- Тешко је очекивати да ће било ко из РС подржати пуноправно чланство у НАТО-у док Србија не буде тамо. Потпуно разумијем како представнике хрватског народа у БиХ, јер је Хрватска у овом војном савезу, тако и Бошњаке, јер је Турска у оквиру НАТО-а. С тог становишта, потпуно је логично да се они у НАТО-у осјећају ближе. Једнако тако, тешко је очекивати да Срби доносе одлуке којим би се међусобно дијелили. Стога сматрам да у вези са чланством у НАТО-у ствари треба оставити по страни
- Додик каже да је заговорник трећег ентитета у БиХ, што значи распакивање Дејтонског споразума. Према мом дубоком увјерењу, то је ризично. Не видим нити један разлог зашто бисмо улазили у ту врсту ризика, тим прије што за тако нешто у овом тренутку не постоји објективна потреба, барем када је интерес РС у питању
- Са Хрватском БиХ од раније има договор који ниједна страна није ратификовала. Посебно сам заинтересован за границу око Костајнице и волио бих да се ствари ријеше, али знам да постоји проблем и око границе на мору са Хрватском. Мислим да је то теже питање него питање границе са Србијом
- Не смета ми, нити имам проблем с тим да кандидат буде и Милорад Додик. Биће занимљиво видјети сукоб два концепта и за који ће се грађани опредијелити
КАДА је ријеч о утицају Русије, искрено, ја тај утицај не видим. Видим да многи о томе причају, али ја тај утицај не видим. Мислим да Русија има свој политички циљ, а то је Дејтонски споразум, каже између осталог у отвореном разговору за Vijesti.ba члан Предсједништва БИХ из реда српског народа Младен Иванић.
* Предсједништво БиХ усвојило је Стратегију спољне политике за период 2018-2023. године, чиме је највиши орган државе добио нове смјернице након готово 15 година. Пуноправно чланство у ЕУ, видљивост у Бриселу, активација МАП-а, те регионална сарадња наведени су у овом документу, који тек треба да потврди Савјет министара и Парламент БиХ. Каква су Ваша очекивања и колико је усвајање Стратегије важно за БиХ?
ИВАНИЋ: Мислим да је свака ствар коју направимо у овом времену великих сукоба позитивна ствар, па тако и доношење Стратегије. Ријеч је о начелном документу, који заиста није могао бити превише детаљан. Стратегија је настојала да обухвати ствари за које постоји најшира могућа сагласност. У том контексту, сматрам да је направљен коректан документ.
Јако је значајно да се то десило, с обзиром на чињеницу да смо годинама имали документ од двије странице свега што је било усаглашено прије 15 година, када је задњи пут донесен такав документ. Само усвајање Стратегије сматрам значајним, али од овог документа не треба очекивати ништа спектакуларно. Вјерујем да ће документ добити ширу подршку, али је још важније да видимо шта ће бити са законом о обављању спољних послова који треба да иде на Савјет министара и Парламент.
* Активација МАП-а јасно је дефинисана смјерница. Недавно је заповједник НАТО-а у Европи упозорио на јачање руског утицаја у Европи, посебно у нашој регији. Такође је упозорио да Русија користи односе са званичницима РС за подривање институција БиХ. Предсједник РС Милорад Додик, с друге стране, каже да заповједник не говори истину. Но, данашњи Додиков антинато став у многоме се разликује од ранијег, када је био заговорник интеграција у овај војни савез.
ИВАНИЋ: МАП је одобрен у доба Милорада Додика и питање је времена када ће се активирати. Одлуку о томе доносе НАТО чланице и ми на то апсолутно више не можемо утицати. Ако они остану при ставу који су дефинисали о имовини, активације МАП-а неће бити још неколико година. Ако промијене свој став, онда ће наравно сами донијети одлуку како хоће и без испуњавања услова да се МАП активира. Дакле, то је изван наше моћи.
Што се тиче НАТО-а, немам намјеру да коментаришем Додикове ставове. Мој став је јасан и више пута сам га поновио – тешко је очекивати да ће било ко из РС подржати пуноправно чланство у НАТО-у док Србија не буде тамо. Потпуно разумијем како представнике хрватског народа у БиХ, јер је Хрватска у овом војном савезу, тако и Бошњаке, јер је Турска у оквиру НАТО-а. С тог становишта, потпуно је логично да се они у НАТО-у осјећају ближе. Једнако тако, тешко је очекивати да Срби доносе одлуке којим би се међусобно дијелили. Стога сматрам да у вези са чланством у НАТО-у ствари треба оставити по страни.
