- Српски члан Предсједништва БиХ: Храна је глобално постала најважнија и само оне државе које имају довољно хране могу да рачунају на стабилност, а Република Српска има земљиште и климу као добре претпоставке
- Министар Борис пољопривреде ПАШАЛИЋ: Издвајања за пољопривреднике у Бијељини су у посљедње три-четири године нарасла са 14 милиона КМ 2017. године на 20 милиона КМ ове године
- Предсједник Удружења „Села Семберије“ Бошко РАДИЋ: Са паметним људима је лако причати, договор је постигнут у три ријечи. Најављени раст подстицаја и аграрног буџета је прави пут за рјешавање проблема у пољопривреди и за очување аграра у Републици Српској
СРПСКИ члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, Борис Пашалић, разговарали су данас у Бијељини са пољопривредним произвођачима из Семберије, а Додик је обећао раст буџета Републике Српске за пољопривреду у наредној години на 150 милиона КМ и подстицај од 500 марака предату пшеницу са хектара у наредној сјетви.
Истакао је да је поносан на оно што је Република Српска до сада издвојила за подршку пољопривреди и најавио наставак стимулисања аграра.
– Радите, сијте, а ми ћемо обезбиједити подршку аграру и нећемо дозволити да будете у минусу и да ваша производња пропадне. Требамо помоћи и ту смо да помогнемо пољопривредним произвођачима – рекао је Додик на састанку којем се одазвало више од стотину домаћих произвођача хране.
Он је навео да је поносан на оно што је Република Српска до сада издвојила за друштвену, јавну и финансијску подршку пољопривреди, уз доста стимулативних мјера, и најавио наставак стимулисања аграра, првенствено за наредну сјетву.
– Ви нећете радити испод ове цијене ни идуће године, усмјераваћемо подстицаје и то је најодговорније што можемо да учинимо – истакао је Додик након што је саслушао проблеме, али и похвале семберских пољопривредника.
Према његовим ријечима, производња хране је глобално постала најважнија за друштво и само оне државе које имају довољно хране могу да рачунају на стабилност, а Република Српска има земљиште и климу као добре претпоставке.
– Мир, сигурност, енергија и храна су данас важни за свако друштво и ми то у Републици Српској обезбјеђујемо – поручио је Додик.
Изразио је спремност да се нађе добро рјешење и за проблем давања земље у закуп на који су указали пољопривредници, те раст подстицаја који би обезбиједио извјесност рада у аграру.
– Договорено је да је цијена овогодишње пшенице од 62 фенинга у Крајини до 64 или 65 у Семберији коректна уз све подстицаје и да то обезбјеђује одређену и стабилну добит – рекао је Додик новинарима у Бијељини гдје је одржан састанак о проблемима у аграру.
Он је навео да је договорена и правичнија расподјела земљишта у власништву града и Републике која се даје произвођачима у закуп, као и да се први пут сачини правилник у оквиру ресорног министарства који ће предвидјети субвенцију државе од 30 одсто на цијену закупа код приватних власника земљишта.
– Имамо фер договор и осјећам да сам дио успјеха овдје. Ова власт неће никада оставити сељака у неизвјесности и неће га пустити да пропадне – поручио је Додик.
Према његовим ријечима, на састанку са стотињак семберских пољопривредника највише је било ријечи о будућој производњи.
– Као држава смо опредијељени за очување стабилности, имајући у виду дешавања у наредним годинама, а стабилности несумњиво нема ако немате довољно хране – оцијенио је Додик.
Он је закључио да код откупне цијене пшенице нико не би требало да буде на губитку и додао да му је драго што је већина учесника састанка похвалила мјере ресорног министарства и Владе као коректне, те потврдила да су све уплате пољопривредницима готово у цијелости завршене.
– Људи хоће више површина да обрађују и то је доминирало овим састанком, жалили су се на закупе земљишта који су високи код приватника и то ћемо рјешавати заједно – најавио је Додик.
Састанак Додика и ресорног министра Бориса Пашалића са пољопривредницима у Бијељини, који је организовао градски Аграрни фонд, одржан је у хотелу „Дрина“.
Пашалић је нагласио да су Министарство и Влада Републике Српске у потпуности на располагању пољопривредним произвођачима.
– Када се погледа само издвајање за пољопривреднике у Бијељини, она су у посљедње три-четири године нарасла са 14 милиона КМ 2017. године на 20 милиона КМ ове године. Заиста су сва наша настојања да помогнемо пољопривредницима, али исто тако имамо и много проблема данас изнесених на састанку – навео је Пашалић и додао да критике изнесене на данашњем састанку помажу у сагледавању проблема и доношењу бољих одлука.
Напоменуо је да не могу одједном бити ријешени сви проблеми, али да је Министарство на добром путу.
Говорећи о проблемима пољопривредника са цијенама ђубрива и репороматеријала, Пашалић је навео да се не може предвидјети кретање тих цијена јер оне зависе од много фактора.
– Знаћемо за пар мјесеци какве ће бити цијене инпута, а након тога ћемо доносити одлуке. Сама чињеница да смо овдје договорили знатан раст аграрног буџета за сљедећу годину нама у Влади даје ту комоцију да можемо да планирамо додатне мјере – истакао је Пашалић.
Он је нагласио да је у пољопривреди тешко предвидјети многе ствари, те напоменуо да се у ову годину ушло са новим концептом, да су у марту морале бити донесене друге мјере, као и да је слично било 2020. године, за вријеме пандемије.
– Ипак, Влада је била врло флексибилна и наклоњена произвођачима и сама чињеница да смо одвојили додатни 31 милион КМ из Компензационог фонда на оних 75 милиона КМ колико смо усвојили у буџету, довољно говори колико смо подржали пољопривреду и ту нећемо стати – истакао је Пашалић.
