- Виши научни сарадник у београдском Институту за новију историју Александар РАКОВИЋ: Из Бањалуке се јасније виде опасности које вребају од „зла домаћег“, које је током претходних вијекова, а и сада веома присутно на простору динарских Срба. Београд и Нови Сад данас недовољно разумију овај проблем, па стога многи српски родољуби из Србије полажу више наде у званичну Бањалуку него у званични Београд
- Наш коначан циљ мора да буде ослобођење и уједињење српског народа у савезну државу коју би чиниле Србија, Република Српска и Црна Гора. Уколико македонски народ жели с нама, не би требало затворити врата ни Македонији која пролази кроз најтежи период у својој историји
ВИШИ научни сарадник у београдском Институту за новију историју Александар Раковић рекао да је у току процес новог српског уједињења, а носилац ове идеје је Република Српска, те Српска православна црква као национална институција која је једина одољела процесу разградње и очувала уједињеност.
Раковић сматра да Срби из Србије и Републике Српске морају понудити Србима из Црне Горе, који су међу најугроженијим народима у Европи, своје капацитете како би им помогли да сачувају свој идентитет и поврате српску државност Црне Горе.
– Прворазредна национална обавеза нам је да једни другима пружамо подршку колико год је то у нашој моћи, чак и уколико наши политички прваци из разноразних разлога то не могу – рекао је Раковић за портал ИН4С.
Истиче да је српско ослобођење и уједињење постало поново легитимна тема у јавности, да су границе између српских држава наметнуте и да се мора урадити све да оне буду релативизоване и претворене у административне линије.
– Република Српска је од Црне Горе преузела улогу српске Спарте. Нема сумње да Српска у родољубивој идеји предњачи и над Србијом. И у Републици Српској и у Црној Гори су Срби слични по својим тежњама и интензитету одбране идентитета – каже Раковић и додаје да би званична Бањалука и Срби из Црне Горе требало више да се упуте једни на друге.
Он каже да се из Бањалуке јасније виде опасности које вребају од „зла домаћег“, које је током претходних вијекова, а и сада веома присутно на простору динарских Срба.
Раковић сматра да Београд и Нови Сад данас недовољно разумију овај проблем, па стога многи српски родољуби из Србије полажу више наде у званичну Бањалуку него у званични Београд.
– Наш коначан циљ мора да буде ослобођење и уједињење српског народа у савезну државу коју би чиниле Србија, Република Српска и Црна Гора. Уколико македонски народ жели с нама, не би требало затворити врата ни Македонији која пролази кроз најтежи период у својој историји – рекао је историчар.
Раковић сматра да је однос власти Србије према српском националном питању у Црној Гори забрињавајући и додаје да је веома важно да декларација о очувању српског народа, коју треба да усвоје српски парламенти у Београду и Бањалуци, садржи и поруке које се тичу положаја Срба у Црној Гори.
– Србија и Република Српска увек морају да имају на уму да је и Црна Гора српска држава. Веће су шансе да сви заједно доведемо прилике у Црној Гори у редован ток уколико србофобију у Црној Гори будемо тумачили као пролазну појаву и сплет несрећних околности са којим се морамо ухватити у коштац – каже Раковић.
Он истиче да не постоји важније државно и национално питање за Србију од очувања Косова и Метохије.
– Не треба се поигравати нити са предлозима за поделу Косова и Метохије нити са предлозима за признавање сецесије албанских сепаратиста нити са предлозима да самозвано „Косово“ по палестинском моделу добије столицу у Уједињеним нацијама. У потпуности се мора подржати став Српске православне цркве – наше националне институције с најдужим континуитетом – да се косовско-метохијско питање мора разрешити у оквиру граница Србије – каже Раковић.
(ИН4С)
Додај коментар