15 година, а која је била антиуставна, да буде оправдање за понашање као у складу са Уставом.

“Устав је прекршен много раније, прије 14 или 15 година, када су антиуставно спровођене реформе. Чак постоји и одлука Уставног суда која каже да чак и договор ентитета о одређеним надлежностима попут војске, не значи да је то уставно. Уставно је само оно што пише у Уставу. А пошто Устав није додао да је уставна надлежност БиХ одбрана, то није уставно. Наравно, ово су тумачења. Европљани ће заједно са муслиманима наставити да бране свој неред који су посијали у посљедњих 20 година око уставних надлежности, и даље ће наставити да тврде како је Милорад Додик овакав или онакав”, каже он.

Додик је нагласио да они и даље неће да прихвате оно што представници Републике Српске упорно говоре – да не желе и неће због њеног статуса довести у питање мир на овим просторима, али неће ни одустати да се боре за своја права, што је легитимно политичко понашање.

“Када су прошли избори 2018. и муслимани – Бакир Изетбеговић и други готово годину и по дана нису хтјели да формирају Савјет министара, и када смо ми причали са Европљанима, они су ширили руке и нама рекли – они су се одлучили да се тако политички понашају, а када се ми тако политички понашамо, онда ми немамо право на то”, указао је Додик.

За Српску не постоји закон који је Инцко наметнуо

– Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик истакао је да за Републику Српску не постоји „закон о забрани негирања геноцида“, који је наметнуо бивши високи представник у БиХ Валентин Инцко, те да ће републичке институције заштити сваког против кога буду покренуте истраге и процедуре у том смислу.

Додик је новинарима рекао да није добио позив на саслушање због кршења овог закона, те да се неће одазвати уколико га добије.

„У Српској тај закон не важи и не примјењује се. Тако је одлучила Народна скупштина и то нико не може да поништи, па ни /Кристијан/ Шмит. Он је индивидуално лице. Ако то уради, тужићемо га на све стране свијета“, каже Додик.

Он је напоменуо да је идеја била да се кроз причу о забрани негирања геноцида отвори широко поље за политичку дисквалификацију Републике Српске и српског народа, у смислу да је то „геноцидни народ и геноцидна творевина“.

„И да се једног дана кроз медијску пропаганду дође до ситуације да треба укинути Српску, јер не може да постоји нешто што је геноцидно. Ако имају поштену намјеру, а не ту, онда ће прихватити онај закон који смо ми предложили, а то ће бити тест и нашег даљег учешћа у раду у заједничким институцијама“, рекао је српски члан Предсједништва БиХ.

Додик је навео и да је Република Српска свој однос према наметнутом Инцковом закону одредила кроз закључке Народне скупштине Српске и одлуком да се на заједничком нивоу учествује само када су на дневном реду питања од интереса за Српску.

„То поштујемо, што смо и показали на прошлој сједници Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, гдје смо гласали за развојне пројекте Српске, а нисмо оштетили ни Федерацију БиХ, јер је био један пројекат из тог ентитета Сва друга питања нису добила нашу подршку“, истакао је Додик.

Оцијенио је апсурдном ситуацију у којој међународна заједница напада власт у Српској јер остаје досљедна одлукама и не учествује у раду институција на БиХ нивоу, док опозиција из Српске говори да су закључци прекршени.

„Коме је ту вјеровати? Ко лаже? Да ли ови из опозиције или они тамо? Једино се ми понашамо досљедно у том погледу и наставићемо тако“, нагласио је Додик.

Он је потврдио да ће бити подржани сви развојни пројекти, док рјешавање политичких питања искључиво зависи од тога када ће бити склоњена из правног промета „брљотина задњег високог представника“.

„Послије њега нема високог представника у БиХ, јер овај који се сад тако представља није именован на ту функцију како је предвиђено“, рекао је Додик.

Он је свима који високог представника позивају на дјеловање поручио да Република Српска неће поштовати његове одлуке.

„Шта може да уради? Да забани политички рад Милораду Додику и да каже да ме искључује из Предсједништва? Ето, нека ураде ако мисле да им то рјешава проблем. Мислим да не рјешава, јер проблем није Милорад Додик. Проблем је њихова илузија да могу да подвалама урушавају наше институције“, сматра Додик.