Терзић готово једногласно изабран за иностраног члана Руске академије наука

• „Избор доживљавам као признање не само мени лично, него и као признање српској историјској науци у целини и свим мојим професорима на Филозофском факултету у Београду”

СРПСКИ историчар, академик и дипломата Славенко Терзић изабран је готово једногласно за иностраног члана Руске академије наука, што, како је рекао, представља велико признање за њега и за српску историографску науку.

Терзић, који је бивши амбасадор Србије у Москви, рекао је за “Спутњик” да је знао да је кандидат, јер је обичај и у руској и у српској академији наука да се тражи сагласност на кандидатуру.

“Искрен да будем, нисам очекивао да ћу добити толико гласова – 1.022 гласа од 1.063 који су гласали за мене је било просто величанствено. Значи, скоро једногласна подршка. Наравно да је то за мене једна изузетна част и признање за мој научни рад и све што сам писао. Тим пре што је реч о академији са дугом традицијом која је основана 1724. године, у време Петра Великог и за две године ће обележити три века постојања”, навео је Терзић.

Терзић напомиње да су многа угледна имена свјетске, али и српске науке била чланови те академије, међу њима и Руђер Бошковић, Стојан Новаковић, Љуба Стојановић, Павле Савић, те од историчара Васа Чубриловић.

“То доживљавам као признање не само мени лично, него и као признање српској историјској науци у целини и свим мојим професорима на Филозофском факултету у Београду”, изјавио је Терзић.

Напоменуо је да Руска академија наука ужива велики углед у Русији и свијету.

“Окупљала је највећа имена руске науке и то чини и данас. Има огроман број научних института, научних часописа. Мислим да она данас објављује више од 160 научних часописа из свих научних области. Бити инострани члан такве академије наука је огромно признање, а за мене и изузетна част и задовољство”, истакао је Терзић.

Терзић је оцијенио да је на то признање утицала и чињеница да је био амбасадор Србије у Москви, те напоменуо да је његова књига “Стара Србија – драма једне европске цивилизације” преведена на руски језик и да ју је, осим руском предсједнику Владимиру Путину и шефу дипломатије Сергеју Лаврову, подијелио и многим колегама, историчарима у Академији наука.