Када је ријеч о цијени пшенице, Пашалић је навео да она зависи од тржишта, од берзи, од стања у окружењу.
– Она сада у Републици износи од 61,62 фенинга у Крајини, до 65,66 овдје у Семберији, зависно од квалитета. Прошле године цијена је била 36,37 фенинга и тачно је да су нарасли импути, повећане су цијене и повећани су трошкови производње за око 60 одсто, али је цијена финалног производа повећана 70 одсто. Зато ми не можемо да говоримо да су произвођачи у губитку, има проблема које су људи данас изнијели јер плаћају и закуп, односно принуђени су да узму приватну земљу у закуп и плаћају високу цијену – навео је Пашалић.
Директор градског Аграрног фонда Златан Лазаревић нагласио је да је откупна цијена овогодишње пшенице у Републици Српској сигурно највећа у Бијељини.
– Показало се да та цијена, око чега смо се и окупили, није толики проблем – рекао је Лазаревић.
Новинарима је рекао да је за наредну сјетву у октобру договорен раст подстицаја на 500 марака по хектару пшенице и раст издвајања за пољопривреду из буџета Републике Српске на 150 милиона марака.
– Оно што је изнесено као велики проблем је концесија државне земље, гдје су пољопривредници имали примједбу да плаћају високе аренде физичким лицима, а да они који добијају концесије имају врло ниску аренду – навео је Лазаревић.
Према његовим ријечима, договорено је да се нађе правично рјешење за расподјелу земљишта за закуп, као и субвенција кроз подстицаје за оне који узимају земљиште у аренду од приватних лица.
Предсједник Удружења „Села Семберије“ Бошко Радић оцијенио је након састанка да је са паметним људима лако причати и рекао да је договор постигнут у три ријечи.
Он је најављени раст подстицаја и аграрног буџета назвао правим путем за рјешавање проблема у пољопривреди и за очување аграра у Републици Српској.
Млади пољопривредник Слободан Алексић из бијељинског насеља Голо Брдо рекао је на састанку и у обраћању новинарима да је један од ријетких момака из Бијељине који је одлучио да остане на очевом пољопривредном имању и да са оцем и братом обрађује 20 хектара земље.
– Волио бих у будућности да добијемо још земље да обрађујемо, да не бих морао да идем из своје земље и са имања на којем је радио мој дјед и радимо отац, брат и ја – навео је овај двадесетпетогодишњак.
Алексић је рекао да неће оставити своје имање, иако то ради већина његових вршњака који бјеже од пољопривреде као од понижавајућег посла.
– Не тражим други посао, а била би ми помоћ да добијемо још земље да је обрађујемо – рекао је млади пољопривредник.
„Сатлер већ одавно на позицији подрше само муслиманској страни“
СРПСКИ члан Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је за РТРС да је изјава шефа Делегације Европске уније у БиХ Јохана Сатлера да „ријечи као што је помирење звуче испразно или чак увредљиво за жртве“ изјава која карактерише стање у БиХ и њено нефункционисање.
– До сада смо слушали разне приче које долазе о помирењу из Европске уније, а сада чујемо ово што је Сатлер рекао – наводи Додик.
Каже да је Сатлер већ одавно на позицији подршке само муслиманској страни.
– Сигурно то не би рекао да је отишао на неко српско стратиште, на примјер у Залазје. У Сребреници се десио велики и тежак злочин и то није спорно, али политизација је неприхватљива – истакао је Додик.
Рекао је и да је Сатлер потврдио да су сви њихови напори били непотребни и илузорни и да су они главни кривци за нефункционисање БиХ.
– Ако у БиХ не може да буде помирења, не може ни да постоји. Тешко је обезбиједити помирење због историје коју имамо, али можемо обезбиједити разумијевање. У том правцу се треба кретати – наводи Додик.
Додик: Све говори да ће СНСД са партнерима у Бијељини однијети побједу
Предсједник СНСД-а Милорад Додик изјавио је данас да је ова партија у Бијељини стабилна и да очекују побједу на предстојећим општим изборима.
„Мислим да имамо стабилизацију. Прије неколико мјесеци овдје смо ишли у изборе за савјете мјесних заједница и добили смо око 70, 80 одсто мјесних заједница, што говори да се рехабилитовала странка и заједно са нашим коалиционим партнерима овдје ћемо однијети побједу. Анкете које добијамо, не само оне које ми радимо, него и друге, а поготово од противника говоре да је то управо тако“, рекао је Додик новинарима у Бијељини, након састанка са страначким колегама.
Он је нагласио да, иако ова регија понекад није гласала за СНСД, никада нису престали са улагањима у то подручје.
„Никада нисмо престали овдје да радимо, а износ средстава које смо дали у посљедњих 10 година само за подстицај пољопривредним проиозвођачима близу је 200 милиона марака. Ми смо овдје наставили да радимо без обзира што понекад нисмо имали подршку“, рекао је Додик, изразивши увјерење у заједнички рад и међусобно разумијевање у наредном периоду.
Он је истакао и да остају раније донесене одлуке, да се гради болница, као и стамбени објекти за породице погинулих бораца.
„Моја је одлука и залагање и ја сам се око тога трудио и није ми жао, поносан сам на то, што смо при финализацији да се изгради од Раче до Бијељине ауто-пут. И не само то, у разговору са /предсједником Србије Александром/ Вучићем, којем сам захвалан, учинили смо да се гради мост што сви виде, а који финансира Србија, што смо договором обезбиједили. Гради се даље од моста до Кузмина“, навео је Додик.
Додај коментар