- Рекао да је лидерима партија из ФБиХ оставио времена да договоре и политичке измјене Изборног закона, а уколико се то не деси – да није искључена могућност још једног наметања изборних правила
- Представници ХДЗ од Шмита тражили да се не раздваја технички и политички дио Изборног закона док су у СДА рекли да су техничке измјене прихватљиве, а да оне којима се уводи дискриминација – неће бити прихваћене
КРИСТИЈАН Шмит попустио је под притиском Бошњака и у овом тренутку наметнуо је само техничке измјене Изборног закона, с тим да је лидерима партија из ФБиХ оставио времена да договоре и политичке измјене Изборног закона, а уколико се то не деси, није искључена могућност још једног наметања изборних правила у БиХ.
Шмит је донио одлуку о измјенама и допунама Изборног закона Босне и Херцеговине које се односе на, како је рекао, пакет транспарентности избора.
Ради се о техничким измјенама Изборног закона које се односе на интегритет избора, док су политичке – након оштрих реакција бошњачких странака на првобитне измјене које су процуриле у јавност – остављене за касније.
„Данас доносим одлуку о транспарентности, одлуку која гарантује слободну и фер кампању. Нажалост нико од политичара није успио у Неуму ни у парламенту. А била су два покушаја, међутим – није било већине“, рекао је он.
Нагласио је да не толерише ратнохушкачке изјаве и политику и да је Дејтонски споразум `темељ ове земље у коју је донио мир`.
Позвао је на укидање блокаде институција како би се могло ући у разуман дијалог.
Рекао је да неће учествовати у предизборној кампањи ни за једну страну:
„Проћи ћу диљем земље да чујем шта људи стварно мисле. Имам утисак да оно што чујем овдје није оно што људи стварно желе. Нико не смије да буде искључен, посебно Остали. Неприхватљиво је да већ 12 година није имплементирана одлука у предмету Сејдић и Финци“.
Иначе, Шмит је данас окупио лидере појединих политичких партија из Федерације БиХ, а како су неки од њих пренијели на почетку разговора био је бучан и лупао је шаком од сто. Ипак, на крају је упркос најавама о свеобухватном наметању Изборног закона, одлучио да наметне само технички дио Изборног закона.
Истовремено, док је трајао састанак са лидерима странака из Федерације БиХ, неколико стотина грађана окупило се на протестима испред зграде ОХР-а, одакле су као и неколико дана прије, поручили да у суштини желе грађанску државу.
Нермин Никишић, лидер СДП-а, рекао је да је за време сусрета са Шмитом јасно речено да се не одустаје од могућности наметања одлуке када процијени да је потрошено пуно времена у којем лидери нису могли да се договоре.
„Које је то вријеме, који је то период – не знам“, рекао је Никшић.
И остали лидери који су били на састанку истакли су да су задовољни што Шмит неће наметати измјене Изборног закона БиХ којим се рјешавају крупна политичка питања као што су цензус, избор Дома народа, предсједника и потпредсједника ФБиХ.
Елмедин Конаковић, предсједник странке Народ и Правда након завршеног састанка потврдио је да је Шмит лупао по столу и викао те да су главни кривци за новонасталу ситуацију СДА и ХДЗ.
„Наметање измјена Изборног закона на основу Мостарског споразума било би корак уназад. Враћамо се на ХДЗ-ов захтјев, који то црпи из става СДА која се покушала повући испод радара. Одбранили смо, чини ми се, нешто што је био договор ХДЗ-а и СДА али је испред нас и даље велики изазов „, рекао је Конаковић.
Представници ХДЗ-а на састанку од Шмита су тражили да се не раздвајају технички и политички дио Изборног закона док су с друге стране у СДА рекли да су техничке измјене прихватљиве, а да оне којима се уводи дискриминација – неће бити прихваћене.
Додај коментар