Павић и Чворовић: Путин позивањем на пресуду МСП није одустао од подршке Србији поводом КиМ

• Зоран ЧВОРОВИЋ: Русија и њен предсједник нису промјенили став када је у питању статус КиМ јер територијални интегритет Србије на КиМ не штите апстрактна начела међународног права као што Србијин интегритет не штити одбрана интегритета Украјине већ Србијин интегритет штити један конкретни обавезујући међународно правни акт – Резолуција 1244 СБ
• Александар ПАВИЋ: Још раније су руски званичници истицали битну разлику између косовског преседана и других јер Косово је насило отцијепљено од Србије путем спољне агресије док су Крим, Доњецк, Луганск, Јужна Осетија и Абхазија прогласили независност као одбрамбену меру против агресије

ПОРЕЂЕЊЕМ признања независности донбаских република и признања независности тзв. Косова, Владимир Путин је послао поруку да је Запад политиком двоструких стандарда срушио скоро све принципе међународног права, при чему је руска подршка територијалном интегритету Србије апсолутно неупитна, сматрају професор права Зоран Чворовић и политиколог Александар Павић.

Путиново излагање пред генералним секретаром УН у којем је навео да су ДНР и ЛНР постале независне по аналогији са одлуком Међународног суда о Косову окуражило је „политички далековиде“ аналитичаре да констатују како је Русија дигла руке од Србије.

Треба примјетити да је редом ријеч о најгласнијим заговорницима увођења санкција који се уједно не устежу да Косово назову теретом кога се треба ослободити.

Њих демантују чињенице, а саговорници Спутњика упућују на двије – недавно гласање Русије у УН и Резолуција 1244 која на четири мјеста јемчи да ће се коначно ријешење косовског питања наћи у оквиру граница Републике Србије.

Професор права Зоран Чворовић примјећује да излагање руског предсједника јасно показује да су он и његов кабинет одлично проучили однос САД и већине чланица ЕУ према косовском преседану и да је руска држава детаљно анализирала пресуду Међународног суда правде који је, по тужби Србије, оцијењивао правоваљаност тзв. косовске незавиност.

Путин је Гутерешу, када је у питању независност донбаских република, сматра Чворовић, само поновио став који је МСП заузео по питању тзв. косовске независности.

– Путин тражи од политичког Запада да на независност донбаских република примјени став из пресуде МСП да међународно право не забрањује проглашење независности нових држава. То истовремено не значи да су Русија и њен предсједник промјенили свој став када је у питању статус КиМ јер територијални интегритет Србије на КиМ не штите апстрактна начела међународног права као што Србијин интегритет не штити одбрана интегритета Украјине већ Србијин интегритет штити један конкретни обавезујући међународно правни акт – Резолуција 1244 СБ. Када је у питању статус донбаских република и територијалног интегритета Украјине не постоји никакав такав међународно правно обавезујући акт.

Овај акт, објашњава Чворовић, не може бити промијењен без сагласности Русије, која у СБ има право вета.

– При образлагању права Русије да призна независност донбаских република, Владимир Путин полази од већ установљених преседана од стране политичког Запада током деведесетих година и у првој деценији 2000, и националних интереса руске државе и руског народа. Истовремено ниједном рјечју не доводи у питање важење Резолуције 1244.

Политиколог Александар Павић указује да иза излагања Путина стоји порука да је по питању Косова направљен преседан који сигурно није Русија покренула и да нико од оних који су спочитавали и поздрављали једнострано проглашену независност косовских сециониста и пресуду Међународног суда правде, немају право да осуђују Русију зато што је признала независност ДНР и ЛНР као што је признала и независност Јужне Осетије и Абхазије.

– Русијина признања су дошла након чина агресије где је она практично признала ентитете који су прогласили независност у самоодбрани. Још раније су руски званичници истицали битну разлику између косовског преседана и других јер Косово је насило отцијепљено од Србије путем спољне агресије док су Крим, Доњецк, Луганск, Јужна Осетија и Абхазија прогласили независност као одбрамбену меру против агресије.

Паралеле је, сматра, немогуће, повући, посебно када се у обзир узме чињеница да је НАТО 1999. убио мeђународно право и да је један преседан послужио као увод у нове преседане. Међутим једна друга паралела, чини се, сматра, оправданом.

– Постоји велика сличност између 1999. и НАТО агресије и 1936. када је њемачка војска умарширала у демилитаризовану рајнску област и тиме, направивши преседан, започела процес кршења међународних мировних споразума што је довело до Другог свјетског рата.С ве што је касније предузимано у одбрану од нацизма не може се сматрати кршењем међународног права. Исто тако, и све оно што је рађено послије 1999. као одбрамбена мјера против агресивног ширења НАТО пакта не може се сматрати за кршење међународног права јер се зна ко је направио први преседан, чак би се могло рећи злочин против мира.

За разлику од Русије, колективни Запад, упозорава Чворовић, тражи од Србије да поштује територијални интегритет Украјине, а да не поштује сопствени територијални интегритет. Истовремено, каже, политички Запад потпуно негира значај Резолуције 1244, јер питање ваљаности независности тзв. Косова сматра скинутим са дневног реда.

– У новим околностима реалистичан приступ међународном праву и међународним односима налаже да је у нашем интересу да заузмемо управо онакву позицију какву је заузела званична Москва. С једне стране, међународно право не забрањује настанак нових држава, а ваљаност настанка појединих државних творевина у условима скоро потпуног слома послератног међународног поретка процењује свака држава сходно својим националним интересима“.

Од процјене националних интереса, намеће се закључак, зависи и то да ли ће Србија признати или не неку новоформирану државу што нимало не умањује важност Резолуције 1244 која штити Косово у саставу Србије.