Ћеранић: Украјинска криза je показала да су Срби – тврд орах

• Једине европске земље које нису увеле санкције Русији су Србија и Босна и Херцеговина (и то због противљења Републике Српске)
• Притисци ће стога на Србију бити све јачи, праћени индиректним пријетњама, уз лажна обећања о европском путу. Ако Србија пристане, Запад ће то сматрати за капитулацију, а са даљим притисцима и уцјенама се неће стати
• Ближе се и избори. Да бисмо процијенили на које су игре и игрице спремни противници Срске, треба се присјетити шта су радили претходне изборне године, односно 2018. Писали смо о томе. „Уколико, пак, предсједнику Додику не би успјели оспорити право да се кандидује на изборима, алтернативни план је да се доведу у питање резултати избора. Увјерени су да би, ако би успјели онемогућити изборну побједу Додика и његове СНСД, пут ка демонтажи Српске био отворен“

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

НЕКАКО смо се навикли на извјештаје из Украјине о протеклим данима руске специјалне војне операције, о броју испаљених ракета на украјинске положаје, уништених система ПВО, тенкова, борбених возила, дронова и хеликоптера украјинских оружаних снага.

Свакодневно се на појединим медијима смјењују аналитичари који се залажу за једну или за другу страну, дају се различите процјене даљег тока борбених дејстава и исхода сукоба.       Пажљивом оку не могу промаћи да су удари руских ваздушно-космичких снага све јачи, број погинулих украјинских војника свакодневно се изражава у стотинама, број уништених војних објеката у десетинама.

Руси користе технолошку надмоћ, након удара ракета различитих типова (укључујући све чешће најразорније „Кинжале“) пјешадија потискује украјинске снаге.

Рекло би се  – класика.

Највише вијести и информација у медијима припада челичани Азовстаљ, посљедњем украјинском упоришту у Мариопољу. И ту се запажају промјене – већ неколико дана одвија се евакуација цивила из челичане, чује се пуцњава у катакомбама.

Сви механизми притиска и сатанизације који су коришћени против СР Југославије током НАТО агресије, користе се и против Русије, али безуспјешно. Највише панике на Западу је због челичане Азовстаљ. Зашто?

Због бројних француских и британских војника који су заједно са Азовцима налазе у подземним нивоима Азовстаља? Због биолабораторија и „научника“ који су спроводили експерименте на инсектима преко којих би Русијом ширити заразне болести, укључујући и кугу отпорну на све познате лијекове?

Ускоро ћемо сазнати. Јер, рекло би се – руска специјална војна операција се приводи крају.

Иако се руски план да се операција у Украјини оконча до 9. маја, односно до Дана побједе над фашизмом (када би Путин објавио нову побједу над истим противником) све чешће доводи у питање – изгледа да ће сви, или већина руских циљева због којих је покренута војна операција, бити реализовани– овладавање источним областима Украјине (до ријеке Дњепар) и црноморским појасом.

Питање је само да ли ће се циљеви реализовати до 9. маја или неког другог датума. У сваком случају ускоро.

На подручјима која су под контролом руске војске руски оператери мобилне телефоније постављају своје мреже, рубља је постала платежно средство – одатле се Русија повући неће.

Свијет се дефинитивно мијења, и односи у њему. Русија се већ послије војне интервенције у Сирији вратила на свјетску сцену као важан геополитички играч.

Показало се и ко управља Европом.

Већ смо указивали да је све што Сједињене Државе раде у Европи уперено против Русије, односно да су припреме за прокси рат, рат туђим рукама одмакле. У том контексту требало је посматрати и мигрантске таласе с Блиског истока (нико их више и не спомиње) којима се жељело постићи јачање деснице у Њемачкој (као одговор на мигрантску кризу), а како би затим незадовољство усмјерило према Русији.

Дјеловало је нереално, али је успјело.

Уједно, украјинска криза показала је и да су Срби тврд орах.

Једине европске земље које нису увеле санкције Русији су Србија и Босна и Херцеговина (и то због противљења Републике Српске). Притисци ће стога на Србију бити све јачи, праћени индиректним пријетњама, уз лажна обећања о европском путу. Ако Србија пристане, Запад ће то сматрати за капитулацију, а са даљим притисцима и уцјенама се неће стати.

Рефлексија украјинске кризе већ након првих сукоба одразила се на БиХ. Тужакања из Сарајева у смислу да Додик ради на украјинизацији БиХ, да је руски играч, чему се може додати и најновија Изетбеговића изјава да су Бошњаци главни сарадници Европе када је ријеч о грађанским правима и демократској држави у Босни и Херцеговини, почела су с првим данима руске операције.

Круна Изетбеговићевог ламентирања је теза да Зеленског подржава зато што Зеленски води битку и за БиХ. Прави бисер је изјава да Путин није имао добре обавјештајне податке када се одлучио на интервенцију у Украјини.

Важно је да их Изетбеговић има.

Ближе се и избори. Да бисмо процијенили на које су игре и игрице спремни противници Срске, треба се присјетити шта су радили претходне изборне године, односно 2018. Писали смо о томе. „Уколико, пак, предсједнику Додику не би успјели оспорити право да се кандидује на изборима, алтернативни план је да се доведу у питање резултати избора. Увјерени су да би, ако би успјели онемогућити изборну побједу Додика и његове СНСД, пут ка демонтажи Српске био отворен. Противкандидат Додику биће Младен Иванић, јер је превагнула британска опција, која је у БиХ дубоко инволвирана. Брити су успјели Американце да убиједе да је Иванић квалитетније рјешење од Мирка Шаровића.“ (из текста „Додику ће покушати да одузму право да се кандидује на октобарским изборима“, Све о Српској, 18. 03. 2028.)

Вриједи навести и други цитат, из истог текста: „Основна платформа коју Брити настоје да реализују гласи: Срби не смију бити фактор на Балкану, како у економском, тако ни у политичком ни у војном смислу. То је разлог што опструишу Вучићеву политику према Косову, зато смета Додик. Наравно, не могу успјети без подршке инсајдера изнутра, у српском корпусу.“

Треба издржати. Јер, до избора свијет ће изгледати другачије.