- У Охају се уздиже политичка звезда републиканца Џеја Ди Венса којег већ неколико година финансијски подржава најексцентричнији олигарх у Силицијумској долини, милијардер и дисидент Питер Тил који је досад потрошио 20 милиона долара на изборну трку шеснаест „својих” кандидата (укључујући Венса) за Сенат и Конгрес
- Тил је своје богатство од више милијарди долара стекао у ИТ сектору и никада није крио своје блиске везе са америчким обавештајним службама. Његов Palantir користе ЦИА, НСА и ФБИ за шпијунирање грађана. За праћење финансијских трансакција креирао је PayPal. Те фирме су му (званично) донеле осам милијарди долара. А колико су стварно – то нико не открива.
- Тилови опоненти из Демократске партије желе да руше читаве суверене државе, као и да цео свет уведу у „дигитални концентрациони логор”. Његови планови су директно супротни. Његова идеја је „фрагментација“. То јест, распад унутар држава на напредне и богате енклаве и дивље, осиромашено поље. Он жели да почне од САД
- Венс је управо рекао листу Vanity Fair рекао: „Саветујем Трампу да отпусти све владине службенике одједном, све бирократе, почевши од средњег нивоа и више, и да замени их нашим људима. А када судови то зауставе, да се директно обради народу и објави: Врховни суд је донео одлуку, нека је сам и реализује“. (Овде Венс парафразира седмог председника Сједињених Држава, Ендрјуа Џексона, који је 1832. одбио да се повинује пресуди Врховног суда САД)
Aутор: Викторија НИКИФОРОВА
ЏЕЈ Ди Венс је пре неки дан победио на изборима републиканаца у Охају. Ова наизглед локална вест има неколико занимљивих импликација.
Венс живописна фигура и потпуно нетипична за савремене америчке политичаре. Он је упорни шампион традиционалних вредности, капитализма старе школе, јаке породице, «старе добре Америке». Генерално, типични амерички ватник (украјински погрдни називе за Русе, изведен од ватиране јакне).
Венса амерички левичари га зову фашистом.
Прославио се својом дивном књигом «Елегија Хилбили» која је нешто попут „Детињства” Максима Горког јер је то живописно и тужно сећање на младост у депресивном, брзо осиромашеном провинцијском граду.
По стандардима америчке геронтократије, Венс је безобразно млад политичар. Има само 37 година.
Победа републиканским прајмериз даје Венсу шансу да се ове јесени такмичи за место у америчком Сенату. Охајо је његова матична држава, а има огромну финансијску подршку и леп, разумљив програм: повратак индустрије и радних места у САД, забрана илегалних миграција и ограничавање легалних миграција, повећање просечне плате како би један хранилац могао да издржава целу породицу, приврженост традиционалној подели полова, поштовање вере, одбацивање сулуде леволибералне агенде.
Све у свему, његова победа је врло изгледна. А зашто је важна?
Прво, Венс је победио на прајмериз уз подршку Доналда Трампа.
Бивши председник је подржао неколико борбених младих републиканаца и сада их супротставља старијим „тешкашима“ које сматра издајницима који су се продали Демократској партији.
Трамп очекује да његови кандидати на јесен заузму места у Сенату и Представничком (доњем) дому Конгреса САД и да тамо наметну републиканску агенду и рашчисте пут за Трампов повратак у Белу кућу.
Друго, Венс се није уздигао сам. Њега већ неколико година финансијски подржава најексцентричнији олигарх у Силицијумској долини, милијардер и дисидент Питер Тил који има своје погледе на будућност Америке и он их `гура` – не штедећи ни снагу ни средстава.
Тил је досад потрошио 20 милиона долара на изборну трку шеснаест „својих” кандидата (укључујући Венса) за Сенат и Конгрес. Али, то је маленкост у поређењу са његовим трошковима на одгајање и подржавање америчких младих конзервативаца.
«Тилбаксовима» Тилови штићеници, међу којима има филозофа, политичара и новинара, називају његове грантове.
Тил је своје богатство од више милијарди долара стекао у ИТ сектору и никада није крио своје блиске везе са америчким обавештајним службама.
Његов Palantir користе ЦИА, НСА и ФБИ за шпијунирање грађана.
За праћење финансијских трансакција креирао је PayPal.
Те фирме су му (званично) донеле осам милијарди долара. А колико су стварно – то нико не открива.
Шта је суштина неоконзервативне идеологије „нове деснице“ коју Тил усрдно негује?
Корумпирана демократија више не функционише. Ту се нема шта поправити, треба је разбити. Тил америчку власт назива „режимом“ и верује да је «подложна моменталном рушењу».
Тилови опоненти из Демократске партије желе да руше читаве суверене државе, као и да цео свет уведу у „дигитални концентрациони логор”. Његови планови су директно супротни.
Његова идеја је „фрагментација“. То јест, распад унутар држава на напредне и богате енклаве и дивље, осиромашено поље за шетњу уоколо.
То је својеврсна балканизација или, ако хоћете, „украјинизација“ свега.
Тила пре свега интересује територија Сједињених Држава. Управо њу жели да „фрагментира“ и за ту сврху активно откупљује острва и земљишне парцеле.