Када је ријеч о утицају Русије, искрено, ја тај утицај не видим. Видим да многи о томе причају, али ја тај утицај не видим. Мислим да Русија има свој политички циљ, а то је Дејтонски споразум. Русија је показала да у пуном смислу поштује оно што је Дејтон дефинисао. Једина земља којој је изашла у сусрет да плати готовину била је БиХ, а највећу корист од тога имала је ФБиХ, јер је ту отишао највећи дио новца. Велики нека своје односе међусобно рјешавају без увлачења нас у ту игру.
* Недавно сте упозорили да Додик води РС путем ризика. Какав је то пут и какав ризик?
ИВАНИЋ: У питању је реторика која стално отвара нове теме. Додик каже да је заговорник трећег ентитета у БиХ, што значи распакивање Дејтонског споразума. Према мом дубоком увјерењу, то је ризично. Не видим нити један разлог зашто бисмо улазили у ту врсту ризика, тим прије што за тако нешто у овом тренутку не постоји објективна потреба, барем када је интерес РС у питању. Једнако тако, не мислим да имамо потребу да сваког дана улазимо у сукоб са неким и зато сам рекао да је моје мишљење да РС треба да уђе у мирније воде.
Тренутно у БиХ доминирају сукоби на релацији Бошњаци – Хрвати у вези са Изборним законом и трећим ентитетом, а не видим ниједног разлога да ми улазимо у те сукобе. Због тога сам рекао да је у питању политика која са собом носи ризике. Не видим шта би отварањем Дејтонског споразума РС могла добити у овом политичком тренутку. Могла би само изгубити.
* Осврнућемо се и за питање изборног законодавства у БиХ, но неизоставна тема је недавна трилатерала на предсједничком нивоу између БиХ, Србије и Хрватске у Мостару. Фокус разговора био је на граничним споровима. Аналитичари су сагласни у оцјени да је добро што регионални лидери разговарају, али конкретних помака нема. Како ријешити питање граница БиХ са сусједним државама?
ИВАНИЋ: Када је Србија у питању, нема спора. Познато је гдје је граница. Све што се тражи је да се граница исправи и прилагоди реалном животу. Очито је да за такво нешто међу бошњачким политичким лидерима нема спремности. Зашто је то тако, немојте ме питати, не разумијем. Мислим да је то потпуно погрешно. Ако приједлог Србије у нечему није добар, онда ми треба да кажемо који је наш приједлог, али разговарати о томе да се граница исправи и то на малој територији је, према мом мишљењу, потпуно неразумно. Углавном, став је „То не може“. Шта би могло да се уради, нико ништа не говори или само сви говоре „То не може“. Колико ми је познато, комисија у оквиру Савјета министара још ниједном није сјела да обави разговоре и да изађе са неким ставом.
Када је у питању Хрватска, колико ми је познато, од раније постоји договор који ниједна страна није ратификовала. Посебно сам заинтересован за границу око Костајнице и волио бих да се ствари ријеше, али знам да постоји проблем и око границе на мору са Хрватском. Мислим да је то теже питање него ово са Србијом. Мислим да би било јако значајно да смо то направили јер бисмо тада то Брисел јако добро прихватио. Он је то чак ставио као обавезу за земље ако желе да направе искорак ка ЕУ.
Када чујем те, назови, патриотске изливе у Сарајеву, напросто не могу да схватим шта је проблем. Посебно не могу да схватим реторику која каже „Нећемо дати ни педаљ земље“. Као да неко то тражи или покушава добити.
* Када је у питању измјена Изборног закона БиХ, више пута сте истакли како не видите суштинско рјешење. Само одржавање избора у октобру није упитно, но полемише се о немогућности имплементације изборних резултата.
ИВАНИЋ: Биће јако тешко провести изборе, посебно у ФБиХ, без измјена Изборног закона. Ту прије свега мислим на конституисање Дома народа ФБиХ, аутоматски немате предсједника и потпредсједнике ФБиХ, као ни Владу ФБиХ, али ни Дом народа на нивоу БиХ. Ако остане овако, РС ће имати конституисане институције, а ФБиХ и ниво БиХ практично ниједну. Зато сам и рекао да је криза пуно тежа и озбиљнија, него што се чини.
