Свијет

И Србија подржала суспензију учешћа Русије у Савјету УН за људских права због њиховог „грубог кршења“

ЗА“ СУ ГЛАСАЛЕ 93 ЗЕМЉЕ, 24 СУ БИЛЕ „ПРОТИВ“, А 58“ –„УЗДРЖАНИХ“
  • Замјеник сталног представника Руске Федерације при УН Генадиј КУЗМИН саопштио је да Русија сама прекида своје чланство у ХРЦ, а да одлуку Генералне скупштине УН сматра незаконитим и политички мотивисаним кораком кажњавања суверене државе која води независну унутрашњу и спољну политику: „Ово је покушај САД да задрже своју доминантну позицију и потпуну контролу. Одбацујемо неистините оптужбе против нас, засноване на монтираним догађајима и широко распрострањеним дезинформацијама
  • Америчка амбасадорка при УН Линда Томас-Гринфилд: Русија је чинила све да нанесе штету међународној заједници и  користила платформу УН да шири дезинформације

ГЕНЕРАЛНА скупштина УН суспендовала је данас Русију из чланства у Савјету УН за људска права.

За предлог резолуције о супсензији Русије гласало је 93 земље међу којима и Србија.

Против је било 24 а уздржано 58 земаља.

Да би Русија била суспендована из Савјета УН за људска права била је потребна двотрећинска већина при чему се уздржани не узимају у обзир.

Како се наводи у тексту резолуције, Русија је суспендована из чланства у Савјету УН за људска права због грубог и систематског кршења и злоупотреба људских права и кршења међународног хуманитарног права током агресије на Украјину.

У резолуцији се изражава и озбиљна забринутост због текуће кризе људских права и хуманитарне кризе у Украјини.

Предлог резолуције поднијет је на усвајање уз подршку више од 65 земаља међу којима су све чланице ЕУ, САД, Канада, Јапан, Аустралија, као и земље региона Албанија, БиХ, Црна Гора, Сјеверна Македонија.

Савјет Уједињених нација за људска права са сједиштем у Женеви има 47 чланица које се бирају на период од три године по регионалним групама. Русија је заједно са Украјином изабарана као чланица из Групе источноевропских земаља за период 2021-2023.

Како се наводи у тексту резолуције, Русија је суспендована из чланства у Савјету УН за људска права због грубог и систематског кршења и злоупотреба људских права и кршења међународног хуманитарног права током агресије на Украјину.

Предлог резолуције поднијет је на усвајање уз подршку више од 65 земаља међу којима су све чланице ЕУ, САД, Канада, Јапан, Аустралија, као и балканске земље Албанија, БиХ, Црна Гора, Сјеверна Македонија.

Замјеник сталног представника Руске Федерације при УН Дмитриј Пољански упозорио је пре гласања да би уклањање Руске Федерације из Савјета за људска права могло да буде погубно за Уједињене нације у цјелини.

Русија игра важну балансирајућу улогу у ХРЦ, а њено уклањање из Савјета лишиће многе земље у развоју заштитника, рекао је представник РФ.

Одмах потом је други високи руски дипломата у УН, Генадиј Кузмин, саопштио да Русија сама прекида своје чланство у ХРЦ, а да одлуку Генералне скупштине УН сматра незаконитим и политички мотивисаним кораком кажњавања суверене државе чланице УН која води независну унутрашњу и спољну политику.

Кузмин је у наставку рекао:   

Ово је покушај САД да задрже своју доминантну позицију и потпуну контролу. Одбацујемо неистините оптужбе против нас, засноване на монтираним догађајима и широко распрострањеним дезинформацијама.

Кина се успротивила суспензији чланства Русије у Савjету за људска права Уједињених нација.

Преко свог сталног представника при УН.

Претходно је америчка амбасадорка при УН Линда Томас-Гринфилд рекла да ће Сједињене Државе тражити искључење Русије из ХРЦ-а.

Истакла је притом да је Русија наводно чинила све да нанесе штету међународној заједници и да користи платформу УН да „шири дезинформације“.

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар