- Предсједавајући Савјета министара БиХ Зоран ТЕГЕЛТИЈА: Доношење одлуке о укључивању БиХ у Отворени Балкан нема везе са војном операцијом у Украјини, нити са санкцијама било којој земљи, већ је то искључиво унутрашње питање БиХ
- „Не постоји разлог за отпор према „Отвореном Балкану“ због чињенице што је предсједник Србије Александар Вучић лидер иницијативе. Разумјели смо поруке. Не постављају се датуми и не условљава се. Врата су нам отворена када будемо могли да доносимо политичке одлуке. Чињеница је да су пословна заједница, привредна комора и сви опредијељени за `Отворени Балкан`. Нама недостају – нагласио је ТЕГЕЛТИЈА – само политичке одлуке“
- Од европског комесара за проширење Оливера Вархељија добио обећање да ће бити одблокирана грант-средства за градњу дионице ауто-пута од Јоховца до Модриче. Очекује да би радови могли почети до краја године
ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ Савјета министара БиХ Зоран Тегелтија рекао је да БиХ мора да постане пуноправни члан иницијативе „Отворени Балкан“ и да је у то још сигурнији послије дводневног самита регионалних лидера у Охриду.
Изразивши захвалност што је добио прилику да се обрати у име БиХ, Тегелтија је на конференцији за новинаре, одржаној по завршетку Самита, најавио да ће учинити све што је у његовој моћи да роба из БиХ не стоји на границама док их камиони из сусједних земаља, захваљујући иницијативи „Отворени Балкан“, неометано пролазе.
„Надам се да су политичари из БиХ свјесни да немају право да то раде својим превозницима, рударима, пољпривредницима и свима осталима који покушавају да извезу своје производе“, рекао је Тегелтија.
Он је указао да је одговорност на политичарима из БиХ и захвалио покретачима иницијативе што не постављају услове и рокове за пријем, што људи у БиХ који су за „Отворени Балкан“ знају да цијене.
На новинарско питање шта га опредјељује да ступи у „Отворени Балкан“, пошто је ријеч о иницијативи која би могла да изгуби подршку ЕУ због тога што неке земље чланице не спроводе санкције ЕУ према Русији, Тегелтија је одговорио да је сигуран да ће пословна заједница и јавност извршити притисак на оне који доносе политичке одлуке да приступе овом регионалном пројекту.
Он је истакао да су грађани свјесни шта добро доноси „Отворени Балкан“, због чега је пред властима да донесу политичку одлуку.
„Тешко је говорити о разлозима зашто те политичке одлуке нема, јер нико ко је против није јавно рекао зашто се противи. Данас је био један покушај да се одлука уврсти у сједницу Предсједнштва БиХ, али није било спремности да се о томе разговара, па то питање није уврштено у дневни ред данашње сједнице“, објаснио је Тегелтија.
Он је додао да је сигуран да доношење одлуке о укључивању БиХ у „Отворени Балкан“ нема везе са војном операцијом у Украјини, нити са санкцијама било којој земљи, већ да је то искључиво унутрашње питање БиХ.
До краја године почетак градње ауто-пута од Јоховца до Модриче
Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија изјавио је да је током данашњег разговора са европским комесаром за проширење Оливером Вархељијем добио обећање да ће бити одблокирана грант-средства за градњу дионице ауто-пута од Јоховца до Модриче, те да очекује да би радови могли почети до краја године.
Тегелтија је новинарима у Охриду рекао да је са Вархељијем разговарао о процесу проширења ЕУ, у којем би БиХ имала своје мјесто и добила кандидатски статус.
„Заиста мислим да смо заслужили кандидатски статус и наравно увијек охрабрујуће поруке Вархељија, али морамо признати да нису баш најбоља очекивања“, нагласио је Тегелтије.
Према његовим ријечима, БиХ је веома заинтересована за пројекат Економски инвестициони план за западни Балкан у коме је БиХ добила средства за неколико важних пројеката.
„У једном тренутку Вархељи је тај пројекат зауставио због чињенице да је он имао информација да неко блокира рад институција у БиХ. Заједнички смо прошли кроз то, констатовали да све институције, оба дома парламента, Предсједништво, Савјет министара раде и да нема претпоставки да би та средства била задржана“, указао је Тегелтија.
Подсјетио да је најзначајнији пројекат ауто-пут од Јоховца до Модриче, тда имају обећања да ће грант-редства бити одблокирана, те да је за очекивање да до краја године започну радови.
Он је рекао да је Вархељи током данашњег самита послао поруке подршке, али подсјетио да из ЕУ не долазе увијек иста подршка када је у питању пројекат „Отворени Балкан“.
Тегелтија је прецизирао да су поједине земље скептичне и у страху да „Отворени Балкан“ замјењује неке друге пројекте, па да онда шаљу поруке преко својих амбасадора, или неке друге земље и онда политичке елите нису баш спремне да подрже цијели пројекат у свим овим заједничким земљама.
Забрињавајуће увођење санкција појединцима у БиХ
Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија оцијенио је данас забрињавајућим увођење санкција појединцима у БиХ, јер то не доноси ништа добро и шаље лоше поруке.
Тегелтија је истакао да су се обрушили на ентитете и на сваки могући начин малтретирају и урушавају дејтонску структуру БиХ.
„Неколико пута сам рекао представницима међународне заједнице када санкционишете људе из Републике Српске санкционишете прве људе, члана Предсједништва БиХ, предсједника Републике Српске, сада министра здравља. Санкционисати министра здравља, тешко је наћи образложење за тако нешто“, рекао је Тегелтија новинарима у Охриду.
Када су се Хрвати нашли на мети међународних санкција, Тегелтија је рекао да је то почело са главним тужиоцем БиХ, а настављено са предсједником Федерације БиХ.
„Када је ријеч о санкционисању Бошњака, то су људи који немају функције и који су на много нижем нивоу него што су то Срби и Хрвати. То није добра порука и чини ми се да о многим питањима не постоји избалансираност међународне заједнице, па и када је ријеч о овим санкцијама“, навео је предсједавајући Савјета министара.
Он је додао да је санкција увијек било и да лично заговара да се санкционишу људи који се баве криминалом, корупцијом, трговином људима и сличним криминалним дјелима, али да санкционисање политичких лидера само отежава могућност постизања договора и консензуса.
„Чињеница је да БиХ неће функционистати без консензуса и договора свих страна без обзира колико сви покушавали наметнути неко друго рјешење“, додао је Тегелтија.
Он је истакао да санкције међународне заједнице никада нису добро донијеле, било да се на њиховим удару нађу политичари, компаније или државе, те додао да на то колико је погубно указује ово искуство са Србијом.
Тегелтија је навео да је и искуство са санкцијама које смо имали у рату од 1992. до 1995. године показало да ништа није добро донијело и да се сви проблеми рјешавају за столом.
Са Ковачевским и Абазовићем и потреби приступања „Отвореном Балкану“
Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија рекао је да је са премијерима Сјеверне Македоније Димитром Ковачевским и Црне Горе Дританом Абазовићем у одвојеним сусретима разговарао о предностима „Отвореног Балкана“ и о важности да БиХ и Црна Гора што прије приступе овом пројекту.
Тегелтија је рекао новинарима у Охриду, гдје је учествовао на самиту „Отворени Балкан“, да је са Ковачевским водио пријатељски разговор, с обзиром да Сјеверна Македонија и БиХ немају отворених питања, те да су констатовали да би економска сарадња могла бити на вишем нивоу, него што је то у овом тренутку.
„Разговарали смо о томе колико може помоћи `Отворени Балкан` да се економска сарадња подигне на виши ниво. Незаобилазне теме су и снабдијевање храном и енергентинма до краја године“, навео је Тегелтија.
Тегелтија је нагласио да су сви у размишљањима и проблемима да ли ће и колико хране и енергената бити и како ће се цијене кретати.
„Питање за будућност, гдје смо направили грешке у планирању, како смо дошли у ситуацију да зависимо од једног извора снабдијевања и да немамо алтернативу. Има занимљивих и добрих приједлога како да се то регионално постави на једну основу. Наравно, став БиХ је да смо веома заинтересовани да приступимо `Отвореном Балкану` и да је ово прилика да то изнесемо“, рекао је Тегелтија.
Нагласио је да је са Абазовићем разговарао о потреби унапређења саобраћајне инфраструктуре између двије земље, с обзиром на повећање саобраћаја, људи и роба између БиХ и Црне Горе, али да је то комуникационо најлошије повезано подручје.
„То је кључно питање. Ми смо све споразуме потписали који су везани за изградњу моста, гдје би се градио заједнички гранични прелаз између БиХ и Црне Горе. Било је говора и како убрзати саобраћај на постојећим граничним прелазима у тренутку туристичке сезоне, како би грађанима било омогућено лакше кретање“, нагласио је Тегелтија.
Он је указао да ће БиХ свој дио посла на изградњи дионице пута Фоча-Шћепан Поље урадити кроз пројекте Инвестиционог плана за западни Балкан, а да ће Црна Гора унаприједити своју дионици пута.
Тегелтија је истакао да је са Абазовићем разговарао и о важности приступања Црне Горе и БиХ пројекту `Отворени Балкан`, како би могли користити зелене линије, као што то чине Србија, Македонија и Албанија.
Нема разлога за отпор иницијативи због Вучића
Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија указао је данас да не постоји разлог за отпор према „Отвореном Балкану“ због чињенице што је предсједник Србије Александар Вучић лидер ове иницијативе.
„Разумјели смо поруке. Не постављају се датуми и не условљава се. Врата су нам отворена када будемо могли да доносимо политичке одлуке. Чињеница је да су пословна заједница, привредна комора и сви опредијељени за `Отворени Балкан`. Нама недостају само политичке одлуке“, појаснио је Тегелтија.
Он је данас у изјави новинарима напоменуо да техничке групе из БиХ учествују у раду тијела која креирају рјешења везана за „Отворени Балкан“, тако да је земља спреми да приступи у потпуности након што се донесе политичка одлука.
Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија изразио је наду да ће бити посљедњи представник БиХ који на самиту „Отворени Балкан“ присуствује у својству госта.
„Надам се да ће било ко након мене на овој функцији бити пуноправни члан `Отвореног Балкана` и доносити одлуке у интересу грађана БиХ. Неспорно је да је предсједник Србије Александар Вучић лидер овог пројекта. Неспорно је и да унутар БиХ постоји отпор према овом пројекту“, рекао је Тегелтија новинарима у Охриду.
Додај коментар