Његови «домаћи филозофи» проповедају да ће накнадно на тим територијама настати техно-монархије или техно-теократије, где ће апсолутна власт припадати једној особи. Биће то диктатура у свом најчистијем облику – без икаквих глупости попут људских права, изборне демократије и привилегија за мањине.
Тил обасипа новцем Трампове присталице и гура их у Сенат и Конгрес. Очекује да тамо воде кампању и надвладају стару републиканску већину.
Сва ова `краљевска војска` гура Трампа на место председника 2024. године.
Упркос Тиловим напорима, намеће се тешко питање: како ће Трамп владати ако сваки његов потез поново буде блокирала „дубока држава“? Јер, он у првом мандату није успео да „исуши мочвару“, да у затвор „пошаље вештицу“ (Хилари Клинтон), а ни да „учини Америку поново великом“.
„Нова десница”, међутим, има свој лукави план.
Венс је управо рекао листу Vanity Fair рекао: „Саветујем Трампу да отпусти све владине службенике одједном, све бирократе, почевши од средњег нивоа и више, и да замени их нашим људима. А када судови то зауставе, да се директно обради народу и објави: Врховни суд је донео одлуку, нека је сам и реализује“. (Овде Венс парафразира седмог председника Сједињених Држава, Ендрјуа Џексона, који је 1832. одбио да се повинује пресуди Врховног суда САД).
„Али, то је државни удар“, слабо се успротивио Vanity Fair.
Венс, у међувремену, своју тезу даље развија, упоређујући Сједињене Државе са Римом уочи доласка Јулија Цезара на власт: „Сада смо у последњем периоду републиканског система старог Рима… Ако желимо да се боримо, морамо да будемо заиста смели и да идемо толико далеко да то данас плаши и многе конзервативце“.
„Нови десничари“ са Тиловим новцем су смислили нешто попут државног удара како би сву власт у земљи пренели на свог кандидата, било на Трампа или неког млађег.
С обзиром на то да је цела Тилова каријера повезана са специјалним службама САД, може се претпоставити да и део снага безбедности подржава његове идеје. Дакле, пуч је сасвим могућ.
Мало је вероватно, наравно, да ће демократе смирено прихватити диктатуру својих политичких противника. Е, ту ће почети процес „фрагментације“ САД за који је толико заинтересован Питер Тил.
Ако већина технолошких олигарха, попут Гејтса и Закерберга, мисли да су у стању да владају целим светом, Тил сматра да не може да се носи ни са једном земљом, ако је огромна као САД, и искрено се клади на њихов колапс.
Шта је за нас интересантно?
„Фрагментација“ није врста сепаратизма о којој је почело да се нашироко расправља у Сједињеним Државама убрзо након кризе 2007. године. Он би значио миран и цивилизован развод „црвених“ држава (које подржавају републиканце) и „плавих“ (које подржавају демократе).
Само, зашто се „Сједињене Државе“ у једном тренутку не би повукле?
„Фрагментација“ обећава ће се догађати унутар САД и да ће беснити рат између појединих америчких округа, градова и насеља. Настаће потпуно нове енклаве и синдикати, у акцију ће ступити наоружане до зуба локалне милиције и бандитске формације.
Пожелимо Американцима успех на почетку овог дугог пута.
Како ствари стоје, никоме ускоро неће бити до Украјине.
Најамбициознији републиканци више воле да се баве увнутрашњим проблемима САД, него се сукобљавају са Русијом.
Њихове потенцијалнe кандидатe за председника САД на изборима 2024, — Рона де Сантиса и Грега Ебота — редовно критикују за равнодушност према Украини.
Шта тек рећи за Трампове фаворите?
Јер, сви они су – као један – доказани изолационисти.
«Да будем искрен, мени је совершено свеједно шта ће бити са неком Украјином, — отворено говори Венс. И наглашава:
«Русија је нуклеарна сила со својим јасним интересима».
Са свим је сагласан други питомац Тила и Трампа, кандидат за Сенат из Аризоне Блејк Мастерс. — Бесмислено је провоцирати Русију ширењем НАТО и бушовском манијом смењивања режима… Очевидно је да не треба да ступамо у рат са Русијом. Треба да користимо сваки могући повод за деескалацију“.
И Тил и Трамп, а и њихови следбеници, склони су да за све проблеме Америке криве Кину.
– Она је главни непријатељ и на њу треба да буду усмерене све наше и савезничке снаге. А сукобљавање са Русијом само нас одвлачи од реализације тог задатка.
Сматрају да им Украјину подмеће „прокинески” Бајден, а када га уклоне – Пекинг треба да се спреми.
Занимљиво је, наравно, да ли ће САД у садашњем облику уопште опстати до 2024. године.
Сам Трамп сумња у то. И заиста, неки олигарси настоје да прокријумчаре свог кандидата у Белу кућу, други олигарх троши милионе на припремање државног удара како би све срушио и од свог штићеника направио диктатора. У исто време, народ брзо сиромаши.
Земља је спремна да се распадне.
Ко је рекао „Украјина“? Не, то су Сједињене Америчке Државе. Додуше, још увек сједињене.
У САД се могу појавити свршено нове енклаве и савези, а у све се могу умешати до зуба наоружани локални борци, «милиције», бандитске формације.
Додај коментар