У питању су два концепта. С једне стране, концепт који побједничкој странци унутар хрватског корпуса гарантује улазак у власт у сваком случају, а с друге стране, осјећај партија у Сарајеву да је то право вета, које они не желе да дају нити једној од партија. Мислим да је тешко доћи до компромиса и вјероватно ће неко некада нешто морати пресијећи. Не мислим да је зрело да се то деси прије избора. Чини ми се да ће то бити зрело након избора.
* Тако, упозорили сте раније да неки у непровођењу изборних резултата виде излаз. Ко конкретно, какав је то излаз и коме одговара да се такав сценарио догоди након општих избора?
ИВАНИЋ: Дио људи на политичкој сцени призива међународне институције да ту уђу, јер не жели да понесе ризик договора или неког могућег компромиса, па чека да то ураде странци. То ми одговара из два разлога. Ако рјешење не буде прихватљиво за ту страну, може да каже „Ја томе нисам допринио, то су странци урадили“. С друге стране, може очекивати, што се у прошлости и најчешће догађало, да ће странци изаћи доминантно у сусрет политичкој концепцији која се развија у Сарајеву.
Највећи дио оних који прижељкују међународне интервенције долази из партија са сједиштем у Сарајеву. То се у крајњој линији види и по изјавама. Неколико пута су одређени људи изашли са ставом да је проблем настао због тога што је ОХР увео неке измјене у наше раније договоре, па нека сада ОХР нађе рјешење. Видљиво је да највећи број таквих ставова долази од партија са сједиштем у Сарајеву.
* ОХР је изашао у јавност са приједлозима за федерални Дом народа. Да ли Вам је прихватљиво да ОХР наметне рјешења за Изборни закон БиХ?
ИВАНИЋ: Ја сам увијек био против наметања рјешења, тако да сам против и у овом случају. Мислим да је то огромна обавеза домаћих политичара. Свјестан сам чињенице да многи то тумаче као неко тешко и суперосјетљиво питање, али ја не мислим да је то толико осјетљиво. Лидери који буду имали храбрости остаће обиљежени у историји као људи са позитивним приступом. Уколико их неко у неком тренутку не буде разумио, најлакше је тражити излаз у неком странцу. Но, мишљења сам да је далеко боље да то сами урадимо.
* Јесу ли кандидатуре за инокосне функције у оквиру Савеза за промјене коначна и дефинитивна ствар? То Вас питамо, будући да је очито да НДП проблематизује кандидатуру Вукоте Говедарице за предсједника РС, јер на тој позицији жели видјети Вас, а као кандидата за члана Предсједништва БиХ виде Мирка Шаровића. Очекујете ли подршку свих чланица Савеза за промјене?
ИВАНИЋ: Што се мене тиче, нисам имао ниједан проблем. Колико ми је познато, постоји НДП-ова подршка када сам ја у питању. У Савезу за промјене још увијек нисмо званично дефинисали кандидате. Познати су кандидати партија. У принципу, мислим да је логично, ако сам овај посао радио четири године, а имам могућност да наставим, да будем кандидат за функцију члана Предсједништва БиХ. Вјерујем да ће се те ствари разријешити релативно брзо.
* Но, потпредсједник НДП-а Здравко Крсмановић је у посљедњим интервјуу за Vijesti.ba наговијестио да би Милорад Додик могао да повуче кандидатуру за члана Предсједништва БиХ и то под утицајем званичног Београда, те да није сигуран да је извјестан дуел Вас и Додика у октобру. Је ли ово могућ сценарио?
ИВАНИЋ: Не знам, нити бих се бавио том врстом анализа. Дуго сам у политици и овим изборима полако завршавам своју каријеру. Не смета ми, нити имам проблем с тим да кандидат буде и Милорад Додик. Биће занимљиво видјети сукоб два концепта и за који ће се грађани опредијелити. Дакле, не бих улазио у калкулације те врсте, а поготово не да дајем Србији толику улогу да она треба нешто да дефинише. То је размишљање Крсмановића. Ја о томе не размишљам.
https://vijesti.ba/clanak/398701/ivanic-otvoreno-o-nato-u-rusiji-trecem-entitetu-granici-dodiku
Додај коментар