- Када би Додик заиста поднео оставку у случају да у октобру победи Иванића, на ту позицију парламент БиХ би бирао његову замену – што су ситуације већ виђене у овдашњем политичком животу
- За многе упућене у политичка кретања РС и БиХ, све ове спекулације више звуче као предизборни маневар у ком се СНСД намеће као фаворит избора, о истом трошку потврђујући статус „бораца” за Српску код свог бирачког тела, коме ће ласкати говоркања да би Додик најважнију позицију у Сарајеву у случају победе олако напустио како би „важност” дао оној у Бањалуци
ИЗЈАВОМ да ће у Председништву БиХ „покушати нешто да уради у првих двадесетак дана мандата”, али да, уколико у томе не успе, онда „нема ту шта да ради” – Милорад Додик, председник РС, и сам поспешио је спекулације политичке чаршије да би, у случају да буде изабран на позицију у Сарајеву, убрзо поднео оставку.
И пре него што је потврдио да ће се надметати за дужност у Сарајеву, вероватно против Младена Иванића, кренула су нагађања око тога шта је Додик наумио најављеном кандидатуром, али најпре због тога што – знајући за темперамент актуелног председника РС и лидера СНСД-а – многи његову политичку биографију тешко уклапају са дипломатском позицијом каква је она у Сарајеву.
У Додикој странци без устезања се хвале да су фаворити наредних избора, па су последње спекулације можда и срачунате на то да код бирача појачају такав утисак.
Следећи траг последњих нагађања и претпоставки, лидеру СНСД-а би онда на располагању стајала могућност да буде именован на неку другу позицију, а то би по тој логици била она премијерска у Бањалуци, оперативно место са највећом концентрацијом моћи. Донекле, на то упућују и раније изјаве Додика, који је на питања новинара где се види после избора уверавао да ће „засигурно бити председник нечега”.
Предуслов за такав развој догађаја, уколико се после октобра спекулације потврде, био би да кандидат СНСД-а, а све више се говори да би то могла да буде актуелна премијерка Жељка Цвијановић (или Синиша Каран и Средоје Новић), победи на изборима за председника РС, остављајући иза себе ривала из СДС-а, то јест Вукоту Говедарицу.
Када би Додик заиста поднео оставку у случају да у октобру победи Иванића, на ту позицију парламент БиХ би бирао његову замену – што су ситуације већ виђене у овдашњем политичком животу. Нудећи да се некадашњи члан Председништва БиХ Небојша Радмановић из Додиковог СНСД-а све мање помиње као могући кандидат за председника РС, неки су склони то довести у везу са овим калкулацијама.
И сам Додик је недавно коментарисао ова предвиђања, када је рекао да он засигурно неће да изневери своје бираче и да ће они на време знати за шта и за какву се политику опредељују. Тада је представљао неке своје замисли, говорећи да ће заклетву положити у Бањалуци, да иза њега у Председништву БиХ може да буде само тробојница, а „никакво друго шаренило”, да ће већину састанака обављати видео-линком и да ће сву енергију и ангажман посветити томе да врати државу у оквире Устава БиХ, што у преведено значи – да врати неке ингеренције Српској. Знајући за компликовани начин одлучивања у БиХ, испада вероватније да се Додик, можда након осмомесечног председавања Председништвом БиХ, под условом да победи (јер српском члану припада прво председавање) повуче са те позиције, него што би било реално да се постигне договор о „враћању БиХ у уставне оквире”.
Додик је, гостујући на сарајевској ТВ1, на питање новинара да ли је тачно да је план да он постане члан Председништва, па да се, након конституисања Дома народа, повуче на место премијера, а да место члана Председништва преузме потпредедник СНСД-а Никола Шпирић, рекао да ће се кандидовати, а да то шта ће се догодити и да ли ће се догодити – не може да процени. Потом је рекао да „није сигуран да је најбоље да најјачи човек из РС иде у Председништво БиХ јер му тако даје на значају”.
За многе упућене у политичка кретања РС и БиХ, све ове спекулације више звуче као предизборни маневар у ком се СНСД намеће као фаворит избора, о истом трошку потврђујући статус „бораца” за Српску код свог бирачког тела, коме ће ласкати говоркања да би Додик најважнију позицију у Сарајеву у случају победе олако напустио како би „важност” дао оној у Бањалуци.
Ништа мање, процењују неки, позадина ових спекулације не лежи можда у покушају опозиције – одакле су и потекле прве гласине ове врсте – да Додика представе као недовољно озбиљног кандидата за позицију на којој су важнe одмереност и тактичност, посебно знајући да се његов опонент Младен Иванић увелико хвали дипломатским успесима које је у последњем мандату у Сарајеву на одмерен начин постигао у борби за српске циљеве.
http://www.politika.rs/sr/clanak/400326/Kandiduje-li-se-Dodik-da-bi-podneo-ostavku
Додај коментар