- Известилац Европског парламента за Србију Владимир Билчик рекао је да је одлука Србије да се не придружи санкцијама Русији „одлучујућа” у односима Србије са ЕУ. Ово је злокобни знак за Србију, а у данима и недељама пред нама видећемо какве ће казне или осуде изрећи ЕУ на рачун Србије, која је званични кандидат за ЕУ
- Због статуса земље кандидата, Србија мора постепено да усклађује своју политику са ЕУ, укључујући и спољну политику. Али, Србија поштује своје традиционално пријатељство са Русијом, па је природно што одбија да уведе санкције Русији
- Србија избегава да буде део новог хладног рата предвођеног од стране вашингтонске елите, која по сваку цену жели да задржи добитке и привилегије које је стекла током претходне једнополарне владавине Сједињених Држава
- Биће занимљиво пратити како ће се ова нова глобална криза одразити на Балкан, ту традиционалну раскрсницу Истока и Запада и, посебно, на Србију, као можда једину преосталу суверену и независну државу у региону
Уводна уредничка напомена: Дана 2. марта, на 11. ванредној специјалној седници Генералне скупштине УН гласано је за предлог резолуције коју су заједно предложиле Украјина, САД и још 95 држава чланица УН под називом „Агресија против Украјине“, која позива Русију да одмах прекине употребу силе против Украјине и повуче све своје војне снаге са украјинске територије.
Србија је гласала ”за”, али се за сада српски званичници и даље противе санкцијама Русији.
Чланак који следи помаже у разумевању положаја и тешкоћа Србије.
Колумниста Све о Српској Александар ПАВИЋ, за кинеки портал „Гуанча“ („Посматрачи“)
РУСКИ председник Владимир Путин је 24. фебруара најавио „специјалну војну операцију“ против Украјине.
Председник Србије Александар Вучић саопштио је 25. фебруара званични став Србије о ситуацији у Украјини на основу закључака Савета за националну безбедност Србије.
У суштини, у складу са Повељом УН и Хелсиншким актом из 1975. године, став Србије је да поштује територијални интегритет Украјине, као што Србија поштује територијални интегритет свих земаља. Србија сматра да је „веома погрешно“ нарушавати територијални интегритет било које земље, укључујући Украјину, али Србија неће увести санкције Руској Федерацији.
Само треба да погледамо актуелну европску политичку мапу да бисмо схватили смисао, храброст и сурово политичко окружење које стоје иза одлуке Србије.
Србија и њен сусед, Босна и Херцеговина, или скраћено БиХ, изгледају као изоловано острво усред огромног пространства НАТО-а.
БиХ није чланица НАТО-а захваљујући противљењу Милорада Додика, српског члана Предсједништва Босне и Херцеговине, уласку Босне и Херцеговине у ту организацију.
Осим ове две земље, све преостале суседне земље придружиле су се Западу у осуди руског мешања у Украјини и изразиле подршку најновијим санкцијама уведеним Русији.
Србија је протеклих дана, како је рекао и сам председник Вучић, била под „јаким” притиском Запада.
Запад је тражио од Србије да се придружи санкцијама и осуди Русије. Например, известилац Европског парламента за Србију Владимир Билчик рекао је да је одлука Србије да се не придружи санкцијама Русији „одлучујућа” у односима Србије са ЕУ.
Ово је злокобни знак за Србију, а у данима и недељама пред нама видећемо какве ће казне или осуде изрећи ЕУ на рачун Србије, која је званични кандидат за ЕУ.
Због статуса земље кандидата, Србија мора постепено да усклађује своју политику са ЕУ, укључујући и спољну политику. Али, очигледно, пошто Србија поштује своје традиционално пријатељство са Русијом, Србија природно одбија да уведе санкције Русији.
Даље, како је рекао Вучић на поменутој конференцији за штампу после седнице Савета за националну безбедност, Србија не може да заборави да Русија није уводила санкције Србији 1990-их (када је Србија још увек била у саставу крње Југославије).
Осим тога, Русија се такође противи санкцијама Запада Републици Српској. Например, у Савету безбедности УН 2015. Русија је ставила вето на резолуцију коју је предложила Велика Британија.
Према резолуцији, Срби би насилно били означени као „геноцидни народ” због такозваних „ратних злочина” у Сребреници током грађанског рата у Босни и Херцеговини у јулу 1995. године.
Русија цени и разуме позицију Србије. Руски амбасадор у Београду рекао је да Русија „разуме притисак на Србију и да неће постављати никакве захтеве Србији“, и добро је свестан међусобног поштовања и поверења који постоје између председника Вучића и руског председника Владимира Путина.
Србија „поштује националне интересе Русије“ и Русија нема примедбу на став и спољну политику Србије.
Поред тога, како се наводи у закључку Савета за националну безбедност, и сама Србија је била жртва западних санкција деведесетих, а још више 1999. године када је 19 земаља НАТО бомбардовало Југославију. Другим речима, Србија не само да одбија да се придружи западним санкцијама традиционалним партнерима Србије, већ и покушава да избегне да постане учесник западних двоструких стандарда.
Србија је, на крају крајева, дубоко осетила штету коју су јој нанели ти двоструки стандарди, како у прошлости, тако и у садашњости.
Као да би додатно потврдио безнадежно лицемерје Запада, на став Србије о мешању Русије у Украјину, реаговао је и амерички амбасадор у Београду, твитнувши: Украјину незаконито и без разлога напада Русија. САД поздрављају Србију и њеног председника Александра Вучића због става који је више пута подржао територијални интегритет Украјине.
Ова изјава америчког амбасадора очигледно на прилично бестидан начин искривљује и измишља позицију Србије. Уосталом, српски званичници нису тако грубим речима описали понашање Русије. А америчке дипломате изгледа игноришу веома очигледну чињеницу да су САД држава која активно нарушава суверенитет и територијални интегритет Србије.
У фебруару 2008. Сједињене Америчке Државе признале су независност свете и недељиве територије Србије, Аутономне Покрајине Косово (према Уставу Србије, пуни назив покрајине је Косово и Метохија).
Наравно, поред Сједињених Држава, нелегитимни независни статус тзв. Косова признале су и друге западне силе: осим пет земаља ЕУ (Грчка, Кипар, Румунија, Шпанија и Словачка) које одбијају да признају независност тзв. Косова, највеће, најјаче и најбогатије чланице ЕУ (као што су Немачка, Француска, Италија, Бенелукс итд.), све лицемерно очекују од Србије да осуди територијалне повреде које трпе друге земље, чак и ако су суверенитет и територијални интегритет Србије нарушени од стране тих истих западних земaља.
Одлуку српског руководства подржала је огромна већина српске јавности, која је била свесна не само тешке ситуације у Србији, већ и све теже, нестабилније и опасније политичке, економске и безбедносне ситуације у целини не само у Европи, већ и широм Евроазије и света.
Главни разлог за ову нестабилност је хладноратовски менталитет и политика игре нулте суме коју такозване либералне елите у Сједињеним Државама, Британији, Европи и другим западним силама већ дуго спроводе.
У ствари, садашњи положај Србије донекле подсећа на положај земље у пролеће 1941. године. У то време српска елита у Југославији била је једини глас у земљи против придруживања силама Осовине, иако је Југославија, заједно са Грчком, већ била окружена сфером утицаја сила Осовине.
Као резултат тога, Југославија је била нападнута од стране нацистичке Немачке и њених савезника 6. априла 1941. и убрзо је раскомадана и окупирана, што је праћено политичком репресијом и геноцидом од стране нацистичких снага.
Иако је српски народ организовао два велика ослободилачка фронта против нацистичких снага, тек је касније, уз помоћ совјетске Црвене армије, почело потпуно ослобођење територије Југославије у јесен 1944. године.
До данас, међу свим етничким групама у тадашњој Југославији, можда се само Срби овога сећају. Исто тако, Руси неће заборавити да су само Срби одбили да се прикључе нацистичкој војсци против Совјетског Савеза на Источном фронту.
Могли бисмо рећи да се, после неких 80 година историја данас понавља, када је НАТО на бизарно сличан начин заменио нацистичку Немачку.
Како се наводи у званичном ставу Србије о Украјини, Србија је посебно осетљива на активности НАТО-а и његове главне силе, САД. Током 78 дана у пролеће 1999. године, СРЈ је била жртва НАТО бомбардовања.
Српски народ добро зна шта је рат. Зато Србија негује и снажно прихвата данашњу војну политику неутралности. Можда, као и за Србију, војна неутралност не би била лоша ствар ни за Украјину.
Осим тога, управо зато што је Србија окружена НАТО-ом, који је извршио агресију на њу, већина српске јавности и српских политичара, јавних личности и интелектуалаца је имала разумевање за забринутост Русије због рапидне милитаризације Украјине и њеног коришћења од стране НАТО као потенцијалне одскочне даске за даље ширење на Исток.
Кина се такође противи даљем ширењу НАТО-а на исток, јер ширење НАТО-а на исток на рачун безбедности других земаља наставља хладноратовски менталитет и игнорише легитимне безбедносне бриге других земаља.
Став Кине је поздрављен од већине јавности и јавних личности у Србији, не само зато што Кина принципијално подржава став Русије о ширењу НАТО-а на исток, већ и због тога што Кину већина Срба доживљава као правог пријатеља и партнера.
Кина и Србија дуго одржавају пријатељске односе, који су постали ближи након бруталног америчког бомбардовања кинеске амбасаде у Београду у мају 1999. године и консолидовали су се у протеклих неколико година – баш као што званичници обе земље често указују – у челично пријатељство.
Кина активно учествује и улаже у српску привреду и инфраструктуру, подржава Резолуцију 1244 Савета безбедности УН која има за циљ очување суверенитета и територијалног интегритета Србије и подржава мир и равноправност три етничке групе у Босни и Херцеговини успостављене на основу Дејтонског споразума.
Такође, у садашњој глобалној ситуацији, велика већина Срба гледа на Кину и Русију не само као на пријатељске земље већ и као водеће земље које се залажу за праведнији, мирнији и уређенији мултиполарни поредак, заснован на међусобном поштовању, једнакости и заједничкој будућности за све народе света, без наметања било каквог јединственог погледа на свет, идеологије или вредности од стране било које државе или савеза држава.
Може се рећи да због одбијања Србије да се укључи у талас санкција и осуда Русије по питању Украјине, због сталног отпора Србије притисцима Запада у циљу слабљења пријатељства Кине и Србије, као и због тога што Србија не жели да се придружи агресивном НАТО пакту, ова балканска земља сада се чини као мултиполарна енклава на европској мапи. Укратко, Србија оклева да буде део новог хладног рата предвођеног од стране вашингтонске елите, која по сваку цену жели да задржи добитке и привилегије које је стекла током претходне једнополарне владавине Сједињених Држава.
Након пада Берлинског зида, многи западњаци у то време су у потпуности веровали у „крај историје“ који је прогласио амерички политиколог Френсис Фукујама и његову теорију да је либерална демократија на крају тријумфовала. Али, када размислите о томе, ово није ништа друго до заблуда која покушава да легитимише трајну западну доминацију над остатком света. Њена суштина је и даље наметање западне идеологије другима.
Како се догађаји у Украјини буду одвијали, заједно са даљим притисцима на Русију и Кину под вођством САД и Уједињеног Краљевства, усред опште политичке и економске кризе која се очигледно развија на Западу, такође ће бити занимљиво пратити како ће се ова нова глобална криза одразити на Балкан, ту традиционалну раскрсницу Истока и Запада и, посебно, на Србију, као можда једину преосталу суверену и независну државу у региону.
Укратко, Србија одбија да одустане или смањи везе са источним силама, Русијом и Кином, упркос све већем притиску Запада.
(Чланак објављен 3.3.2022 на кинеском порталу “Посматрачи” 观察者网, Гуанча, https://www.guancha.cn/AleksandarPavic/2022_03_03_628471.shtml.)
У првих 36 сати по објављивању, на различитим платформама текст је прегледан укупно више од 1.500.000 пута, а број коментара и дељења је четвороцифрен.
“Портал Гуанча – Посматрачи”, основан 2011. године, је водећа кинеска дигитална платформа вести, информација и оригиналних видео-клипова. Са преко 180 милиона редовних читалаца и гледалаца, информише кинеску јавност о политици, економији, култури и друштву широм света.
Такође је активно присутна на друштвеним медијима са 18 милиона пратилаца на Веибо-у и више од седам милиона пратилаца на Билибилију, највећој кинеској платформи за стримовање ужио за младе).
Додај